Nismo navikli, ali – obećano je učinjeno. Predsednik države je, na Dan državnosti Republike Srbije, pored ostalih protokolarnih aktivnosti, doneo odluku koja je, kako je naglasio, izuzetno važna i značajna za dalji napredak i jačanje Vojske Srbije (VS). Za istu je bila dovoljna analiza operativnih sposobnosti VS za 2022. godinu (održana sredinom januara), na kojoj su “vrhovnom komandantu” predočeni stanje u VS, njene mogućnosti i problemi sa kojim se suočava. Iz zaključaka je proistekao jedan od prioritetnih zadataka – povećanje brojnog stanja (do 5.000 pripadnika) i organizacijska dogradnja specijalnih jedinica.
Piše: Petar Radojčić, general-potpukovnik u penziji
Javnost je upoznata da “Projekat 5.000” zahteva ogromna ulaganja, da će trajati dve godine (u tri faze) i da će ta vojska podići nove gradove(?), ali je ostala uskraćena za informacije koje su, bar podjednako, ako ne i više, od značaja za stanje u VS i njene mogućnosti.
Naime, u uslovima nedostatka ljudskih resursa za opsluživanje i održavanje raspoloživog naoružanja i vojne opreme i upitne operativne i funkcionalne sposobnosti dela jedinica i komandi, nije predočeno:
1) da li se (još uvek) “razmatra”, više puta najavljivano, vraćanje obaveze služenja vojnog roka ili ostaje opredeljenje za profesionalnu vojsku (doduše, u protekloj deceniji taj model nije dovršen, a zašto – pretpostavimo);
2) kakva je perspektiva popune nedostajućim, prvenstveno, profesionalnim vojnicima, ali i podoficirima i oficirima motorizovanih, artiljerijskih, oklopno-mehanizovanih,… – do formacijama propisanog broja;
3) s obzirom na to da se, sve češće, primaju u profesionalnu vojnu službu, da li su kadrovi koji završe Kurs rezervnih oficira odgovarajuća (pre svega, kvalitativna) alternativa oficirima sa završenom Vojom akademijom, koji odlaze;
4) ima li pomaka u popuni organizacijskih celina VS aktivnom i pasivnom rezervom;
5) dokle se stiglo sa operacionalizacijom koncepta “totalne odbrane”.
Pročitajte još...
Evo nečeg na šta smo se privikli – “vrhovni komandant” nije propustio priliku da (i ovim povodom), istakne da je VS, od 2000.g. (prim. aut. – VS je od 2006.g.), sistematski uništavana i da je teško bilo vratiti je na položaj na kom je nekad(?) bila. Kako ovo shvatiti, u nedostatku dokaza? Sistematsko (dokazano) uništavanje bilo čega, što je od državnog i nacionalnog interesa, podrazumeva krivičnu odgovornost nosilaca funkcija (u aktuelnom periodu), a niko nije procesuiran, do dana današnjeg. Pritom, u Ministarstvu odbrane (MO) i VS (ali i drugim organima državne uprave) su još uvek kadrovi koji su bili na uticajnim mestima u periodu “sistematskog urušavanja” VS. Sad, dok vraćaju vojsci “stari sjaj” i demonstriraju vojnu silu, većina ćuti – pognute glave ili, bezpogovorno, izvršava šta im se naredi, zarad “mira u kući” i/ili pripadajućih sinekura.
Neki, kojima je, u međuvremenu, prestala služba, postali su “analitičari” i izražavaju, u pojedinim medijima, (besramno) neslaganje sa sopstvenim prethodnim učinkom, mišljenjem, stavom.
No, da se vratim temi. Ako je, kako je predsednik naveo, potreba za sposobnostima za izvođenje specijalnih operacija, na operativnom i strategijskom nivou, proistekla iz izazova, rizika i pretnji, s kojima se suočava Srbija (?), sagledavanja bezbednosnog okruženja, snaga drugih i poređenja sa sopstvenim, te iskustva iz nedavnih (?) oružanih sukoba, ostaje nejasno zašto se (opet) donosi važna (ad-hoc) odluka, bez prethodnih (makar i po hitnom postupku) revizija strateško-doktrinarnih dokumenata (usvojenih u decembru 2019.), na osnovu kojih bi se izradila ostala zakonska i podzakonska akta, zaključno sa formacijama jedinica i planovima popune, bez kojih se ne mogu oglasiti slobodna formacijska mesta, niti propisati merila za izbor i donošenje odluka o izboru kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu.
Reforma VS teško je zamisliva bez promišljanja o tome kakva je vojska potrebna Srbiji, u aktuelnim i očekivanim okolnostima asimetričnog ugrožavanja bezbednosti zemlje i građana, te prethodne obuhvatne i pouzdane „dijagnoze“ stanja, a nje nema. Ako se izuzmu degradacija životne sredine, prirodne nepogode, energetska zavisnost, organizovani kriminal, države članice NATO-a koje nas okružuju,…, kao i faza pregovora Beograda i Prištine, nameću se pitanja:
1) s kakvim opasnostima se suočava Srbija i ko joj je (potencijalni) neprijatelj da bi se jedina u regionu opredelila za povećanje broja specijalnih jedinica i njenih pripadnika?
2) Zbog čega se akcenat stavlja na brojnost, umesto na pooštravanje kriterijuma za odabir ljudstva za specijalne operacije i njihovu obuku?
3) Zašto država zapostavlja razvoj sistema Civilne zaštite?
4) Kome pogoduje nerealna slika stanja u okruženju i mesta i uloge Srbije u međunarodnoj zajednici?
5) S kim se mi to poredimo?
6) Od koga vlast zazire?
7) Da li je opredeljeni način popune jedinica posebne namene osnova za sumnje u zloupotrebu vojne sile u političke svrhe?
Kako god, javni konkurs je, već, raspisan (za sada, za 63.padobransku brigadu, 72.brigadu za specijalne operacije i Odred Vojne policije specijalne namene “Kobre”) i biće otvoren do 31. marta. Dogradnja oklopno-izvidjačkih i izviđačkih jedinica će uslediti nešto kasnije (u 2. i 3.-oj fazi). Ovo je prvi put da se specijalne jedinice VS popunavaju, umesto visoko motivisanim, zdravstveno i psihofizički najsposobnijim profesionalnim vojnim licima (bezbednosno, već, proverenim), prijemom lica iz građanstva.
Ostaje da se vidi kako će odluka da se sprovede, ako se ima u vidu, primera radi, da se u opštim uslovima konkursa ne navodi da kandidat mora da bude vojni obveznik prve kategorije, a lica će se osposobljavati za delovanje tamo gde drugi ne mogu, tj. za specifičnu vojnu službu i službu pod otežanim uslovima (izvođenje diverzantskih, protivdiverzantskih, protivpobunjeničkih i protivterorističkih dejstava i drugih specijalnih operacija, u svim borbenim – ambijentalnim uslovima).
Uočljivo je i da, shodno posebnim uslovima, za konkurisanje u 72. brigadu nije potrebno srednje obrazovanje (za ostale dve jedinice jeste), dok članovi uže porodice (bračni drug i deca) kandidata za 63.padobranske moraju biti državljani Republike Srbije (što nije uslov za lica koja budu konkurisala u 72. brigadu i Odred “Kobre”)? Potom, zainteresovanim licima iz građanstva se ne predočava trajanje intezivnih obuka i (potonjih) kurseva koje može biti opredeljujuće za odluku, jer put od selektivne obuke do vrhunski obučenog specijalca nije ni kratak ni lak. Transformacija kvantiteta u kvalitet je proces za koji su potrebno vreme, odricanje i trpeljivost.
S razlogom, zaposlenima u MO i VS može da zasmeta to što nije raspisan i interni konkurs za popunu navedenih jedinica, čime bi se omogućilo kandidovanje zainteresovanih i obučenih profesionalnih vojnika, kao i (izuzetno) civilnih lica na službi u VS i državnih službenika i nameštenika zaposlenih u MO. To su, u vojno-stručnom, psihofizičkom, bezbednosnom smislu pouzdaniji kadrovi, a mesta koja bi (eventualno) bila upražnjena njihovim premeštajem lakše bi se popunila licima iz građanstva.
Od strane “vrhovnog komandanta” najavljen, a od pripadnika specijalnih jedinica i onih koji će to postati, očekivan standard, posebna je tema. Načelnik GŠ VS je istakao da početna plata pripadnika tih sastava (profesionalnih vojnika) neće biti manja od 200.000 dinara(?).
Pritom, još uvek se ne spominje isplata (neisplaćenih, u dužem vremenskom periodu) naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih, te hoće li se i u kojoj meri (kom odnosu) uskladiti plate i druga novčana primanja pripadnika MO i VS koji nisu u sastavima specijalnih jedinica. Ukoliko do toga ne dođe, motivisanost rеgruta za služеnjе vojnog roka sa oružjеm biće svе manja, tako da i planiran (ili očekivan) broj profеsionalnih vojnika za popunu jedinica rodova i službi može biti doveden u pitanje.
Bonus video: Milenković – Vučiću su Rusija i Vagner kao strašilo da spsku javnost spremi na udaljavanje od Rusije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare