4
Više od polovine ispitanika - 52 odsto, u decembarskom istraživanju agencije Ninamedia, glasalo bi za pristupanje EU, a 33,4 odsto bilo bi protiv ako bi danas bio organizovan referendum o članstvu Srbije u EU, saopštila je služba Media EU info.
Podrška integraciji u EU posebno je jaka među mladima od 18 do 29 godina, od kojih bi 60,3 odsto ispitanih glasalo za pristupanje EU, dok bi samo 23,1 odsto glasalo protiv.
Bolji ekonomski standard, veće plate i penzije, mogućnosti za zaposlenje, pogodnosti bezviznog putovanja neke su od prvih asocijacija na Evropsku uniju, prema istraživanju javnog mnjenja koje je Ninamedia sprovela za Delegaciju EU u Srbiji.
Samo 36,8 odsto građana Srbije veruje da će se pristupanje EU dogoditi pre 2030. godine, dok 32,9 odsto smatra da će se to biti posle 2031. godine, a 22,9 odsto da se to nikada neće dogoditi. Takođe, 43 odsto veruje da EU želi Srbiju kao članicu, dok 46 odsto misli suprotno.
Više građana smatra da će se stanje popraviti kada Srbija uđe u EU po svim testiranim pitanjima, od poljoprivredne proizvodnje do zaštite životne sredine, plata, javne uprave, vladavine prava, obrazovanja i borbe protiv korupcije. Manje je onih koji misle da će stvari ostati iste ili da bi situacija bila pogoršana.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da su ekonomski prosperitet, veće plate, socijalna zaštita, zaštita životne sredine, vladavina prava, borba protiv korupcije, osnovne vrednosti i ciljevi EU, i ono što građani Srbije prepoznaju u Uniji.
„Pozitivno je što su to težnje koje Srbija kao zemlja deli. I EU i Srbija postavile su pristupanje Srbije EU kao prioritet i podaci jasno pokazuju da se to poklapa sa voljom srpskog stanovništva, posebno među mladima“, rekao je Fabrici.
Direktorka Ninamedije Jelena Fratucan rekla je da mlađi od 30 godina daju veću podršku EU od ostalih starosnih grupa i da su ti podaci su potvrđeni u brojnim studijama.
Istraživanje je pokazalo i visoku podršku dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, sa 57 odsto koji kažu da uglavnom ili u potpunosti podržavaju dijalog, i 35 odsto protiv.
Kao najveća dostignuća dijaloga 19,1 odsto je navelo normalizaciju odnosa i neke oblike saradnje, 16,2 odsto mir i spuštanje tenzija, a za 12 odsto ispitanika to je očuvanje spomenika. Samo 11,4 odsto ne veruje da je išta postignuto.
Više od polovine (53,5 odsto) ispitanika smatra da nisu dovoljno informisani o načinu funkcionisanja EU, kao i prednostima i posledicama članstva u EU.
Svest o donacijama EU Srbiji je, međutim, veoma visoka. Gotovo polovina (49 odsto) stanovništva kaže da je svesno donacija EU Srbiji, posebno u obrazovanju, ekonomiji i zaštiti životne sredine.
Za pomoć EU Srbiji u borbi protiv kovida 19 čulo je 54 odsto građana, dok je 36,5 odsto svesno da je EU najveći donator Srbiji, daleko ispred bilo koje druge zemlje ili organizacije.
Na pitanje koji sektori bi trebalo da budu prioritet EU pomoći Srbiji, ispitanici najčešće navode poljoprivredu, zdravstvo i ekonomiju, što se generalno podudara sa realnom slikom EU donacija.
Istraživanje je sprovedeno u novembru i decembru ove godine godine i obuhvata 1.202 ispitanika iz 40 gradova i opština, primenom CAPI metode – lično anketiranje uz pomoć računara.
