44
Prošle sedmice u Beogradu je boravio Aleksandar Kasanof, naslednik Gabrijela Eskobara i novi izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan. Tokom boravka u našoj zemlji Kasanof je razgovarao s najvišim državnim zvaničnicima, ali i sa predstavnicima nevladinih organizacija. Priređen je i prijem kojem je prisustvovalo i nekoliko predstavnika opozicije, koji za Novu govore o temama razgovora sa američkim izaslanikom.
Aleksandar Kasanof u Beogradu je imao sastanke sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Skupštine Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem. S njim su se sreli i predstavnici Instituta za evropske poslove.
Direktor ovog Instituta Naim Leo Beširi objavio je da su teme bile reforme na putu ka EU, stanje demokratije i funkcionalnost institucija u Srbiji uključujući Vladu, parlament i Agenciju za sprečavanje korupcije.
Na stolu je, kako je istakao Beširi, bilo još nekoliko stvari.
“Borba protiv korupcije i stanje javnih nabavki, sloboda izbora i izborni procesi, oslabljena borba protiv trgovine ljudima, vršljanje ratnih zločinaca po javnim frekvencijama i regionalno pomirenje, stanje medija, ruski uticaj na javno mnjenje u Srbiji i dijalog Beograda i Prištine”, istakao je Beširi na društvenoj mreži X.
U nešto neformalnijoj atmosferi, na prijemu koji je organizovan u Rezidenciji američkog ambasadora, tri predstavnika opozicije imala su priliku da Kasanofu predoče šta su po njihovom mišljenju ključni problemi u Srbiji. Prijemu su prisustvovali kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović, predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić i lider PSG Pavle Grbović.
Grbović u izjavi za Novu kaže da to nije bio formalni sastanak, već prijem na kom su bili ljudi iz sveta politike, diplomatije, biznisa, medija i civilnog društva. I da je ključna tema bila litijum.
“U takvom formatu nema puno prostora ni vremena za ozbiljne i duge razgovore, već pre svega za upoznavanje i kratku razmenu misli. Jesam razgovarao sa gospodinom Kasanofom, kao što bih razgovarao sa svakim predstavnikom SAD, jer smatram da je strateški interes Srbije da ima najbolje moguće odnose sa SAD. Istakao sam da polje saradnje naše dve zemlje daleko šire nego što je to samo pitanje litijuma i da je razlog rasta antizapadnog sentimenta u Srbiji u tome što se stiče utisak da je litijum Vučićev džoker kojim pokriva loše stanje u svim drugim oblastima i da mu se to toleriše”, kaže Grbovi i dodaje:
“Takođe sam istakao da nema pune kolektivne bezbednosti Evrope bez integracije celog Zapadnog Balkana, pri čemu je tu uloga Srbije ključna, ali da sa ovakvim stanjem demokratije i institucija i pre svega ovakvom vlašću Srbija nije spremna za takvu ulogu”.
PROČITAJTE JOŠ....
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomor Lazović kaže da je on Kasanofu predočio da su građani Srbije odlučni u namerama da se rudnik litijuma u Srbiji ne otvori, te da ga je upozorio i na još nekoliko ključnih problema u našoj državi, kad je stanje demokratije u pitanju.
“Ovo je bila prilika da se upoznamo s njim i da iznesemo naše stavove u vezi sa problemima sa kojima se Srbija suočava. Za nas iz ZLF je posebno važno da iznesemo stav da Srbija mora da ispuni ODIHR preporuke i da je izuzetno važno da se promeni sastav Saveta REM. Izneli smo stav da je Aleksandar Vučić najveća prepreka evropskim inntegracijama Srbije, zato što SNS nikako ne odgovaraju visoki standardi vladavine prava, slobode medija i fer izbori, kakvi vladaju u EU. Ako bi to bilo po evropskim standardima, oni bi izgubili vlast, a mnogi od njih bi se našli pred sudovima zbog kršenja zakona”, navodi Lazović za Novu.
Kad je reč o projektu Jadar, Lazović kaže da je to bila tema sa Kasanofim, ali da će se o tome intenzivno razgovarati u naredni danima sa ambasaorima mnogih evropskih država.
“Obavestili smo Kasanofa da je među građanima Srbije velika odlučnost da se ne dozvoli otvaranje katastrofalnog rudnika Rio Tinta u dolini Jadra. Važno je da kažem da mi o ovim temama nismo razgovarali samo sa njim, već da u narednim danima ZLF ima ssatanke sa ambasadorima EU, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Belgije, Danske, Kipra, Norveške, Rumunije… Glavne teme su zaustavljanje rudnika litijuma, sprovođenje ODIHR preporuka i promena sastava REM. Danas sam na ove teme već razgovarao i sa specijalnim izaslanikom Norvške za Zapadni Balkan Hokonom Blankenborgom”, zaključuje Lazović.
Ostali predstavnici opozicije nisu prisustvovali ovom prijemu. Predsednik SRCE Zdravko Ponoš kaže da on nije bio pozvan, dok iz ostalih opozicionih stranaka nisu odgovorili na naša pitanja.
Inače, Aleksandar Kasanof je funkciju novog zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan, preuzeo 19. jula. Kako je saopštio portparol Stejt departmenta, biće zadužen za američku politiku prema regionu.
„Duboko smo rešeni da podržimo sve zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu do evropskih integracija i članstva u evro-atlantske institucije”, naveo je portparol Stejt departmenta nakon postavljenja Kasanofa na novu funkciju.
Ranije je bio izvršni pomoćnik Viktorije Nuland, bivše podsekretarke za politička pitanja, kao i vršioc dužnosti podsekretara za politička pitanja Džona Basa. U biografiji Kasanofa navodi se da je služio i u Republici Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i Ukrajini. Nagrađivan je za rad na položaju političkog savetnika u američkoj ambasadi u Kijevu tokom Majdanske revolucije i zatim ruske invazije na Ukrajinu.
BONUS VIDEO:
