"Ako mi prihvatimo krađu, prihvatiće i Zapad": Zoran Lutovac objašnjava na koji način EU može da utiče na ponavljanje izbora u Srbiji

Lutovac je u intervjuu agenciji Beta kazao da je Srbija već dugo na putu evropskih integracija, a da u poslednjih 12 godina na tom putu stoji ili se kreće u suprotnom smeru.

„Nema vladavine prava, nema slobode medija, kriminal i korupcija su dostigli neslućene razmere, nema slobodnih i poštenih izbora… Krade se na svakom koraku. Ako ovo još malo potraje Srbije više biti neće. To će biti samo jedan ograđen privatni posed kojim upravlja organizovana kriminalna grupa“, naglasio je Lutovac.

Vladavina lopovluka

Prema njegovim rečima, Srbija se pretvorila u kleptokratiju, vladavinu lopovluka.

„To se pod hitno mora prekinuti, a prvi korak bi trebalo da bude zaustavljanje legalizacije pokradenih izbora. U tom smislu jedini ispravan put je da EU podrži vrednosti za koje se zalaže. Stvaranje komisije koja bi na osnovu predočenih dokaza sugerisala poništavanje neregularnih izbora i stvaranje uslova za održavanje slobodnih i poštenih izbora mogao bi biti prvi korak na putu izgradnje demokratskog društva“, istakao je predsednik DS-a.

Upitan na koji način Evropska komisija i Evropski parlament mogu da utiču na ponavljanje izbora pod ravnopravnim i poštenim uslovima, Lutovac je kazao da primeri Severne Makedonije i Crne Gore pokazuju da je moguće stvoriti ambijent da se izborni uslovi značajno poboljšaju.

„Čišćenje i kontrola biračkih spiskova, oslobađanje elektonskih medija s nacionalnom pokrivenošću, pre svega RTS-a i stvaranje slobodnog i profesionalnog REM-a, zaustavljanje pritisaka i ucena, javnog i organizovanog glasanja, kupovine glasova… Ali ništa od toga neće biti moguće ako nemamo profesionalnu administraciju i ministarstvo unutrašnjih poslova, samostalno tužilaštvo i nezavisno sudstvo“, ocenio je on.

Dodao je da bi trebalo raditi istovremeno na konkretnom kratkoročnom otklanjanju svih nepravilnosti i sistematskoj dugoročnoj izgradnji institucija koje bi sprečavale krađe i nepravilnosti.

„Slobodni i pošteni izbori su važan prvi korak na putu stvaranja zdrave političke zajednice i društva u kojem je javni interes na prvom mestu, društva u kojem niko neće smeti ni da pomisli na izbornu krađu, a kamoli da je sistematski organizuje i sprovodi“, naveo je.

Na pitanje da li i zbog čega Aleksandar Vučić i dalje ima podršku najviših zvaničnika SAD i EU, bez obzira na tvrdnje evropskihih posmatrača da izbori 17. decembra nisu bili regularni, Lutovac je rekao da od kako je Vučić na vlasti Zapad podržava stabilokratiju u Srbiji „očekujući zauzvrat da se region stabilizuje onako kako oni to očekuju, a što je Vučić prihvatio kao svoju obavezu“.

„Stabilnost koju garantuje autokrata važnija im je od demokratije i vrednosti na kojima ona počiva. Drugim rečima, oni koji daju bezuslovnu podršku Aleksandru Vučiću, ne daju podršku demokratizaciji Srbije, nego njegovoj autokratskoj vladavini. Izgovori o podršci stabilnosti odavno nisu uverljivi građanima Srbije, niti su opravdani“, smatra Lutovac.

Ako mi prihvatimo krađu, prihvatiće i Zapad

Upitan koliko je bitno da građani Srbije nastave borbu za poštene i fer izbore, Lutovac je kazao da „ako mi, građani Srbije, nismo spremni da se borimo za slobodnu i uređenu Srbiju neće to činiti niko umesto nas“.

„Ako mi prihvatamo krađu, prihvatiće je i Zapad. Ono što mi možemo očekivati jeste da dobijemo podršku ako se punom snagom, masovno i sinhronizovano borimo za svoja prava i uređenu demokratsku državu“, rekao je on.

Na pitanje da li su zvaničnici nemačke vlade jedini u Evropi koji zahtevaju da se izbori revidiraju i koliko njihovi stavovi mogu da utiču na stav Evropske komisije i SAD, Lutovac je rekao da su nemački zvaničnici najotvoreniji u oceni pokradenih izbora.

„Njihova ocena je, između ostalog, zasnovana na izveštajima međunarodnih i domaćih nezavisnih posmatrača. Svakako da njihovi stavovi, kao najmoćnije države EU mogu uticati u velikoj meri na stav Evropske komisije. Vidno je da oni napuštaju politiku podrške stabilokratiji u Srbiji koji je ustanovila Angela Merkel otvoreno podržavajući autokratski režim Aleksandra Vučića“, ocenio je on.

O Kristoferu Hilu

Komentarišući rezervisanost američkog ambasadora Kristofera Hila prema izbornim neregularnostima, nasuprot američkoj vladi koja je zatražila istragu, Lutovac je kazao da ambasador Hil nema mnogo prostora za kreativno tumačenje stavova svoje administracije, „ali diplomatskom veštinom može da ublaži ton procenjujući da je to u interesu generalne politike koju zastupa“.

Upitan da li je izborni inženjering kroz premeštanje stanovnika radi glasanja i kupovinu glasova stranačkim i državnim novcem zabeležen još negde u svetu, predsednik DS-a je rekao da je u uređenim demokratskim državama takva praksa nezamisliva.

„To je jedino što treba da nas interesuje. To da li ima gorih od nas, ne bi trebalo da bude u centru naše pažnje“, naglasio je.

Na pitanje da li su još negde u svetu sve televizije s nacionalnom pokrivenošću pod isključivom kontrolom partije na vlasti kao što je to slučaj u Srbiji, Lutovac je rekao da ni to nije moguće u uređenim demokratskim državama.

„I kod nas je to protivzakonito, ali mi smo daleko od vladavine prava i svih drugih vrednosti demokratske države“, kazao je.

Na pitanje ako se izbori ne ponove, kako će se među stanovništvom Srbije odraziti saznanje da državu vode ljudi koji su na neregularan način osvojili vlast, Lutovac je rekao da će to „zavisiti od svih nas, od toga da li pristajemo na bezakonje, institucionalno, pravno, fizičko i verbalno nasilje“.

„Kada je uspostavljanje vlasti i način vladavine suprotan javnom interesu, pravdi i pravičnosti, kada je u neskladu sa zakonima i Ustavom, onda takva vlast nije legitimna. Takođe, ako je vladavina mimo javnog interesa, a zakoni nepravični, građanski otpor je opravdan. Nužan. Građanski otpor tada postaje građanska dužnost“, naglasio je.

Dodao je da vlast ima demokratsku legitimaciju ako ima dovoljnu podršku građana, neupitni proceduralni legitimitet kroz poštovanje demokratske procedure i ako uvažava i poštuje opšteprihvaćeni sistem vrednosti kao što su vladavina prava, pravna država, sloboda, jednakost, ljudska prava…

„Na žalost, u Srbiji ne postoji proceduralni legitimitet, osporava ga veliki broj aktera i građana, a iz toga proizlazi da se ne zna koliku podršku imaju oni koji su se proglasili pobednikom na izborima. Što se tiče opšteprihvaćenih vrednosti, one se ne poštuju u praksi, tako da se može reći da ova vlast nije legitimna ni u jednom segmentu demokratskog shvatanja legitimnosti“, ocenio je Lutovac.

Naglasio je da vlast u Srbiji nije legitimna ni u poglednu izborne volje, „jer nije slobodno i pošteno utvrđena, niti je legitimna zbog narušenih demokratskih procedura, niti je legitimna zato što se ne poštuje opšteprihvaćeni i Ustavom utvrđeni sistem vrednosti“.

Upitan na koji način će koalicija „Srbija protiv nasilja“ voditi borbu za održavanje regularnih izbora s obzirom da je saopštila da neće priznati rezultate od 17. decembra, Lutovac je kazao da borba za odbranu izborne volje podrazumeva „da budemo jedinstveni i odlučni u toj borbi i da se u tu borbu uključi i akademska zajednica, mladi, poljoprivrednici, prosvetni, zdravstveni i svi drugi radnici, ostale socijalne grupe“.

„Da se stvori široki društveni front. Ključno je nepristajanje na bezakonje i manifestacija solidarnosti, a oblici borbe mogu biti različiti: od borbe za oslobađanje institucija kroz ostatke profesionalnosti u njima, preko evropskih posrednika, do vaninsticionalne borbe koja podrazumeva i razne oblike građanske neposlušnosti“, zaključio je Lutovac.

BONUS VIDEO: Sprema se elaborat o mešanju jedne zemlje u izbore u Srbiji