0
Marko Budimirović je osuđen za nasilje u porodici samo nedelju dana pre zločina, a ipak mu je bilo dozvoljeno da viđa dete nasamo. Monstrum je to iskoristio kako bi ubio trogodišnju ćerku, a potom sebi presudio. Zločin u Vršcu ponovo je u javnosti nametnuo pitanje uloge i odgovornosti Centra za socijalni rad (CZSR), ali i podsetio javnost na tragedije sa stravičnim epilogom u kojima je uočen niz propusta CZSR.
Kako je ranije saopštilo Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu, Marko Budimirović je bio osuđen za nasilje u porodici, a bile su mu i izrečene mere zabrane prilaska, kao i obaveznog psihijatrijskog lečenja.
Ipak, iako je presuda doneta nedavno, 27. septembra, njemu je bilo omogućeno da vidi svoje dete. To nije bilo u prostorijama CZSR već je on svoje dete mogao da povede sa sobom, a to je iskoristio tako što je svoju ćerkicu udavio, a zatim je presudio sebi.
Javnost je kivna i ogorčena i opravdano zahteva da zna ko je u slučaju zločina u Vršcu načinio propust.
CZSR je svojim bahatim ponašanjem i ignorisanjem pitanja dodatno podstrekao sumnje da nisu postupali u skladu sa zakonom. Čak je i Zaštitnik građana Zoran Pašalić zatražio da se preispita poslovanje vršačkog Centra za socijalni rad.
Ovo nije prvi put da se usled propusta institucija u Srbiji dogode stravični porodični zločini koji pokazuju koliko žrtve nisu zaštićene u Srbiji. Neretko se zbog propusta upravo Centar za socijalni rad nađe u fokusu javnost, a portal Nova.rs podseća na neke slučajeve kojih se javnost i dalje živo seća.
Ubio dete i suprugu ispred CZSR
Slučaj koji, nažalost, najbolje oslikava nemarnost institucija je ubistvo ispred prostorija Centra za socijalni rad u Rakovici.
Marko Nikolić je tog kobnog 12. jula 2017. godine nožem ubio svoju suprugu Maju Đorđević, dok je udavio sina Mihajla (4).
Napadač je dete viđao svake srede u kontrolisanim uslovima u prostorijama ustanove za zaštitu, a interesantno je da su radnici centra, iako su prilikom svake posete trpeli njegovu torturu, u izveštajima navodili da „postoji nizak rizik od ispoljavanja nasilja Marka Nikolića u odnosu na bivšu nevenčanu suprugu“.
Porodica ubijene žene je u medijima u više navrata istakla kako su pokušavali da upozore institucija na to koliko je nasilnik opasan, ali uprkos svemu, njemu je bilo dozvoljeno da vidi dete, kao i da se približi supruzi.
Masakr u Leskovcu pokazao koliko je CZSR „zakazao“
Lečeni psihijatrijski bolesnik i korisnik socijalne pomoći Miloš Ilić (20) je u maju 2020. godine ubio sekirom oca Predraga (45), sestru Anu (19) koja je bila u poodmakloj trudnoći, kao i maćehu Danijelu Radojković (43) i njenu maloletnu ćerku (12),
Centar za socijalni rad u Leskovcu nije prihvatio čak ni moralnu odgovornost za ovaj slučaj, već se branio tvrdnjama da oni nisu ni znali da u porodici Ilić postoje psihički problemi, iako je on bio korisnik socijalne pomoći.
Nakon zločina, oglasili su se nadležni iz Leskovca koji su naveli da se porodica nalazi na evidenciji Centra za socijalni rad Leskovac od kraja 2016. godine, kao korisnik novčane socijalne pomoći. Na naše pitanje, „zašto nisu vodili računa o njima, odnosno, zašto nije rađen redovan nadzor“, kratko su nam rekli:
“Pustite da policija uradi svoj posao, pa će onda biti zvaničnih izjava za medije… Molimo za razumevanje… Neka sve ide svojim tokom”, rekao nam je tada Boban Ilić, zamenika direktora Centra za socijalni rad u Leskovcu.
Zaštitnik građana utvrdio je brojne propuste u CZSR u Bojniku i Leskovcu, kao i da službenici nisu postupali u skladu sa zakonom. Samim tim, tragedija je možda mogla biti sprečena.
Pušten iz bolnice, pa pobio porodicu
Ilija Glišović (21) ubio je osmog aprila ove godine, u porodičnoj kući u naselju Atenica kod Čačka, majku Slađanu (49), oca Milana (57) i dedu Sretena (87). Njihova unakažena tela pronašao je njegov stariji brat Nikola, koji je pozvao policiju.
On je uoči stravičnog zločina pušten sa lečenja od narkomanije u Čačku.
Ilijina porodica je prijavljivala nasilje u porodici. On je bio hospitalizovan prvo u Opštoj bolnici Čačak, a potom i u klinici „Dr Laza Lazarević“.
Po izlasku iz tih zdravstvenih ustanova, čačanski Centar za socijalni rad je ocenio da je trenutno bezbedan po porodicu i okolinu u kojoj se nalazi i kreće.
Nakon toga, utvrđeno je CZSR nije postupao u skladu sa zakonom.
Nemarnost prema deci i maltretiranje
Ono što je evidentno jeste da je proteklih godina propusta bilo i u brojnim, drugim institucijama socijalne zaštite.
Tako je bilo i pre nekoliko godina, kada je javnost ostala šokirana nakon što je osvanula vest da je u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku u toku policijska istraga protiv vaspitača osumnjičenog da je metalnom štanglom pretukao jednog štićenika.
Pročitajte još:
Kod vaspitača je, u kancelariji pored pisaćeg stola, pronađena metalna šipka za vežbanje, a sem pretučenog štićenika, koji ima problema sa govorom, još dva su rekla da su videli kako vaspitač tuče mladića, pisao je ranije portal 021.rs.
Propusta je definitivno bilo i proteklih godina u domu „Vasa Stajić“ na Voždovcu u Beogradu. Krajem 2017. godine u pomenutom Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Bulevaru oslobođenja izbila je tuča u kojoj je 11-godišnjem dečaku slomljen nos.
Njega je navodno tukao stariji dečak, takođe štićenih doma.
Da ovakvi slučajevi nisu retki pokazuje i slučaj koji se dogodio početkom prošle godine, kada javnost je ostala zaprepašćena na navode da je tinejdžer (14), štićenik Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu, priveden zbog sumnje da je silovao devojčicu (13) i da je njihov seksualni odnos snimao.
Ipak, sem u domovima, propusta je bilo i u ostalim insitucijama socijalne zaštite. Upravo zbog toga stiče se utisak da je problem utemeljen duboku u samom sistemu funkcionisanja socijalnog sistema Srbije.
Građani Srbije i dalje se živo sećaju slučaja hapšenja radnika Centra za socijalni rad u Vranju Dušanke M. i njenog kolege D. T. iz Bujanovca, zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotreba službenog položaja i primanje mita. Oni se sumnjiče da su u junu 2019. godine doneli rešenje o usvajanju dečaka (10), iako za to nisu bili ispunjeni uslovi. Navodno, Marinkovićevoj je za ovu usluga obećan mobilni telefon u vrednosti od hiljadu evra.
Takođe, slučaj devojčice iz Šida, koja je prijavila da ju je hranitelj M. M. (60) iz Šida 10 godina seksualno zlostavljao, još jednom je pokrenuo pitanje ko je u lancu nadležnih institucija zakazao.
Centar za socijalni rad u Šidu je devojčicu u ovu hraniteljsku porodicu smestio kada je imala svega šest godina, a M. M. je počeo da je seksualno uznemirava od njene 10, 11. godine. Postavlja se pitanje i kako Socijalni centar punih deset 10 godina nije primetio da hranitelj zlostavlja štićenicu.
BONUS VIDEO: Očaj jedne Jelene i njena bitka sa Centrom za socijalni rad
