0
Davanje novca na kamatu proteklih godina u Srbiji je u procvatu, a dužnici neretko u nameri da se izbore sa paprenim dugovima posežu za raznim metodama - neki tragično okončaju svoje živote, dok drugi, pak, oduzmu tuđe. Slučaj ubistva keramičara Milorada R. (49) u Železniku je samo jedan u nizu, s obziram da se, prema nezvaničnim informacijama, sumnja da je zadavljen žicom upravo zbog pozajmivanja novca na kamatu.
Telo ubijenog muškarca pronađeno je juče ujutru, a prema nezvaničnim informacijama, on je zadavljen tokom noći. Zasad se sumnja da je Milorad R. davao novac pod kamatu i da ga je ubio neko od dužnika, a nakon završetka istraga znaće se sve okolnosti ovog slučaja.
Pročitajte još:
Slučaj identičan nedavnom u Železniku dogodio se i sredinom februara ove godine u Zaječaru, kada je pronađeno telo Slobodana Zdravkovića (76) u njegovoj kući. Kako su mediji tada pisali, nastradali muškarac je ubijen sa više udaraca metalnim predmetom po celom telu, a ruke su mu bile vezane na leđima, dok mu je preko usana bio zalepljen selotejp. Spekulisalo se da je Zdravković pozajmljivao novac na kamatu, pa se pretpostavlja da je to bio mogući okidač za zločin.
Ipak, ljudi koji pozajmljuju novac, neretko ne uspevaju da se izbore sa ovim problemom, pa je tako u proteklih nekoliko godina u Srbiji više od 100 ljudi diglo ruku na sebe. Iako u Krivičnom zakoniku Srbije postoji krivično delo za davanje novca na kamatu, te će se tako svaka pozajmica sa kamatom kazniti zatvorom do tri godine i novčanom kaznom, a u pojedinim slučajevima i strožom kaznom, ovo delo se retko prijavljuje.
U većini slučajeva, ljudi ne podnose krivične prijave protiv „zelenaša“ iz straha, što potvrđuje i činjenica da mnogi od njih dignu ruku na sebe.
„U praksi često vidimo da ljudi nisu smeli da ih prijave iz straha, pa su se tako neki opredelili za samobistvo, neki su počinili ubistvo, a neki su pretrpeli teške povrede. Mi, kao društvo, imamo konsenzus da je to, davanje novca na kamatu, postalo društveno prihvatljivo. Tačno je da je ovo delo teško dokazivo, jer su to već incidentne situacije, u kojima je, žargonski rečeno, vrag odneo šalu. Dakle, to su situacije u kojima sam dužnik odluči da prijavi poverioca, ali tek kada dođe u bezizlaznu situaciju i kada oseti da mu je život ugrožen i da nema drugog izlaza“, kaže za naš portal advokat Ivan Ninić.
Ninić u razgovoru za portal Nova.rs ističe i da je dodatni problem u Srbiji to što su uglavnom ljudi koji daju novac na kamatu sistemski zaštićeni.
„Svi zelenaši u Srbiji su sistemski zaštićeni. Poverilac nema poverenja u sistem, odnosno da će mu biti pružena zaštita, jer i u samoj policiji ima zelenaša. Zatim među biznismenima, odnosno lokalnim moćnicima i političarima.. Oni ne bi toliko godina trajali da nemaju podršku policije i da nisu u sprezi sa politikom i tužilaštvom. Da bi se poverilac drznuo da ih prijavi, mora da zna da će mu sistem pružiti zaštitu“, navodi advokat.
Kako ističe, zelenaši su uglavnom osobe koje pored imaju još neke izvore prihoda, kojima pravdaju novac i način života koji vode.
„Uglavnom su to lica iz krimogene sredine i bave se još nekim poslom. Oni imaju legalne izvore primanja, kojima mogu da opravdaju poreklo svog novca. Prodaju automobile, drže kafića i time legalno pravdaju novac koji imaju“, navodi on.
Ko su zelenaši?
Zelenaš je osoba koja se bavi davanjem neosiguranih novčanih pozajmica privatnim licima po izuzetno visokim (“zelenaškim”) kamatnim stopama, a prilikom naplate duga od dužnika se najčešće služi ucenama ili pretnjama nasiljem. Zelenašenje je zakonom zabranjeno, a osobe koje se usude da pozajme novac, najčešće to rade jer ne mogu da dobiju kredit u banci.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
