1
Desetine hiljade ljudi ispunilo je centralne beogradske ulice protekle subote, po kiši, napravivši „prsten" oko zgrade Radio-televizije Srbije na četvrtom protestu protiv nasilja u društvu. Policije nije bilo, ali ni incidenata. Protest je održan dan posle mitinga vladajuće Srpske napredne stranke, incidenata nije bilo ni na ovom skupu, ali ga je policija revnosno obezbeđivala. Postavlja se pitanje zbog čega s obzirom da su oba skupa uredno prijavljena, a stručnjaci za Novu otkrivaju koji su mogući razlozi.
Da li država vrši diskriminaciju i ko vrši procene i određuje kada su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova neophodni na terenu, pitanja su koja su se postavila nakon mitinga i protesta protekle nedelje u Srbiji.
Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, u razgovoru za Novu ističe da to da li je bilo policije, odnosno da li se policija šalje ili ne na neki događaj ovakve vrste, zavisi isključivo od jednog čoveka.
„To smo videli tokom afere “Savamala” kada je policija odbila da interveniše kada su nelegalno rušeni objekti, tako da ja mislim da se situacija u tom smislu ni dan danas nije promenila. Politička volja nekoga da ne šalje ili šalje policiju se može objasniti, prostom, logičnom činjenicom da su protesti apsolutno ne nasilni. Ne postoji ni zrnce volje među tim građanima za nasiljem, tako da je policija tu nepotrebna. Takođe, videli smo da je bilo nekih provokacija na svim prethodnim građanskim protestima koje, bez izuzetka, nisu slučajne jer ako imamo nekoliko klinaca, pripadnike „Narodnih patrola“, određene provokatore koji su uzvikivali neke sumnjive parole, a jasno je da to nije priroda protesta“, navodi Cvijić.
Pročitajte još:
Naš sagovornik navodi da ne bi ni vlasti odgovaralo da pošalje policiju na proteste.
„Policajci za razbijanje demonstracija bi još više razjarili građane pa bi još građana došlo na naredne proteste, jer je strah u tom smislu razbijen. Bilo je saobraćajne policije u subotu, ali nije bilo jačih policijskih snaga. Doduše, bilo je tu raznih ljudi u civilu koji su možda ličili na pripadnike raznih državnih struktura ali jako teško to sa sigurnošću možemo znati“, dodaje Cvijić.
Advokat Rodoljub Šabić navodi za naš portal da je apsolutno potrebno da na skupu koji broji više desetina hiljada građana budu i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova kako bi garantovali bezbednost.
„Činjenica da je policija bila vidljiva tokom obezbeđivanja skupa koji je organizovala vladajuća stranka, a nije je bilo tokom protesnog skupa koji su organizovali građani na nedvosmislen način govori o diskriminaciji. Osim toga, imajući u vidu da je na građanskom skupu bilo provokacija, a da su prošle bez nasilja i bez posledica, govori o tome da policija nema ništa protiv tih provokacija, što je nedopustivo. Osnovna funkcija policije je da štiti ličnu i imovinsku sigurnost svih građana“, naveo je advokat Šabić.
Prilikom svakog skupa, policija vrši bezbednosne procene, u koje spada i to koliko je policijaca neophodno da prisustvuje.
Direktor beogradskog Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović navodi da kada se podnese prijava za održavanje skupa, u tom trenutku se od nadležnih institucija vrši bezbednosna procena, da li i na koji način građani mogu biti ugroženi i od koga.
„S obzirom da očigledno policije nije bilo, percepcija i stav tih ljudi koji donose te procene je bio takav da se radi o mirnim građanima i mirnim demonstracijama gde se ne očekuje neki bezbednosni problem. Sa druge strane, to što nije bilo uniformisanih lica ne znači da nije bio prisutan veći broj pripadnika Ministrastva unutrašnjih poslova jer oni mogu biti i u civilu i u uniformi. U toj istoj proceni koja se donosi može da stoji stavka da bi povećan broj pripadnika MUP u uniformi mogao da izazove neku vrstu nasilja u odnosu na grupe u koje su se pojavile, a nemaju veze sa ljudima koji protestuju“, navodi Trifunović za Novu.
Direktor beogradskog Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost navodi da je stvar bezbednosne procene, kako i na koji način organizovati bezbednost bilo kakvog skupa uz primenu različitih struktura, od pripadnika BIA do pripadnika MUP.
Pročitajte još:
„Organizator skupa je dužan da ima redarsku službu, vidno obeleženu koja bi trebalo da reaguje u neprimerenim situacijam i izvrši civilno privođenje. Mora sa obe strane da bude sve po propisu. Da li bi trebalo da budu uniformisana lica stvar procene i odluke onoga ko vrši tu procenu“, zaključuje Trifunović.
Podsetimo, pre nekoliko dana u Srbiji su održana dva velika skupa – miting Sprske napredne stranke i protest “Srbija protiv nasilja”.
Dok je na mitingu SNS bila vidljiva policija, koja je usmeravala građane, takva situacija nije bila na protestu. Ipak, kod Skupštine je tokom protesta bilo dosta vozila Žandarmerije, a pretpostavlja se da su bili stacionirani u blizini u slučaju nekih sukoba.
Inače, tokom protesta “Srbija protiv nasilja” ispred zgrade RTS-a došlo je do određenih trzavica, kada su pojedine grupe pokušale da nasilno uđu u zgradu. Na sreću, to su sprečili organizatori protesta.
Ovim povodom redakcija portala Nova uputila je i zvanično pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova kako bismo proverili da li je policija bila angažovana, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovor nismo dobili.
BONUS VIDEO: Direktno uključenje građana u Dnevnik RTS, odzvanjale poruke: „Lopovi“ i „Vučiću, odlazi“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
