0
Najnoviji slučaj femicida u Srbiji odneo je dva života. Zločin se dogodilo kada je nasilnik Branislav R. (48), koji je imao zabranu prilaska, zverski usmrtio bivšu suprugu Draganu R. (47) i njenu majku Nadu Č. (74). Draganu i Nadu je sistem razočarao, a njihovi vapaji za pomoć ostali su bez odgovora.
Zlodelo se dogodilo u mestu Rakovac kod Beočina, u nedelju 18. aprila uveče. Branislav je došao do kuće u kojoj su živele majka i ćerka, provalio je ulazna vrata i na najzverskiji način, nožem, ubio dve žene. Branislav je, kako je policija rekonstruisala, prvo nasrnuo na Nadu koja se nalazila u kuhinji u prizemlju. Izbo ju je nožem, a potom se popeo na sprat. Dragana je čula šta se dešava i zaključala se u spavaću sobu. Ubica je provalio i ta vrata i nju brutalno masakrirao istim nožem kojim je ubio i njenu majku.
Pročitajte još:
0
0
5
Branislav je posle zločina pozvao brata i ispričao mu šta je uradio, a njegov brat je obavestio policiju. Kada su policajci došli i uhapsili ga, prvo su morali da ga vode u bolnicu na detoksikaciju, jer je bio pijan. Kritičnog dana, pre zločina, Branislav je pozvao Nadu i tražio od nje Draganin broj telefona, ali je ona odbila to da uradi. Pijan, nasilan i iznerviran, Branislav je došao do njihove porodične kuće, provalio unutra i počinio pokolj.
Osumnjičeni za ubistvo ima istoriju nasilja, zbog toga su se Dragana i on rastali. U trenutku zločina Branislav je već imao osuđujuću presudu, zbog porodičnog nasilja, a kazna je bila dve godine uslovno. Bila mu je izrečena i mera zabrane prilaska i komunikacije, ali ni uslovna kazna ni mera nisu sprečile tragediju. Branislavu sada preti kazna doživotnog zatvora, a dva života su zauvek izgubljena.
Ovo nije prvi slučaj koji pokazuje nemoć države kada je reč o žrtvama nasilja.
Zdravko Goranović (59) iz Sombora počinio je stravičan masakr 29. decembra 2021. godine, a na meti su mu se našli najbliži, bivša supruga i dve ćerke. On je takođe provalio u kuću, ubio na spavanju bivšu suprugu Miru i ćerke Anastasiju i Anabelu. Potom je zapalio kuću i obesio se.
I on je imao osuđujuću presudu, zabranu prilaska i komunikacije, ali to nije pomoglo žrtvama. Zbog porodičnog nasilja bio je u pritvoru, osuđen je na tri godine i tri meseca zatvora upravo zbog brutalnog nasilja nad bivšom suprugom. Ipak, pušten je iz pritvora posle izricanja presuda i nekoliko dana kasnije počinio je stravični zločin.
Zapravo, u mnogim slučajevima su ubice imale zabranu prilaska, osuđujuće presude zbog nasilja u porodici, pa ipak to nije uspelo da ih spreči da počine najburalnije zločine. Kao da je država ostavila na cedilu žene, žrtve nasilja.
Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević se već decenijama bavi zaštitom žrtava i ona je, možda i najviše, doprinela da se o ovakvim zločinima više govori u javnosti i da to postane nacionalni problem.
„Kada je usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i izricanje mera zabrane prilaska i komunikacije, to je bio korak napred. Postoje dve vrste počinilaca, kod prvih će ta mera dati rezultata i oni će se nje pridržavati. Drugi će je prekršiti tu zabranu i njima ona ništa ne znači. Pre nekoliko godina postojao je predlog MUP Srbije da se žrtvi i nasilniku stave narukvice, koje bi trebalo da zaštiti ugrožene i omoguće im veće šanse za preživljavanje, ali se onda o tome zaćutalo i od toga se odustalo jer nije bilo dovoljno novca. U državi gde vidimo da se pare troše za razne stvari nema novca za zaštitu žrtava, što je sramota“, objašnjava Vesna Stanojević.
Po podacima Sigurne kuće prošle godine je ubijeno 28 žena. Javnost se malo uzburka, ali se potom sve vrlo brzo zaboravi, a potrebno je primeniti nova sistemska rešenja.
„U Hrvatskoj je pokrenuta inicijativa da se femicid uvrsti u zakon kao posebno krivično delo i ja to pozdravljam. Trebalo bi to uraditi i kod nas. Ubistvo žena se često u Srbiji doživljava kao njihova sudbina, što je strašno. I one mere koje se primenjuju često nisu dovoljne ili ne daju dovoljno rezultata. Kada nasilnici odsluže zatvorsku kaznu ili budu pušteni iz pritvora, oni se vraćaju u isti stan u kome žive sa žrtvom. Postoji zabrana prilaska od 2-3 metra, ali zamislite taj pritisak, da vam neko, ko poštuje tu razdaljinu i ne primenjuje fizičko nasilje preti iza leđa ili iz susedne prostorije. Zapravo, najviše žena nam se javlja i traži našu pomoć upravo kada čuju da njihov partner, nasilnik, treba da bude pušten na slobodu. I to je neverovatno, da žrtve saznaju od trećih lica, a ne od institucija da će se siledžija naći na slobodi“, objašnjava naša sagovornica.
Potrebno je više rada na prevenciji i edukaciji žrtava, ali i promeni opšte klime u Srbiji, gde se često nasilje nad ženama podrazumevao kao nešto prihvatljivo.
„Strah je ogroman, a skoro po pravilu porodica nasilnika podržava njega a ne žrtvu. Žene zbog toga često menjaju iskaz na sudu i nasilnici prolaze bez kazne. Postoji još jedna kategorija žrtava o kojima se ne govori dovoljno. U zemlji u kojoj se propagira povećanje nataliteta, uopšte se ne govori o deci koja ostaju sama, bez oba roditelja. Šta se dešava sa njima dalje? Porodice bivaju razorene, ali, nažalost, kod nas se i femicidu pristupa kampanjski, kao i svemu drugom, a potrebna su sistemska rešenja“, objašnjava koordinatorka z Sigurne kuće.
BONUS VIDEO: Još jedno ubistvo uprkos zabrani prilaska