3
U Srbiji je aktivno nekoliko ekstremističkih grupa koje deluju sa različitih ideoloških pozicija, a najaktivnije su džihadističke koje okupljaju ekstremne islamiste, i desničarske, odnosno ekstremno nacionalističke, kod kojih je problem to što je država često inertna prema njima i što su one stekle uporište i uticaj među mladima. Stručnjak Darko Trifunović u razgovoru za Nova.rs otkriva koje sve ekstremističke grupe postoje u Srbiji, ali i šta znači poruka koju je Miloš Žujović, vehabija koji je počinio teroristički akt ispred Ambasade Izraela, poslao suprugi.
Teroristički napad koji se dogodio u Beogradu 29. juna, kada je teško ranjen žandarm koji je obezbeđivao izraelsku ambasadu, a napadač, ekstremni islamista ubijen, ponovo je skrenuo pažnju na ekstremne grupe u Srbiji. Napad u kome je teško ranjen Miloš Jevremović izveo je Miloš Žujović, iz Male Vrbice u okolini Mladenovca, koji je promenio veru i prešao u islam i to u njegov najekstremniji deo.
On je postao deo ekstremnog dela vehabističkog pokreta koji se nije odrekao nasilja i čiji članovi podržavaju Islamsku državu. Žujović je ubijen u napadu, a policija je uhapsila Igora Despotovića, još jednog konvertita koji se priklonio ekstremom obliku islama. U toku je potraga za ekstremnim vehabijom Senadom Ramovićem iz Novog Pazara, koji je već osuđivan zbog planiranja terorističkih napada i odležao je kaznu zatvora od 13,5 godina.
Pročitajte još:
3
11
0
„Srbija se nalazi u vektoru džihadista i oni su odavno ovde aktivni. Ono što je novo, i što mene zabrinjava je teroristički napad u Beogradu, koji treba istražiti do kraja. Pitanje je ko je tog čoveka, Salahudina, indoktrinirao, kako ga je indoktrinirao. Koliko članova ima grupa kojoj je pripadao, ko su oni, gde se nalaze… Vrlo je zabrinjavajuće što se on snimio pred napad i što je naveo da ide u dženet (raj). Time je, na neki način, obavezao i druge članove grupe kojoj je pripadao da slede njegov primer. Zbog toga nije isključeno da uslede i novi teroristički napadi sličnog tipa. Na meti grupa koje propagiraju ekstremističku ideologiju, u ovom slučaju džihadističku, nalaze se uglavnom ljudi sa socijalne margine. Ili su to konvertiti koji su iz nekog razloga prešli u drugu veru, ljudi koji imaju kriminalni dosije i žele da se iskupe za svoju prošlost, siromašni ljudi. Ljudi koji rukovode tim grupama na društvenim mrežama procenjuju članove i nalaze one kojima je najlakše manipulisati. Sistem manipulacije je različit od osobe do osobe, nekoga hvale da je dobar učenik i sledbenik te ideologije, nekome kažu da je hrabar. Za džihadiste je karakteristično upravo to snimanje pred napad, koje ima obavezujuću formu, i tog trenutka kada se neko snimi, on je živi mrtvac“, objašnjava Darko Trifunović sa Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost iz Beograda.
Pripadnici ekstremnog dela vehabističkog pokreta imaju neprijateljski stav prema Islamskoj zajednici Srbije, ne idu u njihove bogomolje, već svoje verske obrede obavljaju ili u privatnim kućama ili koriste neke druge prostorije.
Sa druge strane, poslednjih decenija, a naročito poslednjih godina, u Srbiji su aktivni ekstremistički desničarski pokreti, poput „Levijatana“, „Narodnih patrola“ i sličnih organizacija. Oni nisu pribegavali oružanim terorističkim napadima, ali jesu skloni nasilju i koriste strah kao oružje za sprovođenje svojih političkih ciljeva.
„Oni nastupaju sa ekstremno desničarskih, navodno nacionalističkih pozicija, ali ako pogledate njihovu ikonografiju, simbole koje nose, likove na majicama, vidite da je njihova ideologija proruska i antizapadna. Smatram da su oni deo većeg sistema, koji je podeljen na nekoliko grupa i podgrupa a sve imaju istu ili sličnu ideologiju. One se nalaze pod stranim, ruskim uticajem i zastupaju više njihove nego srpske interese. To su takozvane grupe za pritisak, koje koriste svaku priliku da demonstriraju svoju moć i šire strah, često se pojavljuju na javnim skupovima, a nekoliko puta su učestvovale u nasilnim demonstracijama u Beogradu“, objašnjava Trifunović.
Po njegovim rečima, među ekstremističke grupe treba ubrojati i brojna kozačka udruženja, ali i druga udruženja građana, od kojih su neka pravila i vojne kampove za decu.
„To je vrlo opasna pojava. Prvo, ko to ima pravo da uči decu iz Srbije kako se puca i ratuje i za koga to deca iz Srbije treba da ratuju? Osim toga, uz taj trening ide i ideološka indoktrinacija i to je opasno. Te ekstremne organizacije, raznih ideologija, od levih do desnih, preuzele su ulogu roditelja i institucija u vaspitavanju dece. Nije slučajno da su njihovi članovi vrlo mladi. Ulazak u takve organizacije daje osećaj pripadnosti grupi, neki viši cilj, ali često postoji i direktna materijalna korist. Upravo je to jedno od ključnih pitanja, kako se finansiraju ekstremističke organizacije? Te njihove aktivnosti koštaju, ali čini se da oni imaju novca. U ekstremističke organizacije treba ubrojati i pojedine navijačke grupe, koje takođe imaju ideološku pozadinu, a preko tribine na stadionu se plasiraju i razne ideologije i regrutuju novi članovi ekstremističkih organizacija“, objašnjava Trifunović.
Ono što posebno zabrinjava je inertnost države, a ponekad čak i blagonaklon stav prema pojedinim ekstremističkim grupama.
„Čini se da te grupe imaju podršku pojedinaca iz države. Upravo ta, paradržava ih ponekad štiti. Nama nedostaje nacionalna strategija u borbi protiv ekstremizma, ali i osuda svake vrste nasilja u političke svrhe, a tu postoji odgovornost i države, ali i nekritički stav pojedinih medija prema nasilju što može delovati kao podsticaj i za pojedince, ali i ekstremističke grupe“, objašnjava Trifunović sa Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost.
Miloš Jevremović, žandarm koga je stelom ranio ekstremni vehabija Miloš Žujović ispred izraelske ambasade, ispričao je u petak za beogradske medije šta se dogodilo i kako je preživeo teroristički napad.
„Bio je to sasvim redovan dan, sve do te situacije kada se sve promenilo. Sećam se svega. Žujović nije bio sumnjiv kada je prišao prvi put, jer se trudimo da pomognemo ljudima i odgovorimo na sva pitanja. Drugi put kada je prišao postao je sumnjiv. Onda se desio napad, desilo se šta se desilo“, rekao je Jevremnović.
Istakao je da su obučeni da reaguju na ovakve situacije. Na pitanje zašto nije izvadio strelu iz vrata, što bi većina ljudi refleksno uradila, a što mu je spasilo život, žandarm je rekao: „Osetio sam da mogu da dišem i reagujem… Bilo je kao na filmu, nadam se da niko neće ovo da doživi.“
BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenog za terorizam
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare