"Zemunski klan" ga oteo kad je imao 27 godina, inspektor otkrio detalje: Bajruševića držali na hlebu i vodi, 25 godina kasnije ranjen na Vračaru

Vuk Bajrušević je upucan u noge, u ugostiteljskom lokalu na Vračaru, u Novopazarskoj ulici i odmah je medicinski zbrinut. Sa druge strane, napadač je pobegao i i dalje je u bekstvu, dok je policija na licu mesta i vrši uviđaj.

Inače, Bajrušević je dobro poznat organima gonjenja, a posebno jer je u mladosti bio žrtva zemunskog klana, koji ga je oteo, a zatim tražio otkup od njegove sestre Bojane Bajrušević, inače udovice Vladana Kovačevića Trefa, po kom je Bajrušević i dobio nadimak Mali Tref. Treba pomenuti i da je Kovačević bio blizak sinu Slobodana Miloševića, Marku Miloševiću jer se smatralo tada da su upravo ove veze ključne da bi se odgovorilo na pitanje zašto su otmičari za žrtvu odabrali Malog Trefa. Detalji tog događaja opisani su u knjizi čiji je autor bivši inspektor i načelnik Uprave kriminalističke policije, sada pokojni Mile Novaković.

Pratili ga, izvukli iz "audija" i oteli

Kobnog dana, Bajrušević je bio na jednom splavu kod hotela Jugoslavija na Novom Beogradu, a zatim je krenuo ka Banovom Brdu gde mu je živela majka. Posle pola sata boravka u njenom stanu, krenuo je ka svom „audiju“. Uputio se ka Požeškoj ulici gde mu je radila devojka, a kada je seo u vozilo, trojica mladića sa fantomkama su ga izvukli iz auta, vezali lisicama i ugurali na zadnje sedište.

Pokušali su da pokrenu „audi“, ali pošto nisu uspeli, žrtvu su prebacili u drugo vozilo.

Do krajnjeg odredišta promenio je barem još dva vozila, a kako je kasnije svedočio, put je trajao oko 30 minuta.

„Mislim da smo se vozili oko 15 minuta, a onda su me izvukli iz tog i ubacili u gepek drugog vozila. Posle 15, 20 minuta, ponovo su me prebacili u treće vozilo, opet na zadnje sedište. Uzeli su mi telefon i kada su našli Bojanin broj, pozvali su je. Gurnuli su mi aparat u ruke i naredili mi da kažem da sam otet“, svedočio je kasnije Bajrušević, opisano je u knjizi Mileta Novakovića „Otmice zemunskog klana“.

Žrtvu su odveli najpre u vikendicu u selo Banstol, gde su ga čuvali. Davali bi mu tek toliko hrane i tečnosti da preživi, a u sok bi mu sipali nekakvu praškastu masu zbog koje je znao da je drogiran.

Tek posle pet dana, imao je priliku da razgovara sa osobom koja se predstavila kao „Glavni“.

„Glavni“ ga je psovao i urlao na njega, govorio mu da će ga ubiti ukoliko mu ne daju pet miliona maraka.

Nekoliko puta su ga udarili nečim tvrdim u glavu, a onda su ga ponovo izveli iz tog objekta, smestili u automobil i gurnuli mu telefon u ruke.

Ispostavilo se da je zemunski klan kontakt sa porodicama svojih žrtava održavao isključivo preko posebnih telefona i to dok su se vozili automobilom na otvorenom putu, kako bazne stanice ne bi mogle da uhvate signal.

10 dana ga držali na Novom Beogradu

Bajruševića su potom odvezli na Novi Beograd i na toj lokaciji je proveo narednih 10 dana, sve vreme držeći mu traku preko usta, koju bi mu skidali na tri, četiri dana, kada su mu dozvoljavali da se umije. Dve nedelje kasnije je ponovo razgovarao sa sestrom Bojanom, koju obaveštava da mu je loše i da mora hitno da skupi deo novca.

Malog Trefa zatim sele u Surčin, u kuću Dejana Milenkovića Bagzija koju mu je poklonio Ljubiša Buha Čume. Hranili su ga paštetama, kobasicama i hlebom, a kada bi želeo da ide u toalet dobio bi kofu.

"Lezi, stavi ruke na glavu i broj do 500"

Jednog jutra, potpuno iznenada, otmičari su ušli u njegovu sobu i dali mu telefon da razgovara sa svojim ujakom koji se angažovao u međuvremenu. Naređuju mu da savetuje ujaka da ne pravi probleme, što je i učinio, a onda ga ponovo voze na drugu lokaciju. Posle nekoliko zadržavanja, govore mu da izađe napolje.

„Lezi na asfalt, stavi ruke na glavu i broj do 500“, rekao mu je otmičar i gurnuo mu 900 dinara za taksi. Kada je kasnije pogledao, shvatio je da je to isti iznos koji je kod sebe imao u trenutku otmice. Bio je to 27. novembar između 19.00 i 20.00 časova.

Svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk svedočio je kasnije da je od Dušana Spasojevića čuo da je Milorad Ulemek Legija posredovao kod otkupa, dok je istovremeno bio angažovan na obezbeđivanju Bojane Bajrušević.

Sa Bojanom Bajrušević je komunicirao i Mile Luković jer je umeo da menja glasove i imitira različite osobe, a kako ne bi bili prepoznati, koristili su trik sa čašom i olovkom.

Osuđivan zbog iznude 700.000 evra

Viši sud u Beogradu osudio je 2011. godine Vuka Bajruševića na godinu i 10 meseci zatvora zbog pokušaja iznude 700.000 evra od poslovnog partnera i vlasnika firme “Iverak” Predraga Dubovca.

Bajruševiću je do pravosnažnosti presude ukinut pritvor, koji mu je određen posle hapšenja 13. jula prošle godine, a u kaznu zatvora uračunato je i vreme provedeno u pritvoru.