"Onog trenutka kada vas okarekterišu kao nekog ko je nepodoban, ko urušava sistem, 'ko prijavljuje kolege', postajete persona non grata u matičnoj kući. Iako znaju da ste u pravu i da za sve imate dokaze, kolege se sklanjaju od vas, beže da vas ne sretnu po hodnicima kao da ste šugavi. Najteži trenutak, a ujedno i onaj koji mi je otvorio oči, bio je kada mi je moj dobar prijatelj i kolega s kim sam maltene istog dana počeo da radim - on je kasnije otišao u SUK, a ja u SBPOK - rekao: 'Simo, mnogo mi zameraju kad me vide sa tobom'".

Penzionisani major Predrag Simonović, piše nedeljnik Vreme, prešao je put od jednog od najuglednijih pripadnika MUP-a, višestruko nagrađivanog, i od samih ministara, do uzbunjivača, čoveka koji godinama bije bitke po sudovima boreći se za svoja prava ali i protiv kršenja zakona u policiji.

Završio je Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu, Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu, specijalističke studije Terorizam i organizovani kriminal FPN, gde je i magistrirao na smeru Politička teorija i metodologija.

Simonović je bio član Radne grupe UKP formirane rešenjem direktora policije 2011. sa zadatkom rasvetljavanja ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Od februara 2013. ta radna grupa je u okviru Vladine komisije za rasvetljavanje ubistava novinara, kao i Radne grupe UKP formirane rešenjem direktora policije 18.11 2014. sa zadatkom rasvetljavanja ubistva novinara Milana Pantića.

Radio je i na rasvetljavanju ubistva Ranka Panića na mitingu SRS 2008. u Beogradu zbog kojeg je osuđen pripadnik niškog odreda Žandarmerije Nikice Ristić, a sa Draganom Kecmanom i pripadnicima BIA na predmetu „Prag“, poznatijeg kao „Krtice u Vladi“, a ticalo se curenja podataka iz Vlade Srbije.

Simonović je vodio akciju „Albatros“ u kojoj je uhapšeno 11 pripadnika organizovane kriminalne grupe iz Niša, Vlasotinca i Leskovca, kada je u sudskom postupku doneta prva presuda za pravno lice u istoriji srpskog pravosuđa – vođa navedene grupe i pojedini članovi u vreme izvršenja dela bili su u kontaktu sa tadašnjim kabinetom ministra policije i SPS-om. Ukazao je na spregu pojedinih kolega iz SBPOK-a i kriminala.

U jednom trenutku, međutim, njegova karijera postaje duga i mukotrpna borba uzbunjivača koji ukazuje na niz nepravilnosti u radu MUP-a.

U novom broju nedeljnika Vreme on je do detalja ispričao kroz šta je sve prošao u MUP-u.

Viši sud u Beogradu je prvostepenom presudom potvrdio da je pretrpeo zlostavljanje na radu u MUP-u.

„Kao pripadnik SBPOK-a i član Radne grupe za rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije trpeo sam pritisak starešina iz SBPOK-a koji je imao sve odlike zlostavljanja na radu. Mislim da je to zbog nezakonitosti i propusta na koje sam ukazivao, a koje su uporno pokušavali da zataškaju. Nakon neuspele midijacije podneo sam tužbu za mobing. Nakon šest godina doneta je prvostepena presuda kojom je Viši sud utvrdio da sam pretrpeo zlostavljanje na radu u MUP-u – Direkcija policije, UKP – od nadređenih starešina u SBPOK-u od 2011. do 2015. godine. Ne bih dalje komentarisao s obzirom da se radi o prvostepenoj presudi koja nije pravosnažna. Ogromnu zahvalnost dugujem pravnom timu YUCOM, koji me je zastupao ovom postupku i imao veliko razumevanje i strpljenje“, rekao je Simonović za Vreme.

U intervjuu on je rekao da je i pre donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača ukazivao na nepravilnosti. Kazao je i da su se vremena promenila, tako da su profesionalci pomerani u stranu, a na njihovo mesto dolazili oni koji ćute i slušaju, odnosno da je makar tako bilo u prethodnom periodu. Rekao je i da mu je drago da vidi neka pozitivna dešavanja u MUP-u.

Osvrnuo se i na to da je tražio od tužilaštva da proveri navode da je načelnik Sektora finansija u MUP-u odgovoran za krivično delo nesavestan rad u službi.

Ceo intervju možete pročitati u današnjem broju nedeljnika Vreme.