Stanari zgrade u Vojvođanskoj ulici u Beogradu ponovo su se obratili našoj redakciji, nezadovoljni početkom izgradnje devetospratnice na susednom placu, a novi javni dokumenti do kojih su došli pokazuju da je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove u lokacijskim uslovima "prevideo" njihovu zgradu", odnosno da je njihova zgrada papirološki ustvari - nepostojeća.
Krajem avgusta ove godine, novinari portala Nova.rs došli su na poziv stanara iz četvorospratnice u novobeogradskoj Vojvođanskoj ulici 11, koji su zabrinuti činjenicom da je investitor na susednoj parceli počeo da zida devetospratnicu sa podzemnom garažom na dva nivoa, koja bi mogla da ugrozi stabilnost njihove zgrade.
Njihova zgrada, izgrađena u okviru projekta „Hiljadu neprofitnih stanova“, označena je kao „slobodnostojeća“, što znači da nijedna njena strana ne dodiruje susednu parcelu, ali investitor, „Uzor promet“, planira da na njihovu zgradu „nasloni“ svoju devetospratnicu. Oni su tada rekli i da je pomenuta firma, čiji su vlasnici braća Zoran i Bojan Matijević, legalno „ukrala“ nekoliko metara od njihovog placa, te da im je od njih stigao dopis u kome traže da celu stranu „oslobode“ od klima uređaja, oluka i svega drugog što se na toj bočnoj strani nalazi.
Nakon tri nedelje stanari iz Vojvođanske 11 došli su do novih dokaza, koji pokazuju da, kako oni kažu, krivac nije firma „Uzor promet“, već Grad Beograd, odnosno Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.
„U lokacijskim uslovima za njihov objekat stoji da je objekat prema položaju na parceli jednostano uzidan u odnosu na bočne granice parcela, što će reći da je projektovana, planirana i odobrena gradnja do kraja parcele prema nama, a naš objekat se ne pominje na parceli, kao da ne postoji. Oni nemaju ograničenja što se tiče gradnje objekta sa ove strane, jer je po dokumentu, odnosno njegovim lokacijskim uslovima, naša zgrada zapravo – livada“, objašnjavaju stanari.
Ono što je čudno, kako oni kažu, jeste to što Grad Beograd njih ne vidi kao stambeni objekat, nego kao katastarsku parcelu.
„Grad Beograd je izgradio, finansirao, i prodao nam stanove sa rokom otplate od 20 godina. Mi svakog meseca plaćamo ratu, ako ne platimo jednu, stigne nam opomena od njih, a Grad Beograd u lokacijskim uslovima za izdavanje građevinske dozvole za gradnju na susednom placu, nas ne vidi kao objekat, već samo kao parcelu“, kategorični su stanari.
Takođe, ono što kod stanara izaziva sumnju je to što sa druge bočne strane, postoji objekat davno započet, nezavršen i neuseljen, koji se pominje u lokacijskim uslovima devetostpratnice u izgradnji.
„U lokacijskim uslovima za novu zgradu, pominje se da je novi objekat, projektovan i da se gradi 11.6 metara od susednog objekta. To je objekat koji je davno završen i neuseljen, on stoji i pominje se, a mi smo samo katastarska parcela. Propis o gradnji i parcelizaciji propisuje daljinu objekata, sa naše strane nema ograničenja, niti imao od koga ili čega da se udalji, jer mi smo samo, po papirima, livada“, kažu stanari i podsećaju da je nekoliko metara njihove parcele ukradeno, a koliko, to može da utvrdi geometar.
Od Gandijeve do Ulice Ivana Ribara
Vojvođanska ulica od Gandijeve do Ulice dr Ivana Ribara izgrađena je po novim urbanističkim uslovima i stambeni objekti su samo sa jedne strane.
„Čitav niz je izgrađen od objekata spratnosti prizemlje plus tri sprata, a sada se pojavljuje dozvola za gradnju objekta koji ima visinu minus dva u zemlju, prizemlje, plus devet spratova i potkrovlje, koje se ne uklapa ni u jednu logičnu, urbanističku celinu. Ako je neko u nizu od kilometar mogao da izgradi preko 20 stambenih objekata i da svi budu približne visine i spratnosti, a sad se našao neko pametan da napravi duplo višu zgradu“, ogorčeni su stanari.
Plaše se da se zgrada ne uruši
Zbog načina na koji je planirana gradnja, stanari su jako zabrinuti, jer se plaše da će za nekoliko godina doći do rušenja pojedinih delova zgrade.
„Po kvalitetu gradnje i kako sad stvari stoje sa pukotinama za tri ili četiri godine imaćemo urušavanje našeg objekta, a neće moći da priđe nijedan majstor na zajedičkoj strani. Možemo iznutra da krečimo ali džaba“, kažu oni, dok jedan od komšija napominje da kada su krenuli radovi, radnici su zakačili žilu zbog čega se u stanovima osetio potres.
Elektromreža
Međutim, u lokacijskim uslovima, samo na drugoj strani, gde je reč o elektromreži, stoji da je trafostanica u Vojvođanskoj 11, koja se, prema rečima stanara, nalazi u njihovoj zgradi.
„U lokacijskim uslovima postoji objašnjen način priključivanja na elektromrežu i tu se pominje Vojvođanska 11. Grad Beograd je kroz lokacijske uslove odredio uslove napajanja i povezivanje na elektromrežu. Nas malo nema, malo nas ima. Kada je reč o struji, tu nas ima“ navode stanari.
Magistralni vod
Grad Beograd je, pričaju stanari, kao jedan od uslova investitoru naložio izmeštanje magistralnog voda na javnu površinu.
„Tada smo mislili da je to radi toplovoda, ali sada smo ukapirali da su sve pripremali, kako bi imali sve za početak izgradnje zgrade. Na satelitskom snimku vidi se da je formirana njihova parcela, toplovod je išao blizu naše zgrade, i naloženo je investitoru da izmesti toplovod na javnu površinu. Javna površina ide paralelno pored njihovog placa i onda više nema javne površine, zbog čega su oni formirali pojas javne površine iza njegove parcele. To znači da je javna površina napravljena da bi se ispunili uslovi da toplovod ide javnom površinom, kako bi mogao da izmesti i da gradi, što se na snimku jasno vidi“, navode stanari.
Visina objekta
U lokacijskim uslovima, kako kažu stanari, određena je visina objekta odnosno previđen objekat najviše 32 metara, odnosno visina najviše tačke na objektu 37 metara, što je po građevinskim standardima i normama, prizemlje plus osam spratova, plus potkrovlje.
„Zgrada koja bi trebalo da se izgradi ima prizemlje, plus devet plus potkrovlje. Oni su sad u projektu predvideli da se visina uklapa u norme, iako je sprat viši. Oni su izračunali da će njihov objekat od prizemlja, devet spratova i potkrovlja biti 34,58. Građevinska norma predviđa visinu od 32 metra, odnosno 37 metara, što će reći da će njihova visina objekta biti 190 centimetara po spratu, ni toliko“, navode stanari.
Obraćali se mnogim institucijama
Stanari su odlučni da reše sporno pitanje pa su se obratili mnogim državnim i gradskim organima, ali odgovor nikada nisu dobili.
„U međuvremenu smo se obraćali Sekretarijatu za imovinsko pravne poslove, sektoru za stanovanje, tražimo zaštitu objekta i stanara jer je Grad Beograd izvođač, projektant i finansijer naše zgrade. Pošto smo na polovini otplate, smatramo da bi Grad Beograd trebalo da nas zaštiti, jer je ovo još uvek imovina Grada Beograda sve dok ne isplatimo sve rate“, kažu oni.
Stanari dalje navode da su se obratili i Gradskom pravobranilaštvu Grada Beograda, Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove koji je izdao građevinsku dozvolu i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
„Zahtevali smo da se vanredno preispita izdata građevinska dozvola i da se na transparentan način obavi procedura izdavanja građevinske dozvole za tu parcelu. Molimo i tražimo da mi budemo uključeni kao zainteresovana strana, i priložili smo naše odobrenje o gradnji u kojoj stoji da je Grad Beograd sagradio naš objekat, da smo slobodno stojeći objekat, da faktički postojimo na parceli 3347/33, iako se u građevinskoj dozvoli parcele pored to ne vidi. Dostavili smo kopije satelitskog, katastarskog snimka našeg objekta i susedne parcele, kao i dopise „Uzur prometa“ u kome kažu da je sve sa naše strane zgrade nezakonito postavljeno, što u neku ruku, gledajući sve ovo, imaju osnov i da kažu“, navode stanari.
Kako je moguće da njihova zgrada ne postoji u lokacijskim uslovima za izgradnju objekta pored, stanari ne znaju, ali pretpostavljaju da je verovatno bilo nekog uticaja.
„Naša zgrada je uknjižena u katastru. Onda smo 2015. godine dobili obaveštenje od Grada Beograda da možemo da uknjižavamo stanove pojedinačno, kako bi kasnije mogli nesmetano da prodamo nekretninu, a prvih pet godina smo imali ograničenje“, kažu oni.
Za kraj, oni apeluju na sve ljude koji mogu da utiču da se njihov problem reši.
„Odradili su lokacijske uslove i izdali građevinsku dozvolu na uštrb naše zgrade. Trebalo bi da se nepravda ispravi i da se primene propisi između objekta, kako bi živeli kao sav normalan svet. Ko god da stoji iza gradnje neka radi i gradi, ali neka poštuje propise i nas kao žive ljude. Ovo nam pravi velike probleme i mnogo utiče na sve nas. Već smo imali problema na prvom spratu, jer je u jednom stanu već počeo da opada malter sa plafona“, zaključuju oni.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare