0
Na suđenju za smrt Stefana Filića (18) iz Velike Plane u petak su iznete završne reči, a Više javno tužilaštvo u Smederevu zatražilo je 20 godina zatvora za optužene Nikolu Bojovića (22) i Mitra Pandurevića (22). Ljubinka Filić, majka ubijenog mladića, po prvi put smogla je snage da za Nova.rs kaže sve ono što joj više od tri godine stoji na duši.
Stefan Filić bio je maturant Ekonomske škole u Velikoj Plani, napadnut je ispred kluba „Brodolom“ u Velikoj Plani u februaru 2020. godine. Trojica napadača nasrnuli su najpre na Filićevog mlađeg brata i druga, a zatim se umešao Stefan želeći da ih rastavi. Preminuo je od posledica brutalnih batina koje su mu naneli vršnjaci.
Pročitajte još:
„Jako je teško reći glasno ono što ti je na duši, onaj pakao kroz koji prolaziš kao majka od trenutka spoznaje da su ti ubili tvoje dete, tvog anđela kome si se radovao, negovao i vaspitavao da bude dobar čovek. Zapravo, ne znam da li uopšte ostane nešto u tebi posle toga, sem praznine duboke kao ponor. To što neki kažu da se zove život posle toga, za mene to nije. Kao majka umrla sam zajedno sa njim“, potresnim rečima započinje svoju ispovest Ljubinka.
Sagovornica našeg lista navodi da se svaki put zapita kakav je to poriv u mladom čoveku, kad pogleda ubice svog deteta, da može da oduzme nečiji život bez da ima razloga za to.
„Osećaj nemoći i bola, kao da mi neko zariva nož u srce, doživljavala sam na svakom novom ročištu kada me majka deteta, koje je osumnjičeno za smrt mog deteta, gleda pravo u oči, bezobzirno, bezobrazno, drsko, ne bi li me valjda još dodatno povredila. Pri samoj pomisli da postoji neko ko može da šutne nepomično biće u glavu i odšteta posle toga kući, zajedno sa svojim pomagačem, bez da se osvrnu na asfalt gde mlađi brat plače i doziva u pomoć, mene ubija kao čoveka. Takvu bezobzirnost, po mišljenju stručnjaka, mogu da pokažu samo samožive osobe koje su svesne počinjenog dela i svesni posledica koje mogu nastupiti“, navodi ožalošćena majka, i dodaje:
„I bili su svesni, i tada dok su ubijali i sada dok se vade. Tokom tri i po godine suđenja nikada ni trunku kajanja na njihovim licima i u njihovim rečima nisam videla i osetila, samo negiranje počinjenog dela. Ne znam ni zašto sam to očekivala da ću videti i osetiti kajanje. Pa ti mladići su policiji i građanima poznati od najranije mladosti po svom bahatom ponašanju i napadima na, uglavnom mlađe od sebe. Pa oni su i tada, te kobne 2020. godine, demonstrirali silu i napali decu od jedva navršenih 16 godina. Radi se o mladićma protiv kojih su se vodili postupci za posedovanje droge (Pandurević) i u više navrata osuđivani za krivična dela sa elementima nasilja. Zar njima niko nije mogao da stane na put? Zar je pravda za njih nedostižna? Zar godinama u jednom malom gradu, gde se uglavnom svi znaju, njih niko nije mogao da zaustavi? Кome je u interesu da oni budu na slobodi i ponovo na ulici?“, pita se majka nasmrt pretučenog Stefana.
Ljubinka ne krije da mnogo besa nosi u sebi, postavljajući pitanja upavo institucijam , koje su prema njenim rečima zatajile.
„Ja, majka nedužno ubijenog deteta, imam pravo da postavim takva pitanja! Кoliko je majki još plakalo posle toga i zašto? Zato što se nije mnogo toga preduzelo posle takvog zločina koji je zadesio moju porodicu. Ubice se nisu kaznile, šta više, neki su došli majci u zagrljaj, a gde je meni moje dete? Znam da nije želeo da ode, znam jer smo imali mnogo zajedničkih planova, želja, maštanja. Utroba mi se pomeri kad samo pomislim na njega i način na koji sam ga izgubila, način na koji su mi ga oduzeli. Igrali su se Boga, imali dovoljno hrabrosti da ga istrgnu iz mog zagrljaja, a sada od mene očekuju da oprostim i da zaboravim kako bi oni mogli svojim majkama u zagrljaj. Nemoj da niko traži to od mene! Nemoj da mi sole ranu. Sada sam samo senka koja je prividno tu, nedovoljno sposobna da se nađem drugom detetu“, kroz suze navodi sagovornica našeg lista.
Pročitajte još:
Govoreći o kazni, Ljubinka kaže da je od početka suđenja jedino želela da ubice njenog sina odgovaraju za ono što su počinili i da budu maksimalno kažnjeni.
„Tada će jedino moje nedužno dete, konačno, pronaći mir koji zaslužuje. Tri godine slušam njihovo vađenje, njihove laži, njihovu sramnu odbranu, sve učestalije provokativne poglede i provokacije njihovih nesvesnih roditelja. Mislim da konačno zaslužujem kao majka jednog anđela, rođena tamo nekog jula, a umrla tog prokletog februara 2020. godine, da krivce vidim iza rešetaka“, zaključila je Ljubinka.
Tužilaštvo je danas tražilo maksimalne kazne za obojicu optuženih, a izricanje presude je zakazano za 11. jul.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
