Poslednjih nekoliko likvidacija na prestoničkim ulicama dogodile su se tokom dana, pred mnogo svedoka i mnogobrojnim kamerama, a jednu od njih, kako se pretpostavlja, izvršio je mladić od 23 godine, što kriminologa Dobrivoja Radovanovića ne iznenađuje imajući u vidu da ubica tog uzrasta mora da ima psihopatsku strukturu ličnosti i da ubija iz zadovoljstva, a u javnosti napadaju jer žele predstavu.
Za najmanje četiri likvidacije u prestonici u poslednjih dva meseca, veza je navijačko-kriminalni obračun, rat za narko tržište i borba za prevlast. Ono što je mnoge iznenadilo, a one starije i podsetilo, jeste to što se ubistva dešavaju u sred dana, pred mnogo ljudi i kamera, i da ubice, čini se, ne prezaju od toga, kao devedesetih u Beogradu.
Strahinja Stojanović likvidiran je pre dva meseca kada je ispod njegovog automobila postavljena bomba, koja je daljinski aktivirana, i to u sred bela dana oko 12.15 sati na Novom Beogradu.
Takođe, Aleksandar Šarac teško je ranjen oko 17 sati u garaži TC Ušće, kada je, kako se sumnja, Lazar I. ispalio hice, od kojih je devet dana kasnije preminuo.
Vedran Repčić ubijen je pre nekoliko dana, oko 10 sati u beogradskom naselju Braća Jerković, a Bojan Mirković dan kasnije kod Delta sitija na Novom Beogradu.
Svima je zajedničko da su ubijeni po danu, na mestu gde je bilo mnogo ljudi, ali i kamera. Doduše, ubica Strahinje Stojanovića, kako se pretpostavlja, nije želeo da ubije nekog „slučajno“, a u prilog tome govori i to što Kolumbijka, koja se sa Stojanovićem nalazila u automobilu koji je dignut u vazduh, prošla sa ogrebotinama.
Na pitanje zašto se ubice opredeljuju da ubijaju u sred bela dana, pred mnogo potencijalnih svedoka i pred mnogo kamera, kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže za naš portal da se likvidacije dešavaju iz raznih razloga, da „rat“ crnogorskih klanova ima premise krvne osvete, dok su nedavna ubistva ipak drugačija.
„Ovo su ubistva po pravilu dilera droge usled nepoštovanja nekih osnovnih pravila u trgovini drogom. Prevare u poslu ili otimanje novca i robe, ali i tržište narkotika, neki su od razloga zbog kojih se oni bore jedni protiv drugih i zbog čega se likvidacije izvršavaju se sa puno emocija i besa, gde kontrole nema. Tu će se postaviti nekakva pravila, pa ćemo imati drugačiju sliku i manje opasnosti po nevine ljude“, objašnjava Radovanović.
Kriminolog objašnjava da nedavno likvidirani ljudi nisu u višem rangu organizovanog kriminala.
„Može da se radi o plaćenom izvršiocima, psihopatama, koji uživaju u ubistvima i žele da budu što više eksponirani u javnosti. Žele predstavu o tom činu i zato napadaju ne vodeći računa ni o čemu drugom. Da neki mladić ubije, kao što je, kako se pretpostavlja Lazar I. (23) ubio Šarca, me ne iznenađuje jer ubice tog uzrasta moraju da imaju psihopatsku strukturu ličnosti i da likvidiraju iz zadovoljstva“, kaže Radovanović.
U istoriji mafije, objašnjava naš sagovornik, postoje dva načina organizovanog razračunavanja kada je mafija u pitanju.
„Jedan je onaj koji su primenjivali Amerikanci sa automatskim oružjem, napadima u lokalima nezavisno od toga da li će poginuti nevini ljudi ili neće ili napad eksplozivnim sredstvima na ulici u sred bela dana, ili tokom večeri kada su ulice pune šetača, ili pak oružjem u masi snajperima i slično, gde takođe može da dođe do žrtava“, navodi kriminolog.
Kasnije, kaže, mafija se profesionalizovala i menjali su se standardi.
„Svaka kriminalna grupa ima svoje standarde, i došlo se do toga da postoji obaveza da se pazi da se ne povrede ljudi koji su nevini, odnosno da nema slučajnih žrtava. To je pravilo koje je uspostavljeno polovinom prošlog veka i nešto kasnije“, tvrdi Radovanović koji kaže da se mi trenutno nalazimo u prvoj fazi, gde se ne vodi računa o lateralnim žrtvama i pogibiji slučajnih prolaznika, niti o broju žrtava.
Kaže i da će se naša mafija verovatno profesionalizovati, odnosno da će se pojaviti standardi koji će ovo sada promeniti.
„Prvi tip obračuna je istorijski podeljen, nije stvar istraživanja nego zapažanje jednog poznatog vođe podzemlja u Americi. To znači da svaki kriminal postepeno profesionalizuje i razvija do stepena kada skoro postane savršeno organizovan da se ne može držati pod kontrolom i uz najveće napore države“, zaključuje Radovanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar