Pred Višim sudom u Beogradu nastavljeno je suđenje Lazaru Tejiću i još četvorici optuženih za ubistvo Bojana Mirkovića (34) 12. novembra 2020. godine u garaži zgrade u beogradskom naselju Belvil.
Saslušano je sedam svedoka među kojima su bile bivša partnerka, bivša žena i bivša vanbračna supruga Ivana Nikčević.
Jedna od svedoka, Stojanović Anđa istakla da je bila zaposlena u Nikčevićevoj firmi i radila administrativni deo posla, ali i da se s njim viđala van radnog mesta.
„Istraživala sam šta je potrebno od dokumentacija za novotovorenu firmu, javljala sam se sa na telefon, plaćala račune. Nisam vršila prodaju, ali sam ponekad iznela i predala koji telefon“, rekla je ona.
Pročitajte još:
Ona je potvrdila Nikčevićeve reči da je u okviru posla štampala uputstva za uređaje kao i da su sarađivačlo sa špediterskom firmom, koja je prevozila SIM karitce za koje je Nikčević ranije istakao da ih je poklanjao uz uređaje.
„Tačno je i da je veći deo uređaja prodat van kancelarije i da je samo jedan čovek došao u lokal da preuzme uređaj“, navela je.
Kao jedan od svedoka pristupila i bivša supruga Ivana Nikčevića, Slobodanka.
„Ostajem pri ranije datom iskazu, ali bih kao majka morala da dodam da naše devojčice imaju 17 i 14 godina i da im nedostaje otac koji je bio previše dobar prema njima“, rekao je.
O deci je govorila i bivša vanbračna supruga Nikčevića, Anita Keserović.
„Kao majka njegovih devojčica imama da kaže da sve ovo za njih stresno, svaka poseta je trauma i za njih i za mene – rekla je Keserović i dodala da je poznavala ubijenog Bojana Mirkvića i da je za njegovu smrt saznala iz novina. Ona je ostakla da se čula sa Nikčevićem i da je trebalo da idu na sahranu, ali kako nisu mogli zbog obaveza planirali su da naknadno izjave saučešće u čemu sprečeni kada je Nikčević priveden“, istakla je.
Podsećamo, na prethodnom ročištu, održanom 5. aprila, saslušano je pet svedoka. Jedan od njih bio je Slobodan Kuribak, inspektor za krvne i seksualne delikte.
„Na dan kada je ubijen bili smo u teretani, pa otišli u restoran na Vračaru. Kada smo zaršili sa pićem, Bojan me je vratio do Ušća jer je imao servis automobila u 15 časova, a ja sam prešao u svoj auto. Dogovorili smo se da se posle mog posla nađemo da mi ispolira farove, a nakon sat vremena sam u medijima video da je nađeno telo u naselju Belvil“, rekao je tada Kuribak.
Svedok je objasnio da je kolege pitao šta se dogodilo u Belvilu. Tada su mu rekli da je Bojan ubijen.
„Pozvao sam kolegu da ga pitam da li je čuo šta se dešava i, nevezano za to, da li se čuo sa Bojanom. Mirkovića nisam zvao jer je imao neslane šale i umeo je da govori da se povredio i da mu se nešto desilo“, kaže Slobodan.
On je istakao da mu Mirković nikada nije spomenuo lazara Tejića.
Pred sudom je svedočio i Mirkovićev kum Aleksandar Purković, koji je takođe zaposlen u policiji i to u Službi za prevenciju narkomanije i suzbijanje krijumčarenja narkotika.
Na navode iz istrage da je Mirković bio iz kriminogene sredine, Purković je odgovorio da nije znao da je Bojan bio u bilo kakvoj vezi sa kriminalom, ali da je „mogao da pretpostavi da će sve da ode na tu stranu jer je Mirković bio naprasite naravi i učestvovao u tučama“.
„O Bojanu znam da je bio na Policijskoj akademiji, sa devokom je imao školu stranih jezika. Radio je kao obezbeđenje na splavovima pre desetak godina. Na dn kada je ubijen sam radio. Putem medija sam saznao šta se desilo. Za Lazara Tejića sam prvi put čuo kada se dogodilo ubistvo“, rekao je.
Advokat Jelena Stojić je, nakon saslušanja svih pristutnih svedoka, tvrdila da je „iskaz svedoka Aleksandra Purkovića instruiran“, kao i da je „pokušao da prikaže ubijenog Mirkovića kao dečka koji nema mrju u životu“.
„Osporavam iskaz svedoka. Izmenio je sve svoje iskaze u odnosu na ono što je rekao pred tužiocem. Nije rekao istinu, a u pitanju je policajac. Njegov kredibilitet je upitan i mislim da sud to mora da uzme u obzir“, istakla je Stojić.
Na pripremnom ročištu održanom 13. oktobra, svi optuženi su negirali krivicu osim Lazara Tejića koji je priznao da je izvršio krivično delo, ali ne i kvalifikaciju koja navodi da je učinjeno na podmukao način.
Osim Tejića optuženi za teško ubistvo u saizvršilaštvu su i njegov očuh Bojan Kovačević, Ivan Nikčević i Dušan Kokoruž, dok se Filip Ivanović tereti za pomaganje u izvršenju ovog krivičnog dela.
„Ja sam izvršio ovo ubistvo, ali ostali s tim nemaju veze. 29. novembra 2019. godine sam izašao iz zatvora. Često sam izlazio, znao sam da u svakom lokalu mogu da kupim kokain. Uzimao sam kokain od Bojana Mirkovića, koji mi je ponudio da prodajem. Do konflikta je došlo jer nisam mogao da ispratim tempo prodaje koji mi je nametnuo. Plašio sam ga se jer mi je pretio, zato sam mu pratio kretanje. Nisam hteo da izvršim ubistvo na javnom mestu. GPRS, i dva telefona nabavio sam od osobe koju neću da imenujem“, rekao je Tejić na prvom ročištu.
Dodao je da je Mirkovića pratio uz pomoć aplikacije, a da je Samsung pomoću kojeg ga je pratio ostavio u Batajnici da zavara trag.
„Niko osim mene nije pratio njegovo kretanje, od postavljanja uređaja do ubistva je prošlo nekoliko dana. Ustao sam i krenuo ka Bloku 62 gde sam uzeo elektirčni bicikl. Taksijem sam otišao sam do Batajnice kako bih na telefon preko kog sam pratio njegovo kretanje povezao svoj telefon. Kad sam opet uzeo bicikl, bilo je 12 ili 13 sati. Kretao sam se oko garaže Belvila, prateći njegovo kretanje. Ušao sam za njim i ubio ga, otarasio sam se pištolja, bicikla i uređaja“, ispričao je Tejić.
Za ovo krivično delo zaprećena je kazna od najmanje 10 godina zatvora, a kao najviša im se može izreći i doživotni zatvor.
BONUS VIDEO: Razbijena krimi-grupa: Otkrivene dve laboratorije za proizvodnju marihuane u Starim Banovcima i Batajnici
Pratite nas i na društvenim mrežama:
