22
Ministarstvo pravde predložilo je Nacrt izmena Krivičnog zakonika, gde su uvedena i neka nova krivična dela, a tek će sudska praksa pokazati kako će biti tumačena, ali postoji bojazan da je vlast proturila i neka "kukavičja jaja" i da će to biti zapravo batina vlasti u obračunu sa neistomišljenicima, ali i novinarima pred najavljene nove proteste protiv iskopavanja litijuma.
Naziv tog krivičnog dela od kojeg mnogi strahuju je „Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“. Taj novi član trebalo bi da bude naslonjen na već postojeći 343 iz glave Krivična dela protiv javnog reda i mira i trebalo bi da to bude 343a. U već postojećem članu 343 se kaže: „Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom“.
Pročitajte još:
Novim članom bi bio krivično pravno prognjen i onaj: „Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“. Drugi stav ovog člana pogađa korisnike društvenih mreža.
„Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana. Takođe, drugi stav navodi i da će se onaj ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“, navodi se u izmenama.
Interesantno je naglasiti još jednu bitnu odredbu.
„Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela“, napisano je u Nacrtu izmena Krivičnog zakonika.
Ova vlast već ima iskustva u hapšenju zbog izazivanja panike i plasiranja lažnih vesti, pogotovo je dosta ljudi uhapšeno tokom protesta u vreme epidemije korone. Ipak, poslednjih meseci najviše ljudi, po javnom redu i miru nije pohapšeno pre i posle utakmica, već pre i posle protesta protiv iskopavanja litijuma.
Više desetina aktivista je uhapšeno ali i osuđeno zbog prekršaja vezanih za proteste, mnogi od njih i osuđeni po skraćenom postupku, što će reći iz pritvora u zatvor na izdržavanje kazne. Neke od njih je iza rešetaka poslao sudija Prekršajnog suda u Beogradu Goran Milutinović, poznat po drakonskim kaznama aktivistima, ali i blagim kaznama navijačima bliskih vlastima. Ukoliko se sudska praksa bude orijentisala prema takvom sudiji, koji je pritvor određivao i maloletnim učenicima za prvi prekršaj, to može biti kraj slobodi okupljanja, protestovanja ali i informisanja.
S obzirom na zaoštravanje odnosa vlasti prema protestima protiv rudarenja litijuma, masovnim hapšenjima, velika je verovatnoća da je novi član 343a zapravo „litijumski zakon“, jer je sasvim moguć i ovakav scenario. Pa tako, ako neko od ekoloških aktivista ili opozicionih poslanika, recimo u Narodnoj skupštini i pred televizijskim kamerama, pozove građane da blokiraju raskrsnicu Nemanjine i Kneza Miloša, ispred Vlade Srbije, a vlast to proglasi narušavanjem javnog reda i mira u većem obimu, svako od novinara i građana koji to objave i podele na mrežama, mogli bi da završe u zatvoru.
Vlast je već „vežbala“ hapšenje zbog „širenja panike i uznemiravanja javnosti“ i to ne samo na građanima, već i na novinarima. To se već dogodilo, a žrtva je bila upravo novinarka portala Nova.rs Ana Lalić. Ona je objavila tekst o manjku zaštitne opreme 2020. godine u Kliničko bolničkom centru Vojvodine i ekspresno je uhapšena i optužena za širenje panike i uznemiravanja javnosti. Kasnije se ispostavilo da su navodi iz teksta tačni i da je država tek kasnije dopremila zaštitna sredstva. Tužba protiv novinarke Ane Lalić je povučena.
Po rečima advokata Ivana Simića, ima mnogo problema u Nacrtu izmena Krivičnog zakonika, predlozi su uglavnom populistički, ali su tu i neka rešenja koja mogu bitno ugroziti osnovna ljudska prava, kao što su sloboda govora.
„Čudno je što se u sve krenulo bez javne rasprave, što je sve skrivano kako od javnosti, tako i od stručne javnosti, a i sada, kada je počela rasprava, sve se odvija ispod radara. Bojim se da uvođenje novog člana koji je najavljen, može biti vrlo opasno i da iza njega stoji drugačija namera. Naravno da, ako neko preko interneta objašnjava kako napraviti bombu ili kako švercovati drogu treba da bude sankcionisan, ali pod jedan, ovaj novi član zakona je uvezan poglavljem o javnom redu i miru, a drugo suviše je širok i ostavlja prostor za široko tumačenje. Može i bitno ograničiti slobodu govora, pogotovo prilikom korišćenja društvenih mreža“, kaže advokat Simić i dodaje:
„Svedoci smo brojnih protesta a ovaj član može biti iskorišćen upravo protiv građana koji prisustvuju tim skupovima ili pozivaju na protest. Šta ako se dogodi neki incident ili sukob sa policijom, onda se ovaj član zakona može primeniti na svakoga ko je podelio poziv za dolazak?! Narodne poslanike štiti imunitet, ali taj imunitet ne štiti građane, pa ni novinare koji prenose informacije, pa i oni mogu odgovarati samo zbog prenošenja neke izjave“.
Ugledni advokat ukazuje na još jedan bitan problem.
„Takođe, šta će dogoditi ako neko, recimo, snimi prekomernu upotrebu sile od strane policije i taj snimak postavi na društvene mreže, da li i to može da se podvede pod širenje panike? Čini se da je uvođenje ovog člana zakona, pre svega, pokušaj pojedinaca iz vlasti kao i nekih državnih institucija da se zaštite od kritike i da je ovo možda i uvod u policijsku državu“, pita se advokat Ivan Simić.
Koje sve izmene su predviđene?
Podsetimo, predložene su brojne izmene Krivično zakonika. Sem ove, koja izaziva polemiku u javnosti, pojedine su naišle na dobre reakcija.
Među njima je i doživotna robija za silovatelje povratnike. Takođe, jedna od najznačajnijih promena, na kojoj javnost već duže vreme insisitira, su strože kazne za napadače na medicinske i prosvetne radnike, koji su poslednjih godina sve češće žrtve fizičkih napada i koji uporno traže bolju zaštitu. Napad na osobu zaposlenu u prosvetnoj ili zdravstvenoj ustanovi biće kvalifikovano kao posebno krivično delo.
Napad na medicinare ili prosvetare biće sankcionisan sa tri meseca do tri godine zatvora, a za teži oblik ovog dela zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora.
BONUS VIDEO: Da li i ovaj snimak širi paniku?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
