0
Suđenje kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića nastavljeno je danas svedočenjem Filipa Golubovića (27), iz Berana, prijatelja prve žrtve ozloglašenog klana Gorana Mihajlovića.
Golubović je u iskazu pred tužiocem za organizovani kriminal rekao da se sa Mihajlovićem družio oko godinu dana i da su imali zajedničke poslove sa automobilima i nekim drugim stvarima. Golubovića je u svom iskazu pominjala i Sanja Mihajlović, majka Gorana Mihajlovića, koja je izjavila da smatra da bi i on trebalo da sedi na optuženičkoj klupi.
Sudija je odmah upitala Beranca da kaže sve što mu je poznato vezano za nestanak Gorana Mihajlovića.
“Upoznao sam ga krajem 2018. preko zajedničkog druga, imali smo određene poslove. Družili smo se, bili smo i privatno dobri. Što se tiče nestanka, sećam se da je to bilo početkom aprila 2019. Nisam primetio ništa čudno, jesmo se stalno čuli preko Skaja, ali nisam primetio nikakve znake niti indicije da mu se nešto desilo. Kada sam uhapšen, 19. aprila 2019. saznao sam da je nestao. Uhapsio me je SBPOK, pretresali su mi stan, i mislili su da ja krijem nešto, zato su mi pretresali stan. Nešto ranije sam čuo, ali nisam bio siguran da li je nestao ili se sklonio u inostranstvo”, rekao je Golubović i dodao da je Mihajlovića poslednji put video krajem marta kod Aleksandra Nuždića.
Pročitajte još:
0
0
0
“Bile su i njihove dve drugarice. Videli smo se nekim poslom, ali nije važan za ovaj postupak. Nije mi poznato da je pripadao nekom klanu, a nije mi rekao da je dobijao pretnje. Goran se na „Skaju“ zvao „NoName“, moj je bio „James“, a Nuždićevog se ne sećam. Goran Mihajlović je tražio da odnesem „Skaj“ telefon Nuždiću. Ja sam mu predao kod „Laste“. Oni su se posle preko njega dopisivali. Došao sam automobilom i dao sam mu telefon kroz prozor. Nisam ga ništa pitao, samo sam mu dao telefon i rekao da Goran hoće da se čuje s njim”, rekao je Golubović.
Kako je dodao, Nuždić je nastavio da se dopisuje sa Goranom, a onda je odlučeno da telefon bude vraćen. Goluboviću je telefon vratio prijatelj Gorana Mihajlovića.
“Nešto je bilo čudno. Nikad nije skidana maska, nije menjana ni kartica jer je fabrički nameštena. Meni je s telefonom nešto bilo čudno, ali nisam znao šta. Ja sam kasnije taj telefon odneo u neki servis i prodao. Nismo pitali jedan drugog gde smo, pitali smo samo kada treba da se nađemo. Ne sećam se da je Nuždić ili Mihajlović pričao da se dešava nešto čudno. Bilo mi je čudno samo oko telefona, mislio sam da mute nešto s policijom i zato sam ga i prodao”, dodao je.
Sudija Vinka Beraha je upitala svedoka da li je ikada pitao Mihajlovića kada mu je pisao gde se nalazi, na šta je on odgovorio da nije.
Sudija: Je l vam rekao Nuždić da je nešto čudno?
Golubović: Bilo mi je čudno to vezano za telefon i mislio sam da mute nešto sa policijom, pa sam telefon prodao.
Sudija: Koje su automobile vozili?
Golubović: Mihajlović „porše“, a Nuždić BMW karavan, ja sam mu kupio.
Sudija: Da li ste videli neku mašinu za tabletiranje?
Golubović: Jesam, stajala je kod Nuždića na tavanu. Ta mašina je imala jedan točak, znala je da zakoči pa smo ga mi okretali.
Sudija: Gde je ta mašina?
Golubović: Ne znam.
Filip Golubović se potom osvrnuo na sastanak sa Goranovom majkom, Sanjom Mihajlović.
“To je bilo 2021. godine. Jedna osoba je bila posrednik između nas i pozvala mene da dođem na taj sastanak. Našli smo se u jednom restoranu na Voždovcu. Tada sam upoznao Goranove roditelje. Gospođa Mihajlović je rekla da sam ja rekao da su njenog sina ubili Belivuk, Miljković i ostali. To su notorne neistine. Ja to nisam rekao, to je rekla ta osoba koja je posredovala. Ta osoba je rekla i „vašeg sina su ometlali“, nisam ja rekao. Taj izraz nije u mom rečniku. Ometlaju se mrvice, a ne ljudi”, rekao je.
Dodao je da je majka Gorana Mihajlovića izostavila dve bitne činjenice, ali i da zajedno sa svojim braniocem Ninićem radi na njegovu štetu.
“Nije rekla da sam rekao da ću da idem na poligraf. Nije rekla ni da sam rekao da ne treba da vraća novac koji je Goran ostao dužan i da sam rekao ako iz SBPOK vrate automobil, da ga proda i da kupi stan Goranovoj ćerki, da meni novac ne treba. Gospođa Mihajlović javnost pokušava da informiše o tome da moje ime nedostaje na optužnici koja se nalazi pred ovim sudom. Ona je i policija, i tužilaštvo, i policija, i advokati. Ovo je blaćenje mene i kaljanje mog obraza. Nijednog momenta nije rekla šta sam zapravo rekao, nije iznela istinite činjenice”, objasnio je svedok.
Na pitanje tužioca da li mu je Mihajlović u tom periodu poslao ijednu glasovnu poruku, Golubović je rekao da se ne seća tačno, ali da su izbegavali glasovne poruke da, ukoliko se otkrije njihova komunikacija, ne bi po glasu znalo ko stoji iza kog naloga.
“Na telefonu nikada nije skidana maska, videlo se da je prljav ispod maske, a meni je telefon vraćen bez maske”, rekao je Golubović.
Belivuk: Rekao si da je policija došla kod tebe da traži Gorana. Od čega bi se on to krio?
Golubović: Ne znam konkretno, čuo sam priče da se krio od ljudi kojima je dužan novac, ali nikad mi nije konkrento rekao. Ne znam zašto je policija tražila kod mene.
Belivuk: Da li znaš da je Goran nekom dugovao novac i koliko?
Golubović: Čuo sam da je dugovao, ne znam imena, dugovao je možda i do par stotina hiljada evra.
Belivuk: Da li si tabletarku, kako je sudija nazvao mašinu za pravljenje tableta, video u medijima?
Golubović: Video sam je u medijima, ali i u Nuždićevoj kući. Nisam sto posto siguran da je to u medijima ta mašina jer je u medijima bila sa jednim slomljenim krakom, ja kad sam je video nije bio slomljen krak.
Belivuk: Da li je tačno da je Goran izotimao neke Albance? Da li znaš da je umeo da izotima drogu nekom?
Golubović: Čuo sam da se dešavalo, ali meni se nikada tako nešto nije desilo. Navodno to nije radio stalno, nego povremeno.
Belivuk: Da li je Goran voleo da laže?
Golubović: Ne mogu da kažem da je voleo da laže, ali znao je da petlja.
Pročitajte još:
1
0
0
Belivuk: Rekao si da si mislio da je ostao svima dužan i pobegao?
Golubović: Rekao sam jer je bio dužan mnogima i samo je nestao.
Belivuk: Da li si povezan sa adresom gde je nađen „porše kajen“?
Golubović: Sa adresom ne, ali sam bio prijavljen na adresi kod snajke u Jurija Gagarina, što je oko 300-400 metara od tog parkinga.
Belivuk: Moramo o majci Gorana Mihajlovića jer je poblatila i tebe i nas. Da li si u ikakvom kontekstu spominjao Marka i mene u vezi sa Goranovim nestankom?
Golubović: Ne.
Belivuk: Majka Gorana Mihajlovića je više puta rekla da si lično ti rekao da smo ga Marko i ja „ometlali“.
Golubović: Ja to nisam rekao. Nisam imao ni informacije iz prve ruke. Da sam imao informacije iz prve ruke, morao bih da prisustvujem.
Belivuk: Da li si ti rekao da je Goran molio i rekao da bi ubio nekog samo da ga Marko i ja pustimo?
Golubović: Ne, ja da bih to rekao, morao bih da budem prisutan, a nisam. Ja o ubistvu Gorana nemam nikakva saznanja osim iz medija.
Belivuk: Da li je tačno da si ti odvezao „porše“ iz Resnika?
Golubović: Ne, to bi bilo kao da sam ubio pripadnika Zemunskog klana 2001. godine kad sam imao šest godina.
#related-news_1
Belivuk: Da li smo ti Marko i ja ikada pretili na bilo koji način?
Golubović: Ne, kao što sam rekao, vas ne poznajem. Nismo imali ni direktan, ni indirektan kontakt.
Belivuk: Je l’ imao neku poternicu?
Golubović: Rekao je da ima nešto u Crnoj Gori za pljačku neke banke, ne znam šta je tu radio. Čuo sam da je pucao sam sebi u auto, baš u „kajena“, bila je rupa od metka na staklu.
Nakon ispitivanja sudije Vinke Berahe, tužioca Saše Ivanića i Veljka Belivuka, za reč se javio Marko Miljković.
Miljković: Filipe, da li si radio sa Goranom Mihajlovićem neke poslove sa Albancima i Pazarcima?
Golubović: Ne.
Miljković: Prvo si pominjao nestanak u martu, sada si rekao u aprilu?
Golubović: Ja ne znam tačno kada je on nestao.
Miljković: Da li znaš izvesnog Dimčeta Kimova?
Golubović: Čuo sam za njega.
Miljković: Da li je Kimov zakazao sastanak sa roditeljima?
Golubović: Ne.
Miljković: Da li si sedeo nekada sa Kimovim? Da li je pominjao mene i Veljka?
Golubović: Sedeo sam, mislim da nije.
Miljković: Rekao si da si bio zabrinut kada su ti vratili telefon da nisu mutili sa policijom na koga misliš?
Golubović: Na Nuždića, Goranovu ženu.
Miljković: Da li si čuo da je Mihajlović mutio sa policijom?
Golubović: Nemam konkretna saznanja ali čuo sam.
Miljković: Da li si nekada video oružje kod Mihajlovića?
Golubović: Jednom sam video CZ. Jednom smo Goran, ja i Nuždić išli do Ikee i on je preuzeo nešto, nisam znao da je imao štek u „poršeu“. Policija je tokom pretresa pronašla u „poršeu“ pištolj.
Miljković: Da li su ti u SBPOK spominjali mene i Belivuka u vezi sa Goranom Mihajlovićem?
Golubović: Jesu, rekli su ako ne priznam za Stolića da će da mi napakuju.
Na pitanje advokata Ivana Ninića da li je sa inspektorom Božidarom Stolićem u još nekom postupku, Golubović je rekao da su obojica okrivljeni i da je prvostepena presuda vraćena na ponovno suđenje, kao i da je „Skaj“ proglašen kao nevalidan dokaz u tom postupku jer nije dokazano ni da je „Skaj“ telefon bio kod njega.
Na konstataciju punomoćnika da se Golubović tereti za „Skaj“ komunikaciju sa Božidarom Stolićem o optužnici za Belivukov klan, dok je Golubović odgovorio da ne postoje dokazi da je te komunikacije bilo.
Podsetimo, protiv Golubovića se pred Specijalnim sudom vodio postupak zbog sumnje da je podstrekavao inspektora Božidara Stolića da mu odaje poverljive informacije. Prema navodima optužnice Beranac Filip Golubović i Stolić upoznali su se kada je Stolić kao inspektor prikupljao informacije o nestanku Gorana Mihajlovića. Osim toga, kako se sumnja, Goluboviću je dostaljao i informacije iz istrage o Belivukovom klanu, jer je kao policajac učestvovao u ispitivanju Beliuvka i Miljkovića i jedan je od prvih inspektora koji je ušao u zloglasnu kuću u Ritopeku u kom su pripadnici kriminalne grupe mučili, ubijali i mleli ljude. Stolić je, navodno, posle hapšenja Belivuka Goluboviću javio da se on „dobro drži i da ništa ne priča“.