27
Vest da je srpsko tužilaštvo munjevito reagovalo kada je lider Nove stranke, Zoran Živković, u četvrtak na pešačkom prelazu automobilom udario devojku, mnoge je iznenadilo. Na prvi pogled, ništa nije sporno, ljudi rade svoj posao, reklo bi se. Ali u brojnim slučajevima kada su svi očekivali da se ova institucija oglasi, povodom društveno mnogo značajnijih afera, državni tužioci su ćutali. Što je broj afera rastao to je tišina bila veća, pa je mnogo razloga za sumnju da se ova institucija revnosno oglašava samo kad su u pitanju postupci protiv onih koji su kritički nastrojeni prema vlasti.
Ovde valja napomenuti da Drugo osnovno tužilaštvo, koje je nadležno za ovaj slučaj, istina, i dosad je u većini slučajeva bilo ažurno, za razliku od njihovih brojnih kolega iz drugih tužilaštava, u čije su ruke dolazili predmeti sa glavnim akterima iz vlasti ili njima bliskih pojedinaca. Dvostruki aršini, nema drugog racionalnog objašnjenja.
Lista afera i razloga zbog kojih su tužioci morali da se oglase je podugačka. Istina za volju, neki postupci su pokrenuti, ali tek na pritisak javnosti.
“Afera NITES”
Javnost u Srbiji pre par meseci saznala je da su kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu odlazeće ministarke pravde Nele Kuburović i bratu doktorke Darije Kisić Tepavčević, koja u javnosti figurira kao buduća minstarka zdravlja, dobile 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima. Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su od 2013. godine do danas firme NITES grupe, a čiji je jedan od direktora Bojan Kisić, samo u Srbiji potpisale 27 ugovora vrednih oko 26,8 miliona evra, same ili u konzorcijumu sa drugim firmama. U aprilu 2020, NITES je sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti 3,2 miliona evra. Ministarka Nela Kuburović u odgovoru BIRN-u negirala je da je povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug.
“Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radi Bojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta. Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je u pitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitim firmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnog sukoba interesa”, rekla je odlazeća ministarka Kuburović.
Afera „Krušik“
Uzbunjivač i radnik komercijale fabrike naoružanja „Krušik“ iz Valjeva, Aleksandar Obradović, uhapšen je 18. septembra 2019. godine, kada je u krug fabrike “Krušik” upala grupa naoružanih ljudi, za koje je prvo mislio da hapse odgovorne za propadanje fabrike i korupciju. Ipak, oni su došli po Aleksandra Obradovića, onog koji je umesto policijskih inspektora razoktrio malverzacije.
“Ušli su u moju kancelariju, tu su bili inspektori za Visokotehnološki kriminal, inspektori BIA-e i pripadnici Vojnobezbednosne agencije. Sve tri službe, svi su oni došli. Glavni čovek u mom hapšenju bio je iz Uprave za visokotehnološki kriminal, on je vodio moj hapšenje. Rekli su – sedi, sedi, sedi. Ja sam se ponašao sasvim normalno. Negde sam u glavi znao da će nešto da se desi. Prebacili su me sa mog radnog mesta u fotelju prekoputa. Seo sam, a oni su mi rekli – Ti znaš zašto smo mi ovde? Rekao sam da znam, da sam ih očekivao. I svako je imao neko pitanje. Svi su se iščuđavali – šta ti to dečko trebalo, znaš li ti za koga radiš, a ja sam rekao da sam svestan, jedno 10 puta sam tu rečenicu ponovio….“. Obradović je u protivoru proveo 20 dana i pušten je tek na pritisak medija kada se progovorilo o njegovom misterioznom nestanku.
Obradovićev advokat Vladimir Gajić u razgovoru za Nova.rs 17. juna na pitanje novinara da li dobio ikakvu informaciju o pokretanju postuka protiv Obradovića, rekao je:
“Istraga je u toku, a tužilac će da odluči kad da okonča istragu i da li će da podigne optužnicu. Za sada se u tom postupku ne događa ništa. Izgleda da državni organi kriju dokaze ne samo od odbrane, nego i od tužioca. Ja mislim da se tužiocu, ali i vlastima ne isplati da s tim postupkom izađu pred sud, zato što će to biti prilika da se Aleksandar sa lakoćom odbrani od onoga za šta ga terte, ali ne znam kako bi se oni odbranili od onog što će on da iznese i što budem rekao ja kao njegov branilac na suđenju. Ja pretpostavljam da im se to ne isplati i oni sada pokušavaju kao da daju eutanaziju tom postpuku”, rekao je Gajić za Novu.rs
Afera Ruski špijun
Na društvenoj mreži Jutjub 17. novembra objavljen je video u kome navodno pripadnik Ruske vojne obaveštajne službe (GRU) koji je identifikovan kao pukovnik Georgi Kleban daje mito „srpskom agentu – navodnom penzionisanom srpskom potpukovniku, koji je indentifikovan kao Z.K „. Zbog pisanja tabloida i skandala koji se digao 21. novmebra Aleksandar Vučić na Andrićevom vencu saziva sednicu Saveta za nacionalnu bezebdnost, posle koje je u više navrata potvrdio da je da su na savet „konstatovali, dokumentovali fotografijama, video i audio zapisima Klebanove kontakte sa pripadnicima Vojske Srbije“. Međutim, Vučić je početkom decembra u Sočiju, pred susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izjavio da je što se njega tiče, afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena još posle njegovog razgovora sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom 21. novembra. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov tad je izjavio je povodom afere u vezi sa pomenutim snimkom, da je uveren da ništa ne može da naruši odnose između Rusije i Srbije, dok je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila da snimak predstavlja „provokaciju“ uoči važnih susreta na vrhu. O ruskom obaveštajcu, koji je odavno napustio Srbiju se saznalo malo, a još manje o penzionisam potpukovniku i koje je to tajne predavao u ovom slučaju ruskom obaveštajcu. Ni u ovom slučaju tužilaštvo nije reagovalo, a mnogi smatraju da je ova afera lansirana kako bi se ugušila afera „Krušik“.
Afera Jovanjica
Pred kraj 2019. dok je većinu građana Srbije sve više preuzimala novogodišnja euforija odjeknulo je spektakularno hapšenje na poljoprivrednom gazdinstvu. Od kada je objavljena informacija da su Predrag Koluvija, većinski vlasnik kompanije “Jovanjica” i njegovih devetoro saradnika uhapšeni zbog rekordnog zasada marihuane, javnost nije prestalo da intrigira pitanje da li su i u kakvoj vezi sa ovim slučajem pojedinci iz državnog vrha. Tužilaštvo je u maju 2020. podiglo optužnicu u slučaju „Koluvija“, ali u njoj nema imena političara, što govori o tome da su eventualni dokazi o vezama Koluvije sa ljudima iz sveta politike ili brižljivo sakriveni ili ih naprosto nema. Iako su narodni poslanici opozicije javno govorili i tvrdili da je Koluvija povezan sa porodicom Vučić, kao i pojedinim ministrima, tužilaštvo, nakon sprovedene istrage, nije uspelo da nađe osnov sumnje za te tvrdnje. Iako su optužnicom koja je podignuta protiv Koluvije obuhvaćeni samo on i njegovi saradnici, prema nezvaničnim saznanjima Nove.rs, ni u jednom delu dispozitiva optužnice se ne spominje bilo ko od predstavnika vlasti. Ova fera dobila je sudski epilog, a posle nekoliko pripremnih ročišta suđenje je zakazano za 7. oktobar. Da li će se i neki političari iz vrha vlasti pojaviti kao svedoci na ovom suđenju ostaje da se vidi za nešto više od mesec dana.
Tragedija na naplatnoj rampi „Doljevac“
U januaru 2019. službeno vozilo Koridora Srbije na naplatnoj rampi „Doljevac„, koja je u međuvremenu srušena, udarilo je u putnički automobil Stanike Gligorijević, koja je zbog posledica udesa preminula. U policijskim izveštajima se navodi da se vozilo, u kojem se nalazio direktor koridora Zoran Babić, po maglovitom vremenu kretalo brzinom većom od dozvoljene, ali do danas je ostalo pitanje ko je zapravo sedeo za volanom tog dana, jer na snimku koji je ključan za resvetljavanje ovog slučaja nedostaju dva minuta. Babić je nakon nesreće podneo ostavku, ali iz Vlade mu nisu pronašli zamenu, pa je nastavio da obavlja funkciju v.d. direktora Koridora Srbije. Slučaj je stigao na jedvite jade pred tužilaštvo koje je podiglo optužnicu i započelo suđenje pred nadležnim sudom u Nišu. Međutim, i ovo suđenje prate problemi na koje je tužilaštvo moralo da reaguje, ali nije. Na poslednjem ročištu održanom 20. jula ove godine na suđenju vozaču „Koridora Srbije“, Dejanu Stanojeviću, za nesreću na naplatnoj rampi Doljevac, emitovana su četiri snimka sa čeonih kamera ove nekadašnje naplatne stanice. Advokat oštećenih, Božo Prelević, tom prilikom je rekao da i dalje na jednom od snimaka nedostaje oko dva minuta materijala i to iz perioda posle nesreće, pa je upitao – ko toliko želi da sakrije šta se u tim momentima događalo. On je tada zatražio da se na osnovu povreda vozača i putnika u automobilu – direktora „Koridora“ Zorana Babića, koji je udario u auto poginule Stanike Gligorijević, utvrdi ko je bio za volanom jer, prema njegovim rečima, Babić ima tipičnu povredu koju bi u ovakvoj nesreći zadobio vozač, dok navodni vozač, kaže, takvih povreda nema. Osporavao je i medicinsku dokumentaciju na osnovu koje je Sud utvrdio Stanojevićeve povrede, a sumnjivo mu je i to što automobil „škoda“, kojim je izazvana nesreća, nije bio predmet DNK veštačenja u delu volana i sl.
Tri afere na koje se nikad nije reagovalo
Slučaj „Savamala“
Bespravno rušenje u Hercegovačkoj ulici krajem aprila 2016. u kome je svima jasno da je organizovan uz prećutnu saglasnost državnog vrha u sred noći izazvao lavinu nezadovoljstva građana. Nalogodavac i izvršioci nikada nisu pronađeni, niti je pokrenut istražni postupak u ovom slučaju, iako se u javnosti pojavio ogorman broj informacija o tome šta se događalo. Javnost je dodatno bila uznemirena činjenicom da se policija nije odazivala na pozive građana, kao i da je za to prethodno primila naređenje. Predistražni postupak koji je pokrenut pod pritiskom javnosti trajao je skoro godinu dana, jer je policija odbijala da dostavi postupajućem tužilaštvu informacije o ovom događaju. Republički tužilac je morala da reaguje još tada i obavesti javnost da istragu koči policija, ali to nije uradila ni nakon što je zvanično saopšteno da će istraga biti pokrenuta samo protiv policijskog službenika, koji je naredio da se ignorišu pozivi građana. Policija je tako po starom običaju, vruć krompir prebacila u dvorište beogradskog Višeg tužilaštva, koje glavna tužiteljka nije ni pokušala da zaštiti.
Pad helikoptera
Pad vojnog helikoptera u martu 2015. i pogibija šestoro odraslih i jednog novorođenčeta ostao je zabeležen kao najveća vazduhoplovna nesreća koja se dogodila u novijoj istoriji i za koju – niko nije kriv. Kao i u slučaju Savamala, predistražni postupak trajao je više od godinu dana, a okončan je odlukom da istraga neće biti pokrenuta. Po gotovo identičnom principu kao i slučaju Savamala, policija je predala tužilaštvu “prikupljene dokaze” , na osnovu kojih je tužilaštvo zaključilo da nema osnova za pokretanje dalje istrage. Na meti napada nezadovoljne javnosti ponovo se našlo tužilaštvo, koje je i u ovom slučaju ostalo nemo.
Veze Lončara i zemunskog klana
Ni navodi bivšeg načelnika UKP Rodoljuba Milovića da je aktuelni ministar zdravlja Zlatibor Lončar bio povezan sa zemunskim klanom, ali i narko- grupom Darka Šarića, nisu uspeli da izazovu reagovanje republičke tužiteljke. Umesto da se naloži saslušanje Milovića i Lončara povodom iznesenih tvrdnji koje su skandalizovale javnost, tabloidi su dobili materijal za još jedan medijski rat i spin u vezi ovog slučaja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
