Sudije tri godine izbegavaju da sude Zvezdanu Terziću

Autor: Tanja Milovanović/Nataša LatkovićPretres u postupku koji se vodi protiv generalnog direktora FK Crvena zvezda poslednji put je održan aprila 2017. godine i od tada je nastupilo potpuno zatišje. Zasad nije poznato zbog čega pune tri godine nijedno  ročište nije održano a kako trenutno stoje stvari, izvesno je da ni u narednom periodu neće. Pretpostavlja se da će ovaj sudski postupak proći kao i mnogi drugi u Srbiji - sa puno prašine u javnosti, ali bez ikakvih rezultata.Interesantno je i da se 2017., na jednom od poslednjih održanih pretresa u postupku protiv Terzića, spekulisalo da bi 2018. godine trebalo da nastupi zastarelost krivičnog gonjenja za delo iz 1998., međutim, nije poznato šta se sa tim desilo. Portal Nova.rs je pokušao da sazna da li je u međuvremenu nastupila zastarelost, ali od Višeg suda u Beogradu nismo dobili odgovor na ovo pitanje. Takođe, ni na portalu sudova gde se može videti tok predmeta, nema informacija o eventualnoj zastari.Optužnica protiv Terzića za malverzacije prilikom transfera fudbalera podignuta je davne 2010. godine, a tokom svih ovih godina suđenje je čak nekoliko puta počinjalo ispočetka, jer su se menjali članovi sudskog veća. Ipak, i pored čestih odlaganja pretresa, rasvetljavanje činjenica u ovom slučaju nije se pomerilo sa mrtve tačke.To i ne bi bilo tako čudno da se Terzić trenutno ne nalazi na čelu FK Crvene zvezde, a i činjenice da je delo za koje se tereti, usko vezano za funkciju koju obavlja. Terzić je tokom istrage zbog pomenutih malverzacija čak dve i po godine bio u bekstvu, a policiji se predao novembra 2010. U pritvoru je proveo osam meseci, a na slobodu je pušten nakon što je priložio jemstvo od milion evra.Po svemu sudeći, krivični postupak, koji je bio u toku, nije omeo čelnika Crvene zvezde da nesmetano 2014. godine postane direktor tog kluba. Dodatno iznenađenje na sve ovo bacila je i činjenica da je pomenutu funkciju prihvatio, ni manje-ni više nego, na insistiranje tadašnjeg potpredsednika Vlade, a sada predsednika Srbije, Aleksandra Vučića."Aleksandar Vučić jeste veliki navijač Crvene zvezde i to ne krije, ali nisam primetio, a ne znam da li ste vi primetili da Zvezda ima neki popust zato što prvi čovek države navija za nju. On me je doveo u klub. Zvao me je u kabinet te 2013. godine i rekao: "Terza, ti si jedini čovek koji može da vodi Crvenu zvezdu", rekao je Terzić ranije u razgovoru za Nedeljnik.

Terzić je u više navrata u javnosti isticao svoje bliske odnose sa predsednikom Srbije, pa tako i ne čudi činjenica da se čovek, osumnjičen za malverzacije prilikom prodaje fudbalera, nalazi na čelu jednog od najvećih sportskih klubova u Srbiji. Neretko je u javnosti isticao svoja viđanja sa Vučićem, zajedničku proslavu prilikom plasmana Crvene zvezde u Ligu šampiona, ali i zahvalnost što je predsednik "verovao u njega".Povodom pitanja koja se tiču činjenice da za tri godine nije održan nijedan pretres u postupku protiv Terzića, ali i moguće zastarelosti krivičnog gonjenja, kontaktirali smo Viši sud u Beogradu. Ipak, kako nam je rečeno iz istog, na pitanja trenutno ne možemo da dobijemo odgovore, jer je postupajući sudija u ovom postupku na odsustvu zbog bolesti.Podsetimo, uz Terzića, kome se na teret stavlja zloupotreba položaja, postupak se vodi i protiv Vladimira Bulatovića, nekadašnjeg direktora OFK Beograd i Dražena Podunavca, bivšeg funkcionera tog kluba. Prema optužnici, sporni su transferi Vanje Grubača u Hamburger, Srđana Stanića u Spartak i Branislava Ivanovića u Lokomotivu. Tužilaštvo tvrdi da je ovim transferima protivpravno stečena korist od četiri miliona evra, a Terziću i dvojici fudbalskih funkcionera za ovo delo preti kazna do 12 godina zatvora.

Tri sporna transfera

Prvi sporni transfer za koji se čelnik Crvene zvezde tereti obavljen je 1998. godine, a Terzić se sumnjiči da je nezakonito zaradio oko pola miliona evra od prodaje fudbalera Vanje Grubača. Naime, on je sklopio ugovor o prodaji Grubača fudbalskom klubu Hamburger SV iz Nemačke i sa njima dogovorio da OFK Beogradu bude isplaćeno 1,1 milion maraka odštete, jer je Grubač imao važeći ugovor sa klubom iz Beograda.Prema navodima optužnice, Terzić je pri ovom transferu imao pomoć Milovana Nikodinovića, generalnog sekretara Zajednice fudbalskih klubova prve Savezne lige, koji je napravio odluku o raskidu ugovora sa Grubačem, a na štetu OFK Beograda. Grubač je tako prikazan kao slobodan igrač.Drugi sumnjivi transfer bio je 2003., prilikom prelaska fudbalera Srđana Stanića u Spartak iz Moskve. Terzić je tada, kao direktor OFK Beograda, potpisao dva ugovora. Prema jednom cena Stanićevog transfera je 1,7 miliona evra, dok je prema drugom 400.000 evra. U optužnici se navodi i da je prvooptuženi čelnicima Spartaka rekao da 400.000 evra uplate na račun OFK Beograd, a preostalih 1,3 miliona na račun firme "Integrated investment services ltd", čiji vlasnik nije poznat.

Treći sporni transfer jeste prelazak srpskog reprezentativca Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu. Tužilaštvo tvrdi da je Terzić, kao direktor FSS, nagovorio tadašnjeg direktora OFK Beograda Vladimira Bulatovića da omogući firmi "Gardian worldwide llc" da nezakonito zaradi 2,2 miliona evra od ovog transfera.