Američki neprijatelj broj jedan, a nisu ni talibani ni Rusi: Šta je to Sinaloa kartel, čiji su pripadnici ubili dilera sa Balkana u Španiji

Američki grad Čikago, u kome je carovao najpoznatiji mafijaš na svetu Al Kapone, simbolično je 14. februara 2013. označio Hoakima Guzmana za neprijatelja broj jedan. Tu je bilo mnogo simbolike, jer je proglašenje izvršeno baš za Dan svetog Valentina, kada je Al Kapone napravio najveći pokolj u svojoj krvavoj karijeri. Zapravo, Guzman je prvi neprijatelj broj jedan koga je Čikago proglasio posle Kaponea, nakon 83 godine. Prvi se obogatio na švercu alkohola, drugi na švercu kokaina.

Prvom je nadimak bio Skarfejs (lice sa ožiljkom), Guzman je poznatiji pod nadimkom El Čapo (Kratki) i vođa je zloglasnog Sinaloa kartela.

Čime je to Meksikanac sa nadimkom "Kratki", udaljen 2.000 kilometara od Čikaga "zaslužio" da ga Čikago proglasi neprijateljem broj jedan, a da vlada SAD za njegovu glavu ponudi 5 miliona dolara?

Sinaloa kartel nije prva kriminalna organizacija u Meksiku, nije bila ni najbrutalnija, ali je najorganizovanija, najprilagodljivija i trenutno najjači kartel u Meksiku, a uprkos ubistvima svojih članova, hapšenju glavešina, uključujući i El Čapa, nastavlja da se širi i ima krake kako u zemljama Južne Amerike, gde se proizvodi roba kojom trguju - kokain, tako i u SAD, ali su stigli i do Zapadne Evrope.

Kada je osnovan kartel?

Zvanično, Sinaloa kartel je osnovan 1987. godine, a ime je dobio po istoimenoj provinciji u Meksiku. U to vreme postojao je i Golf kartel (Zalivski kartel), a Meksikanci su uglavnom radili kao servis tada mnogo jačih, kolumbijskih kartela, iz Kalija i Medeljina, na čijem čelu je bio prvi kokainski car, Pablo Eskobar. I dok je pažnja celog sveta bio usmeren na Kolumbiju, meksički karteli su rešili da se osamostale i da ne budu samo špediteri droge.

Povezali su se sa proizvođačima kokaina u Peruu, Boliviji i Kolumbiji, a drogu su preko granice sa SAD počeli da prenose za sebe, a ne za Kolumbijce. Smrt Pabla Eskobara 1993. samo je dao polet meksičkim kartelima.

Osim kokaina, karteli, a među njima i vodeći, Sinaloa, širili su svoj posao. Tako su počeli da u SAD unose ogromne količine marihuane, amfetamina, pa čak i heroina. Takođe su umešani i u šverc migranata preko granice, a Sinaloa kartel je dugo zadavao muke američkoj DEA (Agencija za borbu protiv droge), carini i policiji, jer nikako nisu mogli da im stanu na put.

Onda se ispostavilo da je Sinaloa kartel napravio celu infrastrukturu i da su kokain prebacivali podzemnim tunelima, ponekad na šinama, jer su u pitanju bile ogromne količine droge. Neki od tunela su bile složene građevine, sa ventilacionim sistemima i osvetljenjem - ulaz je bio u Meksiku, izlaz u Americi.

Koristili avione za šverc

Osim tunela počeli su da koriste male avione, koji su često leteli na niskim visinama, da bi izbegli radare, a kada su Amerikanci obratili pažnju i na vazduh i na zemlju, Sinaloa kartel je "otišao pod vodu", pa su kokain počeli da švercuju polupodmornicama.

Sinaloa kartel je bio poznat po dobrim vezama sa političarima, pogotovo lokalnim, ali su imali svoje ljude i u policiji, jer su raspolagali ogromnim svotama novca. Meksički karteli su imali prednost u prodaji droge zbog brojne dijaspore u SAD, ali su ipak, zbog oštre konkurencije, zaratili među sobom i sukobi su bili sve brutalniji. Onda se pojavila i grupa otpadnika iz specijalnih jedinica meksičke vojske, koji su prvo počeli da rade za Golf kartel, da bi se potom osamostalili i započeli svoju trgovinu narkoticima. Te plaćene ubice su brzo postale poznate po neverovatnim zverstvima, masovnim likvidacijama potpuno nevinih ljudi da bi ucenili vlasti, mučenju kriminalaca iz suparničkih ekipa pred kamerama, odsecanjima glava, kačenjem osakaćenih tela sa nadvožnjaka.

Sinaloa je odgovorila istom merom i istom merom brutalnosti.

Rat do istrebljenja

Na kraju su meksičke vlasti 2006. godine objavile rat narko kartelima i nazvali ga tako - "Rat protiv droge". Pošto vlasti nisu mogle da se oslone na policiju, u pomoć je pozvana vojska i to specijalne jedinice - meksički marinci. Broj mrtvih je poput pravog rata i meri se desetinama hiljada. Samo u 2021. godini, koja je za sada najkrvavija, registrovano je više od 18.000 ubijenilh u obračunima vezanim za trgovinu narkoticima, između vlade i kartela i između samih kriminalnih organizacija.

Ubijen je i veliki broj civila koje karteli pokušavaju da drže u strahu nasumičnim nasiljem.

Sinaloa kartel je pretpeo gubitke i što se tiče ubijenih članova, i u broju uhapšenih vođa. El Čapu su vlasti dočekale 2016. kada je uhapšen i izručen SAD, gde je osuđen na doživotnu robiju. Ko god je "prodao" El Čapa, dobro se ovajdio jer je osim američkih pet milona dolara, Meksiko ponudio 3,8 miliona, ali nije poznato da li je bilo ko podigao nagrade.

Meksičke vlasti nisu El Čapa izručile Americi zbog nekog pritiska, već zato što im je nekoliko puta bežao iz zatvora i da bi izbegli oružane sukobe većih razmera. Kada je 2019. uhapšen El Čapov sin, Ivan Arčibaldo Guzman u meksičkom gradu Kualkanu, maskirani članovi kartela blokirali su ceo grad, počela je bitka oko policijske stanice gde je bio zatvoren Ivan Guzman, a na kraju su policajci, da bi spasili glave, oslobodili El Čapovog sina. Napadači su se tek onda povukli.

Veza sa balkanskim krimi-grupama

Postoje dokazi o vezama meksičkih kartela sa balkanskim kriminalnim organizacijama, naravno i sa srpsko-crnogorskim klanovima. Kod Azorskih ostrva španska mornarica je presrela jedrilicu čiji je kapetan bio srpski državljanin Vladislav Funštajn. Na jedrilici je pronađeno 800 kilograma kokaina, Funšajn je osuđen u Španiji na 7 godina zatvora. Ustanovljeno je da je jedrilica putovanje za Evropu, sa tovarom kokaina, započela u Meksiku, gde je prepravljana.

Srbin ponovo među uhapšenima

U Austriji je 2019. godine razbijena grupa narkodilera, za koje su tamošnje vlasti tvrdile da su zapravo ćelija Sinaloa kartela. Među uhapšenima bio je i srpski državljanin, a uglavnom su trgovali amfetaminom.

Nedavno je u Barseloni je ubijen muškarac star 46 godina, poreklom sa Kosova, koji je sarađivao sa članovima Sinaloa kartela u proizvodnji i distribuciji amfetamina, ali su ga oni oteli i likvidirali.

Takođe, jedan od vođa klana "Amerika", Zoran Jakšić, koji služi kaznu u Peruu zbog šverca kokaina u ogromnim količinama, a navodno još vodi unosne poslove iz zatvora, umalo nije uspeo da pobegne iz istog. Plan je bio da pobegne kroz tunel, slično kao El Čapo 2014. iz meksičkog zatvora, a navodno su taj tunel kopali članovi Sinaloa kartela sa kojima Jakšić sarađuje i koje je dobro platio.

Policija je ipak tunel otkrila na vreme, a Jakšić je premešten u drugi zatvor.

BONUS VIDEO: Zaplena 8,5 kg kokaina u Beogradu