Šta je PINACA, nova droga koja se pojavila u zatvorima u Srbiji: Sintetički narkotik nalik na marihuanu ali višestruko jači

Akcija policije je razotkrila perfidni metod šverca droge u kazneno-popravne ustanove u dva grada u Srbiji, Požarevcu i Nišu, i to preko "običnih" papira, naizgled bezopasnih, ali zapravo natopljenih sintetičkim kanabinoidom 5F-MDMB-PINACA, poznatim pod imenom PINACA.

Šta je PINACA?

PINACA je sintetička supstanca koja oponaša delovanje THC-a, aktivnog sastojka marihuane, ali je desetinama puta snažnija. Do sada nije bilo većih zaplena ovog narkotika u Srbiji i smatra se realativno novom pojavom u ovdašnjem podzemlju. Zbog toga stručnjaci upozoravaju na njeno snažno dejstvo i činjenicu da već mikrogramske doze mogu izazvati ozbiljne zdravstvene posledice, uključujući psihoze, aritmije, gubitak svesti, pa i smrt.

Ova supstanca se često koristi tako što se rastvori u tečnosti, kojom se potom natapa papir ili biljna mešavina. Takvi "natopljeni" materijali zatim se konzumiraju pušenjem cigarete u kojoj se nalazi, ubacivanjem supstance u popularne "vejpove" ili čak u vidu čaja. Zbog svoje neupadljivosti, PINACA je postala naročito tražena u zatvorenim sistemima poput ustanova za izdržavanje sankcija širom sveta, gde klasične droge teže prolaze kontrole.

Šta je čini opasnijom od marihuane?

Kako je pojašnjeno na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, PINACA deluje na iste receptore u mozgu kao i THC (aktivna komponenta kanabisa), ali mnogo snažnije – neka istraživanja sugerišu da je i do 100 puta potentnija. Problem je što ova supstanca ne izaziva samo euforiju, već i nagle napade panike, psihoze, konvulzije, poremećaje srčanog ritma, a u nekim slučajevima i iznenadnu smrt.

Zbog svoje hemijske strukture, lako se modifikuje, pa proizvođači često menjaju molekul da bi izbegli zabrane, što stvara dodatne probleme za istražne organe u pronalaženju i identfikovanju ove nedozvoljene supstance.

Prvi put zabeležena 2014. godine

PINACA je prvi put identifikovana 2014. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Otkrivena je u uzorcima biljne mešavine zaplenjene od strane organa reda i odmah je privukla pažnju zbog svoje izuzetne potentnosti i toksičnosti.

Vrlo brzo nakon toga, počela je da se pojavljuje širom Evrope, gde je Evropski centar za praćenje droga (EMCDDA) upozorio na njeno prisustvo putem Sistema ranog upozoravanja (Early Warning System). Već naredne godine, Evropska unija je preporučila da se droga stavi pod kontrolu zbog brojnih slučajeva trovanja, predoziranja, pa čak i smrtnih ishoda.

Kriminalna grupa i hapšenja

Tokom opsežne istrage koja je sprovedena u Srbiji, privedeno je više osumnjičenih, od kojih su se tri lica nalazila na slobodi, a šest lica na izdržavanju kazne zatvora. Kako je saopštilo tužilaštvo, grupa se sumnjiči da je organizovala i vršila prodaju sintetičke opojne droge osobama na izdržavanju kazne u Kazneno popravnim zavodima u Nišu i Požarevcu – Zabela.

Osumnjičeni pripadnici grupe se terete da su drogu dostavljali kupcima tako što su listovi papira formata A4 natopljeni opojnom drogom, ubacivani u pakete koji su dalje slati licima na izdržavanju kazne, radi dalje prodaje.

"Cena jednog papira formata A4 natopljena ovom opojnom drogom iznosila je 80.000,00 dinara i u istom je sadržano 240 doza za pojedinačnu upotrebu, u vidu papirića koji se ubacuju u cigarete", rekli su iz tužilaštva.

"Prvi put se susrećemo sa ovim"

Za narkotik koji je zaplenjen u Srbiji, kako su objavili beogradski mediji, pretpostavlja se da je stigao iz ilegalne laboratorije u Bugarskoj.

"Srpsko pravosuđe, organi istrage pa samim tim i mi advokati se prvi put susrećemo sa ovim nedozvoljenim sredstvom koje je kao takvo i upisano na listu zabranjenih opijata, čije je držanje, prodaja i korišćenje kažnjivo zakonom. Tokom saslušanja osumnjičenih u Višem javnom tužilaštvu moglo se čuti da je ta droga 1.000 puta jača od marihuane i da su njihovi konzumenti padali u nesvest od jednog povučenig dima", izjavio je čačanski advokt Ivan Čvrkić za Kurir, branilac pet od ukupno devet uhapšenih koji se sumnjiče da su drogu prodavali u zatvorima u Požarevcu, Nišu i Valjevu.

"Njih četvoro su se pred tužiocem izjasnili da sa pomenutim narkotikom nisu imali kontakt, dok je jedan iskorisio zakonako pravo da se brani ćutanjem", naveo je.