U stanju opšte socijalne krize, kriminala, korupcije, različitih socijalno-patoloških pojava, nasilje u svim oblicima i na svim nivoima itekako je prisutno, tako da možemo govoriti i o „kulturi nasilja“ kao dominantnom društvenom obrascu, kaže za Nova.rs sociološkinja, Rada Karanac.
Ubistvo u Atenici u Čačku u kome je sin ubio majku, oca i dedu, ukazuje na alarmirajuće crveno svetlo za celo društvo, kao i što ukazuje na nemogućnost institucija da međusektorski reaguju na adekvatan način, ocenjuje ona.
„Ne mogu, a da se ne osvrnem na prethodna dva slučaja jezivog porodičnog nasilja koja su se desila u Zablaću kod Čačka, zbog sagledavanja problema u koordinaciji saradnje nadležnih institucija. U razmaku od nekoliko meseci, majke sa četvoro dece bivaju pretučene na nabrutalniji način od svojih partnera. U činu nasilja, ne bivaju pošteđeni ni roditelji nasilnika, a ni deca. Oba nasilnika su ponavljali nasilje, imali i izrečene mere zaštite od nasilja – zabrane prilazaka porodicama. Jedna nasilnik je i realizovao meru lečenja u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi te se i ubio nakon počinjenog ponovljenog porodičnog nasilja. Drugi nasilnik tek sudskim epilogom od veštaka „dobija potvrdu“ o neuračunljvosti“, podseća.
U oba slučaja, navodi dalje, se ostavlja prostor za pitanje koji je to trenutak, kada nadležne institucije (tužilaštvo i zdravstvo) treba da traže i izvrše procenu psihičkog stanja nasilne i/ili potencijalno nasilne osobe?
„Možda se činilo da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ujedno i rešio problem nasilja u porodici, ali je jasno da je njegova primena u potpunosti neizvodljiva i nemoguća van „papira“. Zakon je donet 2017. i definisao je će se do dana početka primene obrazovati Savet za suzbijanje nasilja u porodici, i imenovaće se lica određena za vezu. „Zbog izbora, potom formiranja Vlade“ (obazložila je ministarka pravde Kuburović u to vreme), Odluka o obrazovanju Saveta, doneta je tek 9. jula 2021. godine, a 13. jula se održava prva i jedina sednica, iako se po Odluci, Savet sastaje najmanje jednom u šest meseci ili po potrebi“, istakla je Karanac.
Savet je konstituisan da poboljša koordinaciju i delotvornost nadležnih institucija, što i jeste najslabija karika i najveći nedostatak sistema kada je u pitanju postupanje institucija u slučajevima porodičnog nasilja, smatra sociološkinja.
„Očekivalo se da će Savet na osnovu podataka, analiza i izveštaja nadležnih organa dati odgovore i preporuke za prevazilaženje očitih problema u međusektorskoj saradnji u procesu zaštite žrtava nasilja. Takođe, neophodno je bilo da se to telo ozbiljno bavi onim što je ključni problem – da li nadležne institucije imaju kapacitet – raspoložive ljudske i profesionalne resurse (prvenstveno centri za socijalni rad), da u okviru svojih nadležnosti pružaju i konstantnu podršku i zaštitu svim žrtvama porodičnog nasilja i pri tom vrše praćenje svih počinilaca, tokom i nakon sprovođenja izrečenih mera, perioda lečenje, izdržavanja kazni“, naglasila je naša sagovornica.
Da li se uključio alarm i da li je potrebno da se razmišlja o nekom stručnom telu pri institucijama koje bi radilo isključivo posao praćenja i podrške i žrtavama i počiniocima nasilja, zapitala je Karanac.
„Koliko može da bude štetno i opasno kada „zakaže sistem i kada nedostaje još jedan papir“, govori podatak da je Prihvatilište za nezbrinuta lica i žrtve porodičnog nasilja u Čačku osnovano 2010. godine i da je jedina usluga socijalne zaštite iz nadležnosti grada koja nije licencirana i koja se pruža preko Centra za socijalni rad Čačka. To praktično znači da se od 2014. godine odvija kao volonterski program koji vode zaposleni iz Centra. Kako se navodi u izveštajima, tako će biti sve dok Prihvatilišta ne bude preuzeto od strane Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Zračak“ Čačak“, zaključila je ona za Nova.rs.
BONUS VIDEO: Policijska akcija nakon trostrukog ubistva u Atenici kod Čačka
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar