Smrt na dva točka: Bajkeri ginu zbog brzine i nevidljivosti

Dolaskom lepog vremena, na naše puteve izašlo je više od 80.000 motora raznih vrsta što je, kako navode stručnjaci, mnogo za naše uslove u saobraćaju. U gotovo polovini slučajeva do udesa koji su se dogodili od početka godine došlo je zbog skretanja ili polukružnog okretanja. Samo na području Niša za sedam meseci ove godine u 20 sudara poginula su četiri vozača motocikala, a 16 ih je povređeno. U čak sedam slučajeva, bar jedno od vozila je skretalo ili se polukružno okretalo.Još jedna poražavajuća statistika kaže da se u Srbiji gine tri puta više nego u zemljama Evropske unije. Osim gore dva navedena razloga za česte nesreće u kojima učestvuju motori, navodi se i kontakt sa četvorotočkašima, najčešće automobilima.Predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista (ABM), Vladimir Jevtić, izjavio je da je izuzetno važno da se koristi pokazivač pravca, da se ne telefonira u toku vožnje, kao i da se koristi adekvatna zaštitna oprema, koja između ostalog uključuje fluorescentnu kacigu.“Motociklista dosta brže vozi i možete ga naći na mestu gde ga ne očekujete, jer su vozači navikli da očekuju dva fara, dva stop svetla, a motocikli imaju jedan far i jedno stop svetlo i vozači to ne prepoznaju na vreme. To je najčešći uzrok nesreće”, pojašnjava Jevtić.Jevtić kaže i da uglavnom  stradaju mladi ljudi i da se najveći broj nesreća u kojima motociklisti izgube život, dešava pri kontaktu sa automobilima u pokretu. Određen broj motociklista se ponaša nedolično, te tako odsutnost u vožnji moze da ima velike posledice po život ljudi, naglašava predsednik ABM.

“Nije dobro kada stoje na jako visokim temperaturama u koloni jer tada se najčešće desi da vozačima odlutaju misli”, kaže Jevtić. Pojedine greške koje se mere u delovima sekunde mogu biti kobne.“Pogubna su ta brza provlačenja između vozila, to treba izbegavati , jer se ne zna kako će refleksno da reaguje vozač.  Definitivno, to je jedan od najrizičnijih načina vožnje koji postoji i savetujem sve kolege da ne prelaze neke granice,  gde se se osećajuz neudobno po pitanju veština vožnje”, napominje Jevtić.On kaže da je, kad je Beograd u pitanju,  posebno rizičan Avalski put na kome se organizuje veći broj vikend vožnji u kojima strada puno motociklista. Ipak, kako kaže, u Srbiji u toku godine u proseku pogine oko 50 motociklista, što je manji broj u odnosu na 2009. godinu, označenu kao “crnu godinu” u kojoj je broj poginulih motociklista bio čak 120.“Imamo jako dobar trend smanjenja broja stradalih”, navodi Jevtić.“Svi moramo da obratimo pažnju, i vozači automobila i motociklisti i država, u smislu smanjenja poreza na zaštitnu opremu, koji je jako visok u Srbiji. Mnogo bi pomoglo i korišćenje žute trake za motocikliste, poboljšalo bi protok kroz grad”, navodi Jevtić.On dodaje da se  najveći broj nezgoda sa učešćem motociklista završi rečenicom – “Izvini nisam te video”. Izbor odgovarajuće retroreflektujuće opreme igra značajnu ulogu, napominje Jevtić i podvlači da kaciga u fluorescentnoj boji povećava verovatnoću za skoro dva puta da ostali učesnici u saobraćaju uoče motociklistu na vreme.

“Savet za motocikliste je da ne štede sirenu, morate biti sigurni da vas je vozač uočio na vreme. Kaciga nije dovoljna u slučaju saobraćajne nezgode, obavezno je da imate i odgovarajuću jaknu, a noge su definitivno najpovređeniji deo. U pet od šest padova dolazi do povrede nogu, stopala”, navodi Jevtić.U ABM postoje treninzi za bezbednu vožnju za motocikliste gde se, kako kaže, za jedan dan menja sedam godina samoobuke na motociklima. On ističe da je poštovanje propisa ključan segment u sprečavanju saobraćajnih nesreća.Naš sagovornik navodi i da je Asocijacija za bezbednost motociklista uradila više od 50 projekata u okviru treninga bezbedne vožnje, te da je u toku priprema kampanja za iduću godinu, za Avalski put.“Tu se moramo usredsrediti na upravljače puta, da se vertikalna i horizontalna signalizacija i ograde na kojima motociklisti mogu da se povrede, prilagode njima”, zaključuje Jevtić.