Najnoviji podaci MUP-a kažu da su od početka godine u nesrećama u kojima su učestvovali vozači motora poginule 24 osobe, a da ih je 347 povređeno. U poslednjoj tragediji ovog tipa u Srbiji poginuli su otac i ćerka, Saša Č. (45) i Marija Č. (17) iz Bora. Iako je on bio iskusan vozač motora, izgubio je kontrolu i oboje su stradali na licu mesta. Kao najčešći razlozi pogibije tokom vožnje motora navode se neprilagođena brzina i nenošenje kacige.
Dolaskom lepog vremena, na naše puteve izašlo je više od 80.000 motora raznih vrsta što je, kako navode stručnjaci, mnogo za naše uslove u saobraćaju. U gotovo polovini slučajeva do udesa koji su se dogodili od početka godine došlo je zbog skretanja ili polukružnog okretanja. Samo na području Niša za sedam meseci ove godine u 20 sudara poginula su četiri vozača motocikala, a 16 ih je povređeno. U čak sedam slučajeva, bar jedno od vozila je skretalo ili se polukružno okretalo.
Još jedna poražavajuća statistika kaže da se u Srbiji gine tri puta više nego u zemljama Evropske unije. Osim gore dva navedena razloga za česte nesreće u kojima učestvuju motori, navodi se i kontakt sa četvorotočkašima, najčešće automobilima.
Predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista (ABM), Vladimir Jevtić, izjavio je da je izuzetno važno da se koristi pokazivač pravca, da se ne telefonira u toku vožnje, kao i da se koristi adekvatna zaštitna oprema, koja između ostalog uključuje fluorescentnu kacigu.
“Motociklista dosta brže vozi i možete ga naći na mestu gde ga ne očekujete, jer su vozači navikli da očekuju dva fara, dva stop svetla, a motocikli imaju jedan far i jedno stop svetlo i vozači to ne prepoznaju na vreme. To je najčešći uzrok nesreće”, pojašnjava Jevtić.
Jevtić kaže i da uglavnom stradaju mladi ljudi i da se najveći broj nesreća u kojima motociklisti izgube život, dešava pri kontaktu sa automobilima u pokretu. Određen broj motociklista se ponaša nedolično, te tako odsutnost u vožnji moze da ima velike posledice po život ljudi, naglašava predsednik ABM.
“Nije dobro kada stoje na jako visokim temperaturama u koloni jer tada se najčešće desi da vozačima odlutaju misli”, kaže Jevtić. Pojedine greške koje se mere u delovima sekunde mogu biti kobne.
“Pogubna su ta brza provlačenja između vozila, to treba izbegavati , jer se ne zna kako će refleksno da reaguje vozač. Definitivno, to je jedan od najrizičnijih načina vožnje koji postoji i savetujem sve kolege da ne prelaze neke granice, gde se se osećajuz neudobno po pitanju veština vožnje”, napominje Jevtić.
On kaže da je, kad je Beograd u pitanju, posebno rizičan Avalski put na kome se organizuje veći broj vikend vožnji u kojima strada puno motociklista. Ipak, kako kaže, u Srbiji u toku godine u proseku pogine oko 50 motociklista, što je manji broj u odnosu na 2009. godinu, označenu kao “crnu godinu” u kojoj je broj poginulih motociklista bio čak 120.
“Imamo jako dobar trend smanjenja broja stradalih”, navodi Jevtić.
“Svi moramo da obratimo pažnju, i vozači automobila i motociklisti i država, u smislu smanjenja poreza na zaštitnu opremu, koji je jako visok u Srbiji. Mnogo bi pomoglo i korišćenje žute trake za motocikliste, poboljšalo bi protok kroz grad”, navodi Jevtić.
On dodaje da se najveći broj nezgoda sa učešćem motociklista završi rečenicom – “Izvini nisam te video”. Izbor odgovarajuće retroreflektujuće opreme igra značajnu ulogu, napominje Jevtić i podvlači da kaciga u fluorescentnoj boji povećava verovatnoću za skoro dva puta da ostali učesnici u saobraćaju uoče motociklistu na vreme.
“Savet za motocikliste je da ne štede sirenu, morate biti sigurni da vas je vozač uočio na vreme. Kaciga nije dovoljna u slučaju saobraćajne nezgode, obavezno je da imate i odgovarajuću jaknu, a noge su definitivno najpovređeniji deo. U pet od šest padova dolazi do povrede nogu, stopala”, navodi Jevtić.
U ABM postoje treninzi za bezbednu vožnju za motocikliste gde se, kako kaže, za jedan dan menja sedam godina samoobuke na motociklima. On ističe da je poštovanje propisa ključan segment u sprečavanju saobraćajnih nesreća.
Naš sagovornik navodi i da je Asocijacija za bezbednost motociklista uradila više od 50 projekata u okviru treninga bezbedne vožnje, te da je u toku priprema kampanja za iduću godinu, za Avalski put.
“Tu se moramo usredsrediti na upravljače puta, da se vertikalna i horizontalna signalizacija i ograde na kojima motociklisti mogu da se povrede, prilagode njima”, zaključuje Jevtić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare