Hapšenje supružnika Daniela J. i Dušice J, službenika Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativne agencije, zbog sumnje da su prenosili novac dobijen od prodaje kokaina za kavački klan, ali i odavali službene tajne toj surovoj kriminalnoj organizaciji, samo je poslednji u nizu skandala čiji su akteri policajci i policijski funkcioneri. Samo u poslednje dve godine uhapšeno je na desetine zaposlenih u MUP, BIA i vojnim službama zbog povezanosti sa nekim od kriminalnih grupa - od kavačke, preko Šarićeve, do „Jovanjice“. I to je samo vrh ledenog brega, jer je očigledno da su država i društvo ogrezli u kriminalu i korupciji, smatraju sagovornici lista „Nova“.
„Insajderske„ informacije o tome ima bivši inspektor MUP Srbije, član radne grupe za istraživanje sporne 24 privatizacije i osnivač nevladine organizacije Institut za istražvanje korupcije Siniša Janković, čije su poslednje izjave uzburkale javnost.
„Korupcija i politička korupcija su bolest koja je zahvatila naše društvo i državu. Kao i svaka bolest koja se ne leči, ona napreduje. Društvo je kao organizam koji je opterećen i ugrožen tom bolešću, a na kraju rezultat, plašim se, može biti fatalan“, opisuje situaciju u srpskoj policiji, ali i u celoj državi Janković.
Po njegovim rečima policija je sistemski i namerno urušavana, a pošteni službenici su ponižavani.
„Da se nekom vanzemaljskom intervencijom sprovede vladavina prava u Srbiji plašim se da MUP ne bi mogao da izađe na kraj sa bilo kojim ozbiljnijim slučajem u oblasti privrednog kriminala ili opšteg kriminaliteta. Bio sam u sastavu radne grupe koja je istraživala 24 sporne privatizacije, neke stvari su urađene, ali mnogo toga je zataškano. Najgore je što su inspektori koji su tu radili, na neki način „formatirani“, da idu linijom manjeg otpora, da pristaju na zataškavanja. Posle tog „formatiranja“ poslani su nazad, u svoje organizacione jedinice odakle su došli i tamo su nastavili da šire taj duh „formatiranja“. Treba postaviti pitanje koiko je načenika odeljenja za privredni kriminal otišlo iz MUP od 2014. godine, koliko inspektora. Slična situacija je u celoj policiji. Ljudi ne mogu jednostavno da izdrže taj pritisak i ne mogu da ćutke prelaze preko nekih stvari. Na rukovodeća mesta se postavljaju ljudi koji nemaju veze sa policijom, po političkoj liniji i to je onesposobilo“, kaže Siniša Janković.
Upravo je, kaže, vladajuća stranka stvorila te neformalne centre političke moći koji su na neki načine preuzeli vlast u policiji, što je imalo katastrofale posledice.
„Oni su svojom kadrovskom politikom pljunuli u lice svim policajcima koji poštuju red i zakon. Na jedno od rukovodećih mesta postavljen je fitnes trener bez dana radnog staža u policiji. Tu je i primer Dijane Hrkalović, koja se sada pojavljuje po televizijama i priča neke priče. Kako je moguće da ona bez i jednog dana u policiji, posle šestomesečnog kursa u BIA postane sekretarka Uprave kriminalističke policije? Posle toga je avanzovala i do mesta državne sekretarke i to vam je primer kako funkcionišu ti neformalni centri političke moći u policji. Nije imala ovlašćenja da traži uvid u predmete, makar ne na osnovu ovlašćenja koja ima kao sekretarka. Ali, bilo je dovoljno da okrene telefon i predstavi se i da dobije podatke koje je želela. To je neverovatno. Takođe, postavljanje Vladimira Rebića za direktora policije, to je takođe bila svojevrsna poruka svim policajcima. Ministar je politička funkcija, dok je direktor policije prvi i najvažniji operativac MUP. Postavljanjem čoveka koji je imao uvid u samo jedan segment policijskog posla i to saobraćajnu policiju je katastrofalan potez“, zaključuje Janković.
Objašnjenje kako je Dijana Hrkalović mogla da vedri i oblači u policji je, kaže, vrlo jednostavno.
„Nija ona imala nikakvu moć, pravu moć je imao onaj koji ju je postavio na to mesto po političkoj liniji. Ona je samo predstavljala njega na tom mestu i odatle njena snaga i moć da smenjuje i postavlja po svojoj volji“, objašnjava Janković.
Po rečima kriminologa Dobrivoja Radovanovića, poslednje hapšenje samo pokazuje razmere koje ima organizovani kriminal u Srbiji.
„Većina kriminologa se slaže da organizovanog kriminala nema bez učešća pojedinaca iz državnih struktura. Najnovije hapšenje samo to potvrđuje. Ali, kod nas je, po prvi put u svetu, zabeležena nova pojava, da stranke funkcionišu kao kriminalne organizacije i rade po tom principu, a poseban problem je ako je to vladajuća stranka“, navodi Radovanović.
Podrška pojedinaca iz vrha policije kriminalnim grupama, pre svega klanu Veljka Belivuka, ali i dešavanja u slučaju „Jovanjica“, obeshrabruju policajce koji svoj posao još shvataju ozbiljno i žele da ga rade pošteno, ističu sagovornici.
„Ima u policiji ljudi, i dan danas, koji su spremni da idu i glavom kroz zid, da žrtvuju i život ako treba. Ali, ako nemaju podršku države svaki njihov napor je uzaludan. Imali smo primere da policajci koji pošteno rade svoj posao trpe ozbiljne posledice, da budu suspendovani, kažnjavani, progonjeni, upravo od tih neformalnih političkih centara moći koji ostvaruju svoj uticaj u policiji preko ljudi koji su dovedeni u policiju po političkoj liniji i postavljeni na rukovodeće funkcije. Drugi policajci to vide i sklanjaju, se, ili tavore u MUP zbog radnog staža, zdravstvenog osiguranja i penzije, ili odlaze iz policije, ako imaju neku fakultetsku diplomu ili mogu da obavljaju neki drugi posao“, objašnjava Siniša Janković.
Bonus video: Uspon i pad Dijane Hrkalović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
