Rokada u foteljama prvih ljudi Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA), Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina, dovela je i do migracije kadrova iz jedne u drugu službu jer je svako sa sobom poveo ekipu ljudi u koju ima poverenje. Ali, jedna, naizgled sitnica, dovela je do rasplamsavanja starog rivaliteta između dve službe koji traje decenijama.
Posle izbora i formiranja nove Vlade, došlo je do rokade u srpskim službama – sa mesta direktora BIA u fotelju ministra unutrašnjih poslova prešao je Bratislav Gašić, a u suprotnom pravcu otišao je Aleksandar Vulin. Svako od aktera rokade poveo je sa sobom ljude od poverenja, pa su tako kadrovi sa Instituta za bezbednost na Banjici završili u MUP i obrnuto.
Imajući u vidu istoriju ove dve službe i rivalitet koji postoji među njima, ovo je bio delikatan potez, ali je, na prvi pogled, sve prošlo bez većih potresa. Međutim, ubrzo je izbio sukob između dva organa oko, naizgled, nebitne stvari – voznog parka. Naime, ljudi iz BIA koji su prešli u MUP zadržali su službene automobile koje još koriste, što je, kako navodi izvor lista “Nova”, dovelo do nezadovoljstva novog direktora BIA, Aleksandra Vulina. Spor između ministra i direktora BIA je otišao toliko daleko da je intervenisano sa vrha da bi se strasti smirile.
„Treba znati da je policija specifična organizacija i da službeno vozilo i njegov izgled vrlo utiču na unutrašnju hijerarhiju. Ja jesam u penziji, ali još imam kontakte u MUP i mogu da potvrdim da je među policajcima bilo nezadovoljstva kada su se pojavili novi kadrovi iz BIA u dobrim limuzinama. Takođe su iz BIA nezadovoljni jer su ostali bez dela voznog parka, a u svim tim službama, službeno vozilo nije samo sredstvo za prevoz, već i stvar prestiža“, objašnjava bivši inspektor MUP Srbije i član grupe za ispitivanje 24 sporne privatizacije Siniša Janković.
Po njegovim rečima, u toku je „biazacija“ MUP Srbije, što nije uvek dobro, jer se radi o dve službe koje rade sličan posao: brinu o bezbednosti građana i države, ali im se način rada i ovlašćenja potpuno razlikuju.
„BIA radi tajno, dok MUP radi javno, pa je moguće da će ljudi koji su dugo radili u tajnoj službi pokušati da taj princip rada primene i na policiju, što ne bi bilo dobro. Inače, nevladina organizacija Kareja, čiji sam član, učestvovala je u radu prilikom izrade novog Zakona o policiji, zajedno sa još nekim nevladinim organizacijama. Bilo je mnogo sporenja, padale su i teške reči, ali mogu da kažem da su mnoge naše primedbe usvojene. Ipak, preko noći se u delu koji regulište izbor direktora policije, pojavio jedan dodatak, bez našeg znanja. Naime, pisalo je da za mesto direktora policije može da konkuriše ne samo osoba koja je provela 15 godina na rukovodećem mestu u MUP Srbje, već bilo koja osoba koja je provela 15 godina na rukovodećem mestu u oblasti bezbednosti, što je preširoka formulacija. U teoriji, to bi značilo da bi i neko ko radi u agenciji za fizičko-tehničko obezbeđenje mogao da bude direktor policije. Posle je to izmenjeno, ali ni nova verzija Nacrta nije prošla“, objašnjava Siniša Janković.
Posle brojnih skandala koji su potresali srpsku policiju u vreme ministasra Vulina i Nebojše Stefanovića, nije ni čudo što je Bratislav Gašić hteo da dovede kadrove u koje ima poverenje. Zato je i trebalo da bude promenjen Zakon o policiji, a najvažnija promena je trebalo da bude način izbora direktora policje kojim bi bilo omogućeno da neko iz BIA preuzme direktorsku fotelju.
Ranije promene na relaciji MUP – BIA, ili kako su se nekada zvali javna i državna bezbednost, nisu dobro prošle. Poslednji primer je Dijana Hrkalović, nekadašnja državna sekretarka MUP Srbije koja je u policiju došla iz BIA. Njoj se trenutno sudi za trgovinu uticajem jer je ometala istragu „ubistva na šinama“, kada se sudilo Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića u centru Beograda 2017. godine. Ona tada nije dozvolila da se tužilaštvu na vreme dostavi jedan od telefona koje je koristio Veljko Belivuk.
Po zlu je ostao upamćen i transfer u suprotnom smeru, kada je bivši načelnik beogradske policije Radomir Marković, porodični prijatelj bračnog para Milošević-Marković, došao na centar tadašnje Službe državne bezbednosti, sadašnje BIA. U periodu dok je on bio na čelu tajne policije, počinjeni su neki od najrkvavijih zločina režima Slobodana Miloševića, Rade Marković je na mesto šefa SDB došao 1998. godine, a u vreme njegovog šefovanja ubijena su četiri člana Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, ali i Ivan Stambolić i novinar Slavko Ćuruvija.
Bonus video: Bratislav Gašić eskivirao nezgodna pitanja novinara
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare