Šabić objašnjava šta raditi kada BIA pozove: "Nema prijateljskog razgovora sa tajnom službom, nikako bez advokata"

Student koji učestvuje u blokadi jednog od fakulteta u Beogradu dobio je od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) poziv na "prijateljski razgovor" zajedno sa roditeljima u policijsku stanicu. Tema razgovora, kako je poručila tajna služba, je protest na fakultetima. Ovo je, prema pisanju N1, prvi takav slučaj, da BIA poziva studente, makar je prvi poziv za koji je javnost saznala. Verovatno nije poslednji, jer se tajna služba očigledno zainteresovala za studente koji učestvuju u blokadama fakulteta i koji zadaju veliku glavobolju režimu koji ne uspeva ni da ih zastraši niti da ih potkupi, pa su se sada na meti BIA, posle nezavinsih novinara, aktivista i opozicizonih političara, našli i studenti.

Široko rasprostranjena zloupotreba i kršenje zakona od strane srpske tajne policije koja koristi sva sredstva, uključujući i ona nezakonita, u progonu neistomišljenika režima dokumentovana je čak i u izveštaju organizacije "Amnesti internešenal" koja se bavi zaštitom ljudskih prava, tako da ne čudi što je tajna služba, na čijem čelu je provereni naprednjački kadar Vladimir Orlić, na sebe preuzela razbijanje i bušenje studentskog bunta.

Kada već tajna služba postupa nezakonito, advokat Rodoljub Šabić savetuju šta da čine građani, kao i da iskoriste sva prava koja im u takvom slučaju pripadaju po zakonu. Ovo je nekoliko saveta koje treba poslušati.

"Zakon o krivičnom postupku ne poznaje termin "prijateljski razgovor" i to može samo da bude zloupotreba autoriteta koji stoji iza tih službi. Tačno se zna način na koji se građani pozivaju na takve razgovore i moja preporuka je da pozvane osobe insistiraju na tome. Postoje dve vrste poziva, prvi je da bi se prikupila potrebna obaveštenja i tada se ljudi pozivaju "u svojstvu građanina". Ne treba se odazivati na ovakve nekonvencionalne i neformalne pozive putem telefon ili posrednika, koji su nedostojni jedne državne institucije i bude sumnju o mogućnim zloupotrebnama. Poziv treba da bude upućen pisanim putem, gde će biti naznačeno vreme, mesto, razlog pozivanja. Ukoliko ne postoji pisani poziv, građani ne moraju da se odazovu. Ne moraju da se odazovu ni na pisani poziv, ukoliko ne postoji primedba da će u slučaju neodazivanja biti privedeni", objašnjava Rodoljub Šabić.

Po njegovim rečima, poziv BIA studentu na "prijateljski razgovor" je vrlo sumnjiv, jer ta služba uopšte ne bi ni trebalo da se bavi studentima.

"U Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji jasno piše za šta je tajna služba nadležna i šta treba da radi. Njihov posao je da štite državu i ustavni poredak, bore se protiv terorizma i organizovanog kriminala. Studenti koriste svoje zakonsko i ustavno pravo da izraze svoje mišljenje mirnim okupljanjem i na miran i primeren način i tu BIA, jednostavno, nema šta da traži. Takođe, održavanje javnog reda i mira je u nadležnosti policije, a ne tajne službe, pa ni po tom osnovu BIA nema razloga da bilo koga zvoe na razgovor", objašnajva Šabić.

Drugi slučaj kada tajna služba ili policija mogu da pozovu nekog je u svojstvu osumnjičenog. I tada građani imaju određena prava, jer mora da im se saopšti zbog čega su pozvani i imaju pravo na odbranu prilikom davanja iskaza.

Ogromna većina građana proživi svoj život bez dodira sa tajnom službom, tako da je normalno da poziv iz Orlićeve BIA budi zebnju i strah, ali i u tom slučaju građani imaju neka prava koja mogu i trebalo bi da iskoriste.

"Osim insistiranja na pisanom pozivu, ljudi treba da znaju da saslušanje u svojstvu građanina može da traje najduže četiri sata. Nakon toga građaninu mora da bude omogućeno da pročita zapisnik sa saslušanja koji na kraju potpisuje. Građanin ima pravo da unese primedbe u zapisnik i nadležni moraju da mu daju kopiju ukoliko zatraži. Iako prisutvo branioca prilikom takvog informativnog razgovora nije neophodno, preporučujem da građani na razgovor u BIA odu u pratnji advokata koji će voditi računa da li je sve po zakonu i može da zatraži obrazloženje razgovora", objašnjava Rodoljub Šabić.

Ne nositi mobilni telefon

Imajući u vidu poslednje događaje, naročito od tragedije u Novom Sadu kada je 1. novembra poginulo 15 ljudi prilkom obrušavanja nadstrešnice tek rekonstruisane Železnike stanice, cilj ovakvih, neformalnih poziva na razgovor sigurno nije prijateljski.

"Ovo jedino može da se protumači kao zastrašivanje i vid pritiska. Takođe, ne postoji propis koji nalaže da građanin sa sobom mora da ponese sa sobom mobilni telefon, pa je moja preporuka da ga ni ne nosite sa sobom, da ga ostavite kod kuće i nikako ne dajete na prijavnici", objašnjava Rodoljub Šabić.

BONUS VIDEO: Provokatori na protestima građana na Novom Beogradu