Za Metejem Perešem (27), Splićaninom koji je nestao u noći između 30. i 31. decembra u Beogradu, intenzivno se traga danima, a ronioci su tek juče ušli u Savu kako bi pretražili deo korita reke gde je mladić poslednji put viđen. U akciju je uključena i Mreža za opasnost Srbije, iz koje kažu da je vidljivost u reci jako loša i da su uslovi teški, da se traga i noću i da će potragu koncentrisati oko mesta gde su pronađeno Splićaninovi lični predmeti jer novije informacije za sada nemaju.
Tok reke Save, na potezu oko restorana Savanova i Beton hale, ronioci su juče detaljno pretraživali iako je mladić nestao iz kluba „Gotik“ koji se nalazi još oko 100 metara nizvodno. Razlog tome je, kako je objasnio Darko Kovačević iz Mreža za opasnost Srbije, to što se vode sigurnim i proverenim informacijama koje imaju.
„U pricipu uvek se telo traži nizvodno ukoliko postoje neposredne ili posredne informacije da je neka osoba na nekom određenom području uopšte ušla u vodu. Međutim, pošto to sad nije potpuno potvrđeno, pronađeni su neki tragovi, pa pošto postoji neki osnov sumnje da je ipak mesto ulaska bilo mnogo više uzvodno, onda se krenulo odatle. To su neki lični predmeti koji su pronađeni. Sada se traži svaka mogućnost, zaista svima je stalo da se ta mlada osoba nađe. Mi se svi i dalje nadamo intimno da ćemo ga naći u nekim mnogo srećnijim okolnostima“, rekao je Kovačević u Jutarnjem programu na TV Prva o nestanku Mateja Periša.
Objasnio je da se ronioci suočavaju sa izuzetno teškim i napornim poslom koji dodatno otežava loša vidljivost i niska temperatura vazduha.
„Na brzim vodama vidljivost je strašno loša. Bukvalno na dužinu ruke ronilac ne može da vidi i sve što se radi, radi se na pipanje. Bilo bi nemoguće pretražiti taj ceo potez na pipanje, to je dugotrajno. Drugo, što su sami vremenski uslovi loši – ovo doba godine, temperatura vode koja je 5, 6 stepeni – znato smanjuju pokretljivost ljudi u vodi bez obzira na sva suva odela i svu tehnologiju. Ronioci mogu da izdrže 15, 20 minuta do pola sata maksimum, pa se menjaju. To je kao traženje igle u plastu sena na tolikom području i onda se čeka neka, bilo kakva, konkretna situacija kao ova što je juče bila, znači pronađeni su neki tragovi, sužen je potez pretrage, međutim nažalost ili na sreću ronioci nisu ništa uspeli da nađu“, kaže Kovačević.
Na pitanje koliko je dana potrebno da telo utopljenika ispliva na površinu, Kovačević kaže da to zavisi od niza okolnosti.
„Temperature vode, vazduha… Imali smo slučaj pre skoro dve godine kada smo tražili mladog Uroša na lokalitetu Vinče. Sedam, osam dana smo neprekidno tražili i vodom i kopnom da bi se telo pojavilo tek oko tri meseca kasnije, na 20, 30 metara od mesta gde smo tražili. To je nepredvidivo“, priseća se on.
Kaže da je područje na kom se traga za Perišem veliko, da ima puno raznih plovnih objekata i da svi oni imaju neku fizičku strukturu gde postoji mogućnost da se telo, nošeno strujom, zakači.
„Pomerali smo balvane, grane, smeće, tu gde je mirnija voda može da se desi da struja pogura. Ako je upao u galvnu struju, moguće da je negde dole nizvodno, ali pošto još nemamo takve, potraga je i dalje ovde“, kazao je Kovačević i prisetio se još jednog slučaja kada su dvojica momaka završili u Savi kod Beton hale:
„Prošle godine smo imali slučaj dva momka kod Beton hale – jedan je skočio u reku, drugi je skočio da ga spasi. Prvog su izvukli, drugog su našli desetak dana kasnije upravo na tom području koji sad pretražujemo.“
Podsetimo, Matej Periš je nestao nakon što se sa prijateljima provodio u klubu „Gotik“. Sigurnosne kamere su ga usnimile kako trči okolnim ulicama u majici kratkih rukava, a da je na nekim od tih snimaka zaista on, potvrdio je njegov otac Nenad Periš. Na jednom od snimaka vidi se kako se Periš stepenicama uputio ka Savi, ali se ne vidi trenutak kada je skočio u vodu.
Bonus video: Rekonstrukcija kretanja nestalog Splićanina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar