"Vreme je za nas stalo onog dana kada smo držali mrtvo dete u naručju": Reči majke ubijenog Dalibora iz Dubone slamaju srca

"Prvo što moram reći je da vreme ne znači ništa. Vreme je za nas stalo onog dana kada smo držali mrtvo dete u naručju, tog časa, minuta, sekunde, kazaljka na satu staje. I sve ono što ste znali o toj osobi do tog trenutka, kakvu ste je poznavali, nestaje. Zaboravite! Zamislite samo da je jedan deo te osobe umro taj dan. I to više nike, niti će ikada više biti ista osoba. Majka, da. Ali osoba, ne", napisala je majka Dalibora Todorovića.

Danijela je zatim objavila citat u kojem se navodi da nikada ne osuđujemo majku koja je sahranila svoje dete. 

"Majka koja je sahranila svoje dete u toku dana promeni hiljadu raspoloženja. Može da plače, vrišti, smeje se.. Može da bude ljuta na sve oko sebe, živi sa pola srca, diše ali vazduha nema. Plače, ali ponekad i suze presuše jer je isplakala toliko suza da i čak i jednom moru bilo previše. Nosi cipele koje nikom ne bi dala, jer su previše teške za njene umorne noge, ali ipak ih nosi. Tako da majku koja je sahranila svoje dete retko ko može da razume", navodi se u objavi neutešne majke i dodaje:

"Zauvek će ostati da boli to što se nismo poslednji put pozdravili. To što si tako iznenada otišao i ostavio mi da se pitam da li si znao koliko sam te zapravo volela i kolika si svetinja bio za mene.. Ali ne brini još uvek si tu i biće tako sve dok budem disala".

Plakale smo i pričale: Jadni ti roditelji

Daliborova majka je početkom ove godine, u ispovesti za Nova.rs, govorila o kobnom 4. maju. Istakla je da je sa komšinicom 3. maja, dan pre masakra u Duboni, gledala dešavanja ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“.

„Plakale smo i pričale: Jadni ti roditelji. Nismo mogle da zamislimo kako je tim nesrećnim ljudima. Posle nekoliko sati, pošast je stigla i kod nas. 3. maja je trebalo da bude presedan i da se donese zakon o doživotnoj kazni, bez obzira na starost ubice“, rekla je ova majka.

Njen sin ubijen je dok je sa prijateljima sedeo na klupi ispred škole u Duboni.

"‘Majka, neću dugo, idem samo na 15 minuta’, rekao mi je i otišao je da se vidi sa društvom. Posle tih prokletih 15 minuta ja čujem pucanj. Kažem suprugu da mi je čudan zvuk, on mi kaže da verovatno neko slavi. Osetila sam da nije to, rekla sam da se nešto dešava. Na drugi pucanj supruga je pozvao komšija koji živi preko puta škole, potrčao je prvi, a ja za njim. Srela sam komšiju i pitam da li je čuo pucanj, a on mi je odgovorio da je to nešto mnogo gore", rekla je ona tada.

Prema njenim rečima, u tom trenutku je potrčala ka školskom dvorištu, ali je njen suprug stigao prvi.

To je bila scena kao iz horor filma

"To je bila scena kao iz horor filma, krv na sve strane. Daču nije video od mraka i lipe koja je zaklanjala uličnu svetlost. Prišao je da pomogne deci, tražeći Daču, nadajući se da je pobegao. Kada sam ja stigla, rekao mi je da Dača nije tu. Rekla sam da jeste. Suprug se nadao da se sklonio i da nije među povređenima ili ubijenima, a ja sam ga tražila. Našla sam ga. Ispod klupe, između stola. Još je davao znake života, polili smo ga vodom jer je imao puls. Nismo imali vremena da čekamo Hitnu pomoć. Seli smo u kamion, a Dača je sedeo u mom krilu. Držala sam mu glavu, ali nisam videla gde je ranjen. Tada sam podigla majicu i videla rupu u stomaku. Pritisla sam mu ranu da ne iskrvari i neprestano molila supruga da mu opipava puls. Dozivala sam ga i molila Boga da mi samo tada pomogne. Samo da mi dete preživi. Sve vreme mi je pričao da ima pulsa, međutim, nadomak Hitne pomoći je izdahnuo na mojim rukama. Dači je metak oštetio stomačnu aortu i spasa nije bilo", kroz suze kaže Danijela.

Urošu Blažiću preti 20 godina zatvora

Podsetimo, Uroš Blažić je optužen da je 4. maja prošle godine ubio devet i ranio 12 osoba.

Njegov otac Radiša Blažić je optužen za oružje koje je pronađeno u njegovoj kući.

Ukoliko sud bude osudio Blažića, maksimalna kazna koja mu može biti izrečena jeste 20 godina zatvora jer u trenutku izvršenja krivičnog dela nije imao navršenih 21 godinu.

Uroš Blažić je na prethodnom ročištu priznao krivicu i izjavio saučešće ožalošćenim porodicama, čije je najmilije pobio 4. maja prošle godine. Iako je krivicu priznao, Uroš Blažić je sve vreme nastojao da sebe predstavi kao žrtvu koja je trpela maltretiranje godinama.

Sa druge strane, njegov otac Radiša, pozivao se na više sile i za zlodela svog sina okrivio je „mračne sile“.

Bonus video: Uroš Blažić priznao da je počinio masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju