Ratko Mladić sa maskom stigao u sudnicu na žalbu

Mladić lično u sudnici prisustvuje raspravi i nosi zaštitnu masku na licu, dok je njegov glavni branilac Brank Lukić juče ođavio svoje učešće, kao i pravni savetnik Boris Zorko, jer se ne slažu sa načinom na koji Mehanizam želi da sprovede ovu raspravu, praktično po svaku cenu, u vreme pandemije Covida 19 i lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta.U sudnici međutim kao deo pravnog tima za odbranu Mladića raspravi prisustvuju branilac Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot.

Raspravu je otvorila predsedavajuća žalbenog veća sudija Prisca Njambe, podsećajući na tok žalbenog postupka i više odlaganja koji su usledili od marta, usled operacije koju je Mladić imao, njegovog oporavka, zatim pandemije Covida 19.Mladić je u novembru 2017. godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, a naredne godine su i tužilaštvo i njegovi branioci podneli pisane žalbe na tu presudu.Oslobođen je za genocid po jednoj tački optužnice.

Mladić je uložio žalbu po devet osnova, sa pod osnovima, kojom traži oslobađanje od optužbi, ili ponavljanje suđenja, a kao alternativu i umanjenje kazne, navela je sudija Njambe.Ona je dodala da je tužilaštvo žalbom tražilo da se Mladić osudi i po jednog tački za genocid po kojoj je oslobođen.Na usmenoj raspravi govoriće se o detaljima iz žalbi i argumentima kojima podržavaju svoje navode.Prvi će govoriti branialc Mladića, advokat Ivetić a onda će reč dobiti tužilaštvo.Raprava je planirana da se održi i sutra, kada je planirano da se sudu obrati i Mladić.Usmena rasprava o žalbama je odlagana više puta, što zbog Mladićevog lošeg zdravstvenog stanja, što zbog pandemije Covida 19.Mladićevi advokati su nedavno ponovo tražili odlaganje rasprave zbog lošeg zdravstvenog stanja njihovog branjenika, ali ta molba nije usvojena.Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je u nekom delu preinači ili da je ukine i naloži novo suđenje.Sudija Njambe je podsetila na presudu pretresnog veća Haškog tribunala, koji je nasledio Mehanizam radi okončanja zaostalih postupaka.U presudi je zaključilo da je Mladić pomenute zločine pocinio svojim učešćem u četiri udružena zlocinačka poduhvata.Pretresno veće ustanovilo da je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić učestvovao u udruženom zločinackom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata s teritorije gde su živeli bosanski Srbi u Bosni i Hercegovini (BiH) progonom, istrebljenjem, ubistvima, nečovečnim delima i deportacijom.Osuđen je i jer je, kako smatraju sudije Haškog tribunala, između 12. maja 1992. i novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem širenja terora među civilima u Sarajevu kampanjom snajperskog granatiranja i granatiranja.Takođe, jer je neposredno pre 11. jula 1995. do najmanje oktobra 1995. godine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih Muslimana u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim uklanjanjem žena, male dece, kao i nekih starijih muškaraca.Od 25. maja 1995. do otprilike 24. juna 1995, Mladić je prema ovoj presudi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da uzme za taoce osoblje Ujedinjenih nacija raspoređeno u BiH i pritvori ih na strateškim vojnim lokacijama kako bi sprečio vazdušne napade NATO-a na vojne ciljeve bosanskih Srba.Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. godine.Nakon što je bio na slobodi, a kasnije se i skrivao ukupno 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a 31. maja 2011. godine je izručen Haškom tribunalu.Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine i trajalo je ukupno 530 dana, tokom kojih je saslušano 592 svedoka.