Prvo kupili kamere za nadzor građana, a posle pisali zakon

Autori: Tanja Milovanović i Miloš Ž. LazićPo svemu sudeći, rukovodstvo MUP Srbije bilo je vidovito, pa je već 2019. godine nabavilo i instaliralo, pre svega po beogradskim ulicama, hiljade kamera kineskog proizvođača "Huavei", kao i program za automatsko prepoznavanje lica.Tek sada 2021. usledio je predlog izmena Zakona o unutrašnjim poslovima koji je trebalo da zameni postojeći Zakon o policiji. Predloženi zakon uznemirio je mnoge aktiviste koji se bore za ljudska prava, kao i pravnike, zbog čega je isti juče povučen. Jednostavnije rečeno, to je mala enciklopedija totalitarizma i policijske države, a posebno je bilo zabrinjavajućo upravo automatsko prepoznavanje lica.

Opravdanja iz policije za donošenje Zakona o policiji bilo je jednostavno, a to je da ćemo biti "špijunirani" za naše dobro, jer će sistem masovnog video nadzora 24/7 omogućiti veću bezbednost građana.Danilo Krivokapić iz "Share" Fondacije, koja je ranije ukazivala na problem kamera koje je MUP nabavio davne 2019., ističe za Nova.rs da su nadležene institucije tek sada, već povučenim Zakonom o policiji, pokušale da "legalizuju" nabavku pomenutog nadzora."Ovih 8.000 kamera, odnosno 1.000 već postavljenih, su upravo te koje su nabavljene na osnovu javne nabavke iz 2019. godine. Reč je o opremi koja je nabavljena na osnovu memoranduma država, Srbije i Kine, odnosno između Ministarstva unutrašnjih poslova RS i proizvođača "Huavei". Tada je nabavljen i softver, a kako vidimo, tek sad su pokušali da, kroz zakonodavstvo, tu nabavku ozakone", kaže Krivokapić za Nova.rs.

Ističe i da je jasno da smo najpre kupili opremu, a potom pokušali da tu nabavku opravdamo, pa se postavlja pitanje ko je odgovoran za takvu situaciju."Sada je pitanje za MUP Srbije šta će biti sa pomenutom opremom, kao i koliko će da nas košta ovo, ukoliko oprema ne bude mogla da se koristi. Fondacija "Share" je proteklih meseci u više navrata pokušala da dobije informaciju o Ministarstva unutrašnjih poslova o tome koliko košta oprema, kao i šta je sve podrazumevala pomenuta javna nabavnka, ali dosad nismo dobili odgovore", dodaje Krivokapić.

Kineski model kontrole građana

Sa druge strane, Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosno istraživanje, kaže u izjavi za Nova.rs da uvođenje kamera nema nikakve veze sa bezbednošću građana, već je to pokušaj preuzimanja kineskog modela politike kontrole građana. Čak su i Ujedinjene nacije dale preporuku da se takve mere, biometrijsko prepoznavanje, ne koriste."Sud u Velsu je odbacio dokaz do kojeg je policija došla na takav način, što pokazuje i evropsku praksu. Nigde u Evropi ne postoji takav invanzivan sistem, koji policiji daje tako široka ovlašćenja u korišćenju kamera za video-nadzor. Jedna od stavki ovog nacrta je da policija može slobodno i bez naloga da koristi i kamere drugih pravnih lica i to u realnom vremenu, a po nekim procenama u Beogradu ih ima 8.000", kaže Bojan Elek.

Kako je glasio sporni nacrt zakona i njegov deo o špijuniranju građana?

Nacrtom zakona predviđeno je da policija u cilju obavljanja unutrašnjih poslova obrađuje podatke, a korišćenjem sistema za obradu podataka, koji predstavljaju savremena tehnička rešenja, unapređuje se, olakšava i čini efikasnijim obavljanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova", piše u Nacrtu.Članom 71. i 72. propisana su nova policijska ovlašćenja - prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica i obrada podataka.BONUS video: Povučeni Zakon o policiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinovizakonpolicijeam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2453945"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram