"I dok se zlobom opijeno društvo ne otrezni, ja ću uredno ispijati lek osame": Potresne reči oca Borisa Majorskog koji je nastradao sa devojkom na motoru

"Postoji tu kapija, toliko visoka da se na njoj odmaraju oblaci. Kovana je iskustvom dugo i spretno i otvara se isključivo iznutra, kada ja to želim, da ne bi upali vešti kradljivci mira. A pokušavaju često, penju se i viču, obećavaju da će biti tihi, da će poštovati maslačke, ali ja znam da lažu; otkinuće im žute glave, to se vidi iz njihovih pogleda jer tamo raste ljudsko trnje, ono znano, najoštrije trnje", napisao je neutešni otac i dodao:

"Nekada je čovek bežao od prirode, krio se i drhtao u tami. Sada je obratno, pa se, osim prirode, sam čovek najviše plaši čoveka. I dok se zlobom opijeno društvo ne otrezni, ja ću uredno ispijati lek osame i novih saznanja. Zaključili smo jutros, stara sekvoja i novi ja: s vremena na vreme, svakom stvoru je potreban zasluženi odmor od ljudskog postojanja. Znam, težak je to put, čini se nezamislivim. Ipak, ja ću svoj život nastaviti da uređujem i da se u njemu domunđavam sa mudrim sovama. One su oduvek razumele moje bekstvo od sveta. Skoro su se tu nastanile, dosadile su im ljudske priče, pa sada zajedno slušamo vetar".

Podsetimo, Vladimir Majorski je 18. oktobra prošle godine dobio najcrnju vest koju jedan roditelj može da dobije. Javljeno mu je da mu je sin Boris (18) poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Beške.

Poginula je i njegova devojka, Dejana Neralić (17). Dvoje tinejdžera nalazili su se na motoru, kada je sa sporednog puta, ne poštujući prvenstvo prolaza, na put izašao „mercedes“ za čijim volanom je bio S. B. (84) iz Krčedina.

„On je dobio tri godine zatvora. Za dva mlada života – tri godine. Tužilaštvo se žalilo i sada čekamo odluku Apelacionog suda. Meni mog sina ništa ne može da vrati i ja sam toga svestan, ali kazna treba da bude primerena i da deluje na druge vozače da razmisle da li će da sednu za volan i kako će da voze“, kaže za portal Nova.rs Vladimir Majorski, otac stradalog dečka.

Osuđeni muškarac S. B. je dugo radio u Nemačkoj, gde je stekao i penziju. U toj državi je dobio i trajnu vozačku dozvolu.

„On se uključivao sa sporednog puta i ocenio je da može da prođe i moj sin i njegova devojka su stradali. Čovek je tada imao 83 godine, u tim godinama se sporije reaguje, pa zar je morao da sedne za volan? Zar nije mogao da plati taksi? Sada, umesto da provodi vreme sa svojim unukama, biće u zatvoru. Ja znam da mog sina ne mogu da vratim, ali imamo obavezu prema deci koju smo izgubili, legat, da radimo na podizanju svesti, da smanjimo broj stradalih na 0. To me drži, da idem dalje“, objašnjava Majorski.

Njegova poruka vozačima i pešacima je jasna – budite pažljivi i poštujte propise.

„Ako je čovek pijan, ne treba da seda u kola. Ako nije sposoban za vožnju, ne treba da vozi. Budite gospoda, sednite u taksi. Pešački prelaz je svetinja, vozači moraju da poštuju prednost pešaka a pešaci moraju da obrate pažnju“, kaže Vladimir.