Da državni vrh na čelu sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem godinama unazad upotrebljava poligraf u dnevno političke svrhe, čitavoj javnosti odavno je poznato. Međutim, da će za ovim sredstvom u cilju odbrane i dokazivanja svoje krajnje upitne nevinosti, posegnuti jedan od najoštrijih političkih protivnika vladajućeg režima, bivši ministar i glumac Branislav Lečić, kog je koleginica Danijela Štajnfeld optužila za silovanje, malo ko je mogao da očekuje, bar iz razloga što bi najpre on unapred trebalo da zna kakav status u javnosti uživa detektor laži.
Autor: Sofija Bogosavljev
Poligraf ili detektor laži pominje se godinama unazad kao neoboriv dokaz u političkoj borbi ili u negiranju nečije krivice. Mnogim političarima poligraf je služio upravo u te svrhe, prvenstveno predsedniku države, iako je nesporna činjenica da rezultati ovakvog ispitivanja ne predstavljaju dokaz na sudu.
Podsetimo se, mnogi državni funkcioneri su se pozivali na poligraf, neki su se navodno testirali, neki su i odbili a bilo je i onih koji su samo obećavali da će odgovarati na pitanja u vezi sa svim sumnjivim situacijama i okolnostima sa kojima su se povezivala njihova imena.
Poslednji primer je poznati glumac i opozicioni političar Branislav Lečić kog je glumica Danijela Štajnfeld optužila za silovanje.
„Pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću spreman sam da se podvrgnem poligrafskom ispitivanju na sva pitanja, uključujući pitanja o razgovoru sa Štajnfeld koji je objavljen u pojedinim medijima“, naveo je Lečić, dodajući da izjavu daje “bez nakljukavanja sedativima, bez upotrebe bilo kakvih lekova i bez prethodno predočenih mu pitanja“.
Pročitajte još:
Interesantno je što je Lečić posegao za poligrafom iako unapred zna da ova mašina nije dokazno sredstvo na sudu. Ono što je još intrigantnije je i činjenica što bi Lečić kao opozicioni političar morao da zna koliko se sa ovom napravom manipulisalo poslednjih godina, zbog čega detektor laži u očima javnosti ne predstavlja garanciju za bilo šta.
Upravo ovakvom nepoverenju javnosti u poligraf doprineo je najpre predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je više puta najavljivao da će otići na poligraf i odgovoriti na sva pitanja u vezi sa arferama koje su pratile njegovu vladavinu.
„Dovedite poligrafistu kog hoćete, iz koje zemlje hoćete, i ja ću vam odgovoriti na svako pitanje za Jovanjicu“, izjavio je Vučić na optužbe o vezama sa ovom farmom organske hrane na kojoj je 2019. pronađena ogromna plantaža marihuane. Ipak on na poligraf zbog ovog slučaja i dalje nije otišao.
Nedavno je i zbog slučaja smrti advokata Vladimira Cvijana izrazio želju za ispitivanjem, gde je gostujući na RTS-u rekao kako je speman za poligraf, ali do danas nije ispitan.
Podsetimo, nedavno je bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza odbio poligrafsko ispitivanje gde je tema bila da li je učestvovao u pripremi likvidacije predsednika Vučića.
„Ja sam bio više razočaran što su ljudi za neka druga pitanja tražili da ne idu na poligraf, ali očigledno koga god pitate da ide na poligraf, a da to nisam ja, svi imaju isti odgovor, a to je da neće ni za živu glavu. Razočaran sam što Kokeza nije hteo da ide na poligraf. Naravno da sam razočaran. Za ove druge sam znao da neće ići na poligraf, kao što Pajtić, kao što Đilas nisu hteli da idu. Neće ni jedan od njih na poligraf”, izjavio je Vučić.
Takođe, bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović je prihvatila da ide na poligraf u vezi sa okolnostima koje se odnose na ugrožavanje bezbednosti predsednika Vučića, ali testiranje se nije desilo jer je bila bolesna.
Listi se pridružuje i bivši potpredsednik FK Partizan Vladimir Vuletić koji je pristao na testiranje, ali takođe zbog zdravstvenog stanja je to onemogućeno.
Goran Papić, nekadašnji zamenik načelnika SBPOK-a i nekada bliski saradnik ministra odbrane Nebojše Stefanović, insistirao je da bude ispitan na poligrafu, kako bi se ustanovilo da li govori istinu, međutim nadležne službe MUP-a su smatrale da za tim nema potrebe.
Kako radi poligraf?
Testiranje registruje simptome koji nastaju kao posledice promene u unutrašnjim funkcijama organizma. Ispitivanje je u domenu primenjene psihologije, stoga predstavlja vid psihološkog testa i tehnika nije stopostotno savršena da bi se njome zaista detektovale lažne izjave bez greške.
Postojanjem činjenice da je odlazak na poligraf dobrovoljan i da ne predstavlja čvrst dokaz, veći su izgledi da on predstavlja manipulaciju javnih ličnosti u želji da javnosti dokažu svoju istinu samim naglašavanjem želje za poligrafom nego samim izlaskom na isti kao dokazom u određenoj istrazi. Veći je broj pojedinaca koji su pokazali spremnost za testiranjem nego onih koji su na testiranje izašli.
