Pokretanjem istrage protiv 38 osoba, takozvanih vračaraca, demantovane su neke ranije tvrdnje predstavnika vlasti u Srbiji. Na primer, da je obračun klanova uvezen i zatim da je sa hapšenjem grupe Veljka Belivuka razbijen kavački klan u Srbiji. Belivukova grupa, kao i sada vračarci, označeni su kao delovi, ispostave kavačkog klana.
Ovi demantiji nisu međutim promenili tehnologiju vladanja kroz tabloidne istrage i suđenja u kontrolisanim medijima i manipulisanje informacijama. Između tvrdnji o vračarcima i onom za šta se sumnjiče pojavio se raskorak kao i u ranijim slučajevima.
Oni se terete, kako je saopštilo Tužilaštvo za organizovani kriminal koje sprovodi istragu – za tri ubistva „Aleksandra Šarca (oktobar 2020), Aleksandra Halabrina (mart 2020) i Dragana Ristića (septembar 2020)“, i da su „pokušali da liše života Samira Divljanovića, Miloša Nilovića, Andriju Zarića, Arsenija Stefanovića (advokata) i sada pokojnog Lazara Vukićevića“ za čije ubistvo je optužena Belivukova grupa.
Prema vremenu ubistava i pokušajima likvidacija za koja se terete vračarci, jasno je da nisu delovali nakon hapšenja Belivukove grupe već u istom periodu. Neki od žrtava, prema prijavi i optužnici, bili su na meti obe grupe – Šarac koga su prema sumnjama ubili vračarci bio je na meti i Belivukove grupe, i Vukićević za čije ubistvo se tereti Belivukova grupa. A vračarci se sumnjiče da su planirali njegovo ubistvo.
Vračarci se terete za delovanje od početka 2019, kao i Belivukova grupa, pa do trenutka hapšenja. Iako su i oni označeni kao deo kavačkog klana, za sada su samo osumnjičena dvojica neposrednih vođa vračaraca Nikola Vušović zvani Džoni, koji je u bekstvu, i Uroš Piperski, koji je u zatvoru u Portugalu. Obe grupe se terete u Srbija za sada za ukupno 10 ubistava ljudi koji su bili nižerangirani u kriminalnoj hijerarhiji.
Trenutno je glavni dokaz protiv vračaraca komunikacija na Skaj aplikaciji, koja je dostavljena Srbiji preko Evropola.
Vlast i mediji pod njenom kontrolom su povodom hapšenja vračaraca izneli tvrdnje da su planirali atentat na predsednika Aleksandra Vučića.
U to se uključio načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Ninoslav Cmolić, koji je naveo da su vračarci to razmatrali, što je gromoglasno propraćeno. Ali kada je naknadno rekao da sada nema dovoljno dokaza da budu optuženi za tako nešto, to je u režimskim medijima jedva zabeleženo.
Advokat Ivan Ninić, koji zastupa porodicu ubijenog Gorana Mihajlovića u postupku protiv Belivukove grupe, a zastupaće i Maru Halabrin, majku ubijenog Aleksandra u postupku protiv vračaraca, kaže da vlast manipuliše i svesno obmanjuje javnost podacima o atentatu na predsednika.
„Sam predsednik kaže da su razmatrali mogućnost da preduzmu neku radnju. Ako policija ovu grupu opser vira više od godinu dana i ako nije uspela da predoči dokaze za podno šenje krivične prijave da se pripre ma atentat na predsednika, to znači ili da policija nije radila svoj posao dobro ili da ova grupa nije htela da ubije predsednika“, kaže advokat Ninić.
On dalje navodi:
„Vlast angažuje načelnika Ninoslava Cmolića po istoj recepturi kako su to radili sa Dijanom Hrkalović (bivša državna sekretarka MUP-a), Tomislavom Radovanovićem (načelnik Službe za specijalne istražne metode), Bogdanom Pušićem (načelnikom UKP-a) i plasira informacije o ugroženosti predsednika. Zatim Cmolić mora sam sebe da demantuje. Videli smo da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije saopštilo da se naredbom o istrazi stavlja na teret vračarcima ono što su im stavljali prvobitno Cmolić, tabloidi pod kontrolom režima, predsednik i premijerka.
To znači da svesno obmanjuju javnost znajući da nema elemenata koji će imati pravnu i zakonsku težinu. To je manipulacija koja budi kod ljudi najdublje emocije. Predstavnici vlasti očekuju da se svi svrstaju i tako dele ljude. Ako ne prihvatite njihove tvrdnje, onda za vas tvrde da ste na strani atentatora i kriminalaca. To je prilično opasna igra koja se eksploatiše za političke poene.“
Advokat Ninić smatra da je hapšenje vračaraca i plasiranje informacije o ugroženosti predsednika upodobljeno sa davanjem iskaza okrivljenog saradnika Srđana Lalića na suđenju Belivukovoj grupi.
„Ako nam Lalić kaže da je Belivukova grupa razmišljala o atentatu, pa onda imamo i informaciju i da je neka druga grupa planirala isto, onda u stvari imamo dokaz da vlast manipuliše datumima hapšenja i davanjem iskaza. Iskaz Lalića nema veze sa novouhapšenom grupom. Međutim, čak i predsednica Vlade to poistovećuje“, kaže Ninić.
Vlast je odmah posle hapšenja Belivukove grupe početkom februara 2021. izašla sa tvrdnjama da su planirali atentat na Vučića. Tek više od godinu i osam meseci kasnije svedok okrivljeni Lalić je pomenuo takvu mogućnost na samom suđenju.
„U više hiljada stranica dokaza protiv Belivuka i ostalih nema nijednog traga da je bilo ko organizovao i platio atentat na Vučića. Prva tvrdnja stiže od Lalića u samoj sudnici. On za tu tvrdnju ne pruža dokaz nego iznosi posredna saznanja. Lalić ne kaže da je neko dobio pet miliona već da je Radoje Zvicer bio spreman da ih da. Kaže da je Zvicer platio pušku 12.000 evra, ali nije rekao da je kupljena za atentat na Vučića. Nema dokaza da je ta puška upotrebljena ni ti da je trebalo da bude upotrebljena. Mi u medijima pod kontrolom režima imamo navode da je Lalić rekao da je ta puška nabavljena za atentat na Vučića, što svedok okrivljeni nije rekao“, kaže Ninić.
Advokat Ninić napominje da će se tek videti da li su u istrazi protiv vračaraca iskorišćeni podaci do kojih je došla Mara Halabrin, majka ubijenog Aleksandra, koje je on dostavio nadležnima. U pitanju je korisnički nadimak na Skaj aplikaciji njenog sina, zatim vođe Partizanove grupe Zabranjenih Nenada Alajbegovića.
Mara Halabrin kaže, za NIN, da joj sve izgleda kao novi veliki cirkus i da nije optimista da će se sada razrešiti likvidacija njenog sina.
„Niko me još ništa nije obavestio. Iz režimskih medija sam saznala da se sumnjiče za ubistvo mog sina. Prozivali su me na Pinku da sam išla po „opozicionim“ medijima i da sam kritikovala policiju. I dalje smatram da je policija kriva i da nisu radili kako treba. Čak me nisu ni primili kada sam htela da prijavim nestanak sina. Pomišljam sada, šta ako je sedam dana bio živ po nestanku…“, kaže Mara Halabrin.
Ona napominje da je tražila ekshumaciju tela sina i da joj ništa nisu odgovorili.
„Meni nije uzet DNK-a. Ni to mesto gde je pronađen Aleksandar nije baš skriveno. Pet dana me nisu obavestili da je pronađeno telo. Kovača (Vladimira Kovačevića Kovača, vođu navijača Rada na čijem je saslušanju i proveri da li je koristio Skaj Mara Halabrin insistirala godinama), koji je imao poslednji poznati kontakt sa mojim sinom pre nego što je nestao, nisu spominjali
odmah, a sada je obuhvaćen istragom. On je u zatvoru pre ovoga kao da su ga tamo sakrili i zaštitili“, kaže Mara Halabrin.
Ona naglašava da nema odgovora na glavno pitanje – ko je glavni nalogodavac?
Ona je za NIN od 8. jula 2021. detaljno govorila o svim svojim saznanjima i šta je doživljavala nakon nestanka sina.
Dokaz protiv vračaraca, Belivukove grupe, kao i za novi postupak protiv klana Darka Šarića je komunikacija preko Skaj aplikacije dobijena iz inostranstva.
Advokat Ninić podseća da smo od predsednika Vučića saznali da je stigao novi paket dokaza sa Skaj aplikacije: „Ponovo predsednik države priznaje da se upoznaje prvi sa dokaznim materijalom. On vrši filtriranje tog materijala pre nego što dobije krivičnopravni epilog“.
U slučaju Belivuka, uz objašnjenja predsednika i tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, prikazane su fotografije masakriranih tela žrtava uprkos protivljenjima porodica.
Emitovani su i snimci sa tajne pratnje – kako se neke žrtve dovoze u Ritopek, pa se postavilo pitanje zašto policija nije
reagovala kada žrtve nisu izlazile iz kuće. Povodom postupka protiv vračaraca, advokat Ninić kaže da je od svih ubistava koja im se stavljaju na teret prošlo mnogo vremena, pa postavlja pitanje šta je policija radila sve to vreme.
„Uhapšen je policijski službenik stanice Novi Beograd jer je navodno sa svojom personalizovanom karticom pristupao sistemu i proveravao vozila za ovu grupu. Opet se hapse najniže karike u sistemu. Nemamo ponovo odgovor da li je neko mnogo moćniji davao vetar u leđa ovoj grupi, jer ona je morala da se razvija i opstaje“, navodi Ninić.
Pitanje je i zašto nema istraga u slučaju Belivukove grupe o njihovoj povezanosti sa visokim državnim funkcionerima bez čije pomoći nije mogla da deluje. I pored brojnih dokaza o povezanosti Belivukive grupe sa Novakom Nedićem, on je ponovo imenovan za glavnog sekretara Vlade umesto da bude barem saslušan na sve okolnosti. Poslednja sumnja je
policijska beleška, čiju je sadržinu NIN nedavno objavio, koja upućuje da je Nedić oktobra 2018. štitio pripadnike Belivukove grupe u slučaju upada u beogradski klub Komitet.
Tu je i glavni koordinator Žandarmerije, koji takođe nije saslušan na okolnost komunikacije sa Belivukom, gde se vidi da oni prisno sarađuju. Njih dvojica spominju „glav- nog šefa“, „šefa“, „Andreja“ „ministra“ „Nebojšu“ i „Dijanu“ koju je jedino policija identifikovala kao Dijanu Hrkalović.
Advokat Ninić navodi da sada imamo dve grupe, Belivukovu i vračarce, slične brojnosti, sa preko 70 članova, a da nijedan visoko pozicionirani pripadnik službi bezbednosti, kao i nijedan političar, nije procesuiran.
„Kako je moguće da 70 ljudi organizuje dve kriminalne grupe, a da službe bezbednosti ne znaju ništa ili da im tolerišu tolika ubistva. Lalić je opisao gotovo 20 ubistava. Simptomatično je da za sada nije izgovorio nijedno ime i veze klana sa policijom i politikom. To je dokaz i da je njegov iskaz filtriran. Lalić ipak priznaje da je grupa na sličan način funkcionisala 2016, u vreme kada ju je predvodio Aleksandar Stanković. Kada priča o ubistvu Vlastimira Miloševića na šinama i postavljanju prislušnih uređaja, potvrđuje da je grupa delovala i početkom 2017. Da su osuđeni za to ubistvo, ne bi mogli da počine sva naredna. Država im je na sistemski način progledala kroz prste za ubistvo Miloševića. Oni su onda imali četiri godine da se još bolje organizuju i da počine brojna ubistva. Jedan od optuženih je priznao da ih je policija razvozila kada su palili baklje. Znači da im je, osim kontaminiranja DNK dokaza u slučaju ubistva Miloševića, policija pružala i taksi usluge. I sam Vučić prilikom jednog obraćanja, kada je emitovan video-snimak ubistva Miloševića, kaže da sve počinje tim ubistvom na šinama, a fokus optužbi se stavlja na početak 2019. Da je drugačije istraga bi obuhvatila i Novaka Nedića, Nenada Vučkovića, njihovo zajedničko vežbanje pucanja sa Belivukom i kasnije ubijenim Aleksandrom Stankovićem u kasarni u Pančevu i ko zna šta još“, kaže advokat Ninić.
Umesto da se istraži podrška koju su ove kriminalne grupe imale u institucijama, vlast sa predsednikom na čelu ponovo sama banalizuje pitanje njegove ugroženosti. Sve podseća na poučnu basnu o dečaku koji je više puta lažno uznemiravao seljane da dolazi vuk, a kada je vuk zaista došao niko mu više nije verovao.
BONUS VIDEO: Nastavak suđenja kriminalnoj grupi Veljka Belivuka
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare