Žrtva se bavila preprodajom narkotika i radio je na veliko, pa je Mare Mesar razradio plan da na njegovoj otmici i ubistvu zarade basnoslovnu sumu novca.
Pominje se da je suma koju su, na prevaru zaradili, bila čak 250.000 evra, a način na koji su došli do novca bio je jednostavan ali i skoro genijalan. Ne treba zaboraviti da je Mihajlović bio prva njihova žrtva, za koju istražni organi znaju, posle likvidacije Vlastimira Miloševića (34). Zbog „ubistva na šinama“, 30. januara 2017. kada su likvidirali bivšeg karatistu ispred njegove kuće u Ulici Dđordđa Vašingtona u centru Beograda, Belivuk i Miljković su uhapšeni. Jedva su se izvukli, uz pomoć svojih ljudi u policiji, ali su otkrili lekciju i promenili su način operisanja.
Umesto spektakularnih likvidacija na ulici, opredelili su se za tajna ubistva, otmice, mučenja, egzekucije na skrovitim mestima, daleko od neželjenih očiju, iza četiri zida. Tela žrtava su komadali, mleli i bacali, kako bi policiji ostavili što manje dokaza.
Pročitajte još:
Goran Mihajlović je, najverovatnije, bio prvi koji je stradao na takav način. On je otet na prevaru, odveden u Veljinu kuću strave u Ritopeku. Tamo je mučen i likvidiran, a telo je, prema navodima istrage, odneto u vikendicu u Surduku i tao spaljeno. Iza Mihajlovića je ostao mobilni telefon sa Skaj aplikacijom, pa je Miljković, koji je verovatno i bio vozač tog kriminalnog klana došao na ideju da telefon upotrebe, šaljući poruke u ime pokojnog Mihajlovića njegovim poslovnim partnerima.
Pokojni Mihajlović je važio za korektnog u kriminalnim krugovima, to znači da je sve svoje obaveze prema dobavljačima droge plaćao na vreme i u punom iznosu i na taj način je izgradio ime i mogao je „robu“ da uzme na reč jer su veći dileri znali da će sigurno dobiti novac. To je znao i Miljković. Zato su preko Skaj aplikacije poslali poruke Mihajlovićevim poslovnim partnerima.
Oni su radili preko takozvanog „dead dropa“, što znači da bi droga bila ostavljena na unapred dogovorenm mestu, ili u nekom drugom „šteku“ za koji su znali prodavac i kupac. Potom bi diler javljao mušteriji gde se droga nalazi i on bi je preuzimao „besontaktno“, što bi u slučaju hapšenja otežalo, ako ne i onemogućilo hapšenje dilera na delu, što je u najvećem broju slučajeva i krunski dokaz na sudu. Novac bi bio isplaćen kasnije, na nekom drugom mestu, ali tada ne bi bilo droge koja bi policiji pomogla kao dokaz da se radi o ilegalnoj trgovini narkoticima.
Na taj način su Belivuk i Miljković „ojadili“ nekoliko ozbiljnih „igrača“, a jedan od poduhvata im je bio kaa su na parkingu jednog tržnog centra na Novom Bogradu taj način došli do čak tri kilograma kokaina.
Kada je Mihajlović nestao, niko ukradenu drogu nije mogao a poveže sa njima, upravo jer nije bilo direktnog kontakta kupca i prodavca. Istovremeno, mogli su da puste glasinu da je Mihajlović pobegao jer je prevario ljude za drogu pa je napustio zemlju, a tako bi i skrenuli pažnju potencijalne istrage sa sebe.
Kasnije su taj sistem razadili, glavni mozak za to bio je upravo Marko Miljković, a vrhunac su na sličan način ispleli pravu mrežu u koju se upecao Lazar Vukićević. Oni su pre toga u Crnoj Gori ubili dvojicu članova škaljarskog klana, a zarobili trećeg, visokorangiranog člana tog kotorskog klana Mila Radulovića, zvanog Mile Kapetan. Preko njegovog telefona sa Skaj aplikacijom, preko poruka su komunicirali sa Lazarom Vukićevićem, njihovim starim neprijateljem, koga je Marko Miljković posebno mrzeo jer je Vukićević navodno, jedno vreme bio u emotivnoj vezi sa njegovom ženom. Oni su uspeli da namame Vukićevića, predstavljajući se kao Mile Kapetan, odveli ga u Ritopek gde su ga na izuzetno brutalan način zverski mučili i na kraju likvidirali.
BONUS VIDEO: Hapšenje članova klana Velje Nevolje na stadionu Parizana
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar