Tog utorka, 18. marta 2014. godine, oko 8:50 na beogradski aerodrom sproveden je Darko Šarić, narko-bos iz Pljevaja, za kojim je bila raspisana poternica. Sa aerodroma je sproveden u PU Beograd, gde mu je utvrđen identitet, a potom je upućen u Specijalni sud. Predaji, tada najtraženijeg, begunca prethodio je pregovarački proces, nakon što je Šarić preko advokata ponudio bezuslovnu predaju, a do danas nije poznato ko je tačno učestvovao u pregovorima, ali i kakav je dogovor napravljen.
Tog februara glavna vest u domaćim i svetskim medijima bila je predaja narko-bosa, koji se susretao s optužbama za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. Višegodišnji begunac, a kako su tada srpske vlasti saopštile, nakon lociranja preko svog advokata ponudio je bezuslovnu predaju.
Počela je neka vrsta pregovaračkog procesa, da bi rano ujutru 18. marta 2014. godine Šarić stigao na beogradski aerodrom. U kojim se tačno zemljama krio, do danas nije poznato. Nije ni poznato koji je dogovor Šarić napravio sa srpskim vlastima tokom pregovaračkog procesa.
Tadašnji ministar pravde Nikola Selaković istakao je da je predaja Šarića veliki dan za ceo svet. Lociran je u Latinskoj Americi, nakon čega je usledio kontakt srpskih vlasti i njegovog advokata.
„Na osnovu tih kontakata, da bi se izbeglo krvoproliće, da bi se izbegle žrtve do kojih bi, po svojoj prilici prilikom hapšenja moglo da dođe, ponuđena je njegova bezuslovna predaja organima Republike Srbije. Ponavljam, ponuđena je bezuslovna predaja, predaja u kojoj nisu zahtevani nikakvi ustupci u korist okrivljenog. Ono što je okrivljeni Darko Šarić jeste da mu se, pre dolaska u Srbiju, omogući kontakt sa njegovim braniocem, majkom i sinom. To je i učinjeno“, rekao je Selaković na konferenciji u Beogradu.
Ipak, ono što do danas nije saopšteno jeste sa kim je tačno Šarić pregovarao o predaji, kao i da li je nešto dogovorio zauzvrat. Od samog početka u javnosti se sticao utisak da je gotovo nemoguće da je Šarić, tada označen kao jedna od vodećih figura na svetskom tržištu narkotika, odlučio da se preda bez ikakvih zahteva.
Sumnje su bile još veće s obzirom na činjenicu da se toliko dugo krio i da je godinama uspešno izbegavao pravdu. Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se predao uz objašnjenje da se atmosfera u društvu popravila i da veruje da će imati fer suđenje.
Za Darka Šarića šira javnost je prvi put je čula u oktobru 2009. godine, kada su agencije prenele da je urugvajska policija zaplenila 2,8 tona kokaina na jahti „Maui“, pod britanskom zastavom, u luci Santjago Vaskes, nedaleko od Montevidea.
Kako su mediji tada prenosili, uhapšeni su Urugvajac i Srbin, a tovar s drogom presretnut je u okviru zajedničke akcije „Balkanski ratnik“ američke agenicije DEA, srpske BIA i policije Urugvaja. Paralelno, beogradska policija uhapsila je pripadnike Šarićeve grupe koji su se nalazili u Srbiji.
Nekoliko meseci kasnije, tačnije januara 2010. za Šarićem je raspisana međunarodna poternica. Mesec dana kasnije, iz crnogorske policije saopšteno je da je narko-bos iz Pljevaja ilegalno napustio tu zemlju i to samo nekoliko dana pre nego što je tamošnjem birou Interpola dostavljena međunarodna poternica.
Šarić se u bekstvu nalazio pune četiri godine. Srpskim vlastima konačno se predao te 2014. godine, a potom se susreo i sa dva višegodišnja procesa pred Specijalnim sudom u Beogradu – za šverc droge i pranje novca.
Pomenute procese obeležila su brojna odlaganja i opstrucije, a konačni epilozi su i dalje neizvesni.
Podsetimo, nedavno je Vrhovni kasacioni sud (VKS) vratio Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje predmet Darka Šarića, osuđenog za šverc narkotika. VKS je poništio presudu Šariću za šverc narkotika, kojom je osuđen na zatvor od 15 godina. Apelacioni sud će u ovom postupku morati da otvori novi glavni pretres.
Inače, sem za šverc narkotika, Šarić je jula prošle godine na jedinstvenu kaznu od devet godina zatvora godina Darka Šarića kao organizatora kriminalne grupe koja je „oprala“ više od 20 miliona evra prljavog novca, za koji se veruje da je stečen krijumčarenjem kokaina.
Darku Šariću je dosije u policiji otvoren 22. maja 1991. godine kada je imao samo 21. godinu. Tada je sa drugom iz rodnog mesta, Pljevlja, iz lokalne prodavnice, ukrao čajne kobasice, sudžuk, salamu, eurokrem, suva rebra, slaninu… i oko 400 paklica cigareta. Presuda za to delo doneta je u julu 1992. godine.
Osuđen je za krađu, nedozvoljeno nošenje oružja, kao i nanošenje teških telesnih povreda. Iako se, prema rečima mnogih, bavio švercom cigareta za vreme sankcija, za to nikada nije bio osuđen.
BONUS video: Zaplenjeno 24 kilograma droge
Pratite nas i na društvenim mrežama: