Otac ubijenog studenta iz Čačka: Osakaćeni smo za ceo život

"Kako vreme prolazi sve mi je teže i teže. Nije mi jasno kako neko može da učini takvo zlodelo, kakva je to osoba koja može nasumično da nekome, ni krivom, ni dužnom, oduzme život. Spremali smo se da idemo na skijanje u Francusku i Miloš se mnogo radovao našem druženju, jer je zbog studija provodio puno vremena u Beogradu, ali nažalost ova tragedija je sve promenila u životima naše porodice. Osakaćeni smo za ceo život", priča nam ovaj nesrećni čovek.Optužnica protiv Neđeljka Đurovića podignuta je 26. jula 2019. godine u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Na teret mu se stavlja teško krivično delo - ubistvo, za koje je zaprećena kazna od 30 do 40 godina zatvora, jer je, kako je navedeno, 27. januara na smrt izbo Miloša Mileusnića ispred zgrade u Ulici Dimitrija Tucovića u Beogradu. On je na prethodno održanom saslušanju negirao ubistvo, uprkos tome što je u policiji, kako su preneli tada mediji, priznao sve i navodno to učinio iz ličnog nezadovoljstva iako ubijenog studenta nikada nije video.

Milošev otac Goran kaže da se nada adekvatnoj kazni, iako sumnja da će biti maksimalna, ali ni ona mu ne može vratiti dete. Trebalo bi da bude najstrože osuđen i zbog drugih ljudi kako bi se poslala poruka da ne može u ovoj zemlji da radi bilo ko šta god poželi i prođe nekažnjeno, smatra on."Sam postupak je dosta spor, odbrana traži nerazumne razloge za odlaganje i čudna veštačenja. Maltene zločinac i njegov advokat ceo sudski sistem provociraju, iako je slučaj sasvim jasan. Nema sumnje u krivično delo, budući da postoji snimak kamera, DNK analiza. On je moje dete ubio iz zabave, jer nije znao šta će sa sobom. Međutim sam sistem sudstva je kod nas takav da zločinac ima veća prava nego žrtva. On i njegov advokat se koriste svakakvim lažima. Traže neka veštačenja poput antropološkog, trasološkog, za koje sam sada prvi put čuo, a okrivljeni se ponaša kao da ni mačku nije zgazio. Nije mi jasno da se ovako očigledan slučaj odugovlači, troše se resursi sudstva za neverovatne stvari", naveo je Mileusnić.

Prema njegovim rečima, nakon svakog suđenja ne može sedam dana da se smiri, jer je u sudnici prinuđen da gleda tog zločinca. Kako kaže, nema volju ni za radom, ni za životom, kada vidi ubicu, koji je za psihijatriju i koga ništa ne dotiče. Pita se da li taj čovek, Neđeljko Đurovič, ima empatije prema bilo kome, da li ga je neko voleo, da li je nešto lepo u životu prošao. To su pitanja koja mu se nameću, jer posmatra stvari iz svoje perspektive, odnosno kaže da nikada u životu ne bi mogao nikoga da povredi ni rečju, a kamoli nekome oduzme život."Moj sin je ubijen u šest sati ujutru, hladnim oružjem iz zasede kada je krenuo kod svoje devojke. Iskrvario je na pločniku. Pitam se svakog dana šta je mislio u tim poslednjim trenucima, da li je bio svestan, da li je hrabrio sebe. Reanimacija je trajala sat vremena i moram da se zahvalim tim lekarima u Urgentnom centru, trudili su se da ga vrate u život. Međutim, povređena mu je trbušna aorta što znači da je sečivo noža bilo 25 cm i iskrvario je", kroz suze priča Goran.

On ističe, da mu mnogo znači podrška Miloševih drugara koji sa njim odlaze na suđenja, jer sama činjenica da je tu neko njegov mnogo znači."Naredno suđenje je zakazano za 24. decembar i zaista me ne bi čudilo da bude ponovo odloženo. Preostaje mi da se nadam da je pravda spora, ali dostižna", zaključio je on u razgovoru za Nova.rs.