3
Nedavna scena iz Beograda, gde osuđeni haški optuženik Kapetan Dragan sakuplja potpise za oslobađanje ubice Zorana Đinđića, dok ga čuvaju pripadnici „Levijatana“, najslikovitije potvrđuje da se u Srbiji na ultradesničarske organizacije ne gleda samo sa blagonaklonošću, već i sa simpatijama i podrškom. Prema zvaničnim podacima Helsinškog odbora za ljudska prava iz 2018., u Srbiji su aktivne najmanje 23 desničarske organizacije koje zagovaraju nacionalnu i versku mržnju. Taj broj se, u međuvremenu, uvećao, u dobroj meri zahvaljujući i podršci vlasti, koja otvoreno koketira sa te organizacije, računajući na njihove glasačke kapacitete, koji nisu zanemarljivi.
Od samog pojavljivanja, kada su se predstavili na mrežama kao militantni borci za prava životinja, pripadnici „Levijatana“ su pokazali dva jasna stava: da (navodno) vole životinje i da istim intenzitetom mrze Rome. Počevši kao dušebrižnici i borci „za prava onih koji ne mogu sami da se odbrane“, pripadnici „Levijatana“ su vremenom prerasli u paravojnu formaciju, koja je sebi davala za pravo da maltretira Rome i to sve uredno objavljuje na društvenim mrežama.
S obzirom na to da im je dozvoljeno da rade šta žele, bez ikakve reakcije institucija na to što rade, „Levijatan“ je delokrug mržnje sa Roma ubrzo proširio i na građanske aktiviste, migrante, antifašiste i pripadnike LGBT populacije. To im je, valjda, dalo i političke kvalifikacije, te su se 2020. kandidovali i na izborima.
Politički program „Levijatan“ predstavio je u svom maniru: maltretiranjem maloletnika Roma, vređanjem žrtava fašizma, upadima na konferencije opozicije, uriniranjem po prostorijama „Prajd foruma“ pa do „obezbeđivanja“ peticije za oslobađanje Zvezdana Jovanovića, ubice Zorana Đinđića. Odgovarajući nedavno u prenosu uživo na društvenim mrežama, vođa „Levijatana“ Pavle Bihali je na pitanje da li imaju i „mlađu organizaciju“, odgovorio: „Imam, zove se ’Levijatan jugend’“.
Ova neformalna desničarska organizacija okupljena je u mržnji prema migrantima koje bukvalno love po ulicama i nasilno ih sprovode u prihvatne centre, dajući sebi za pravo da sprovode „građanska hapšenja“.
Često fabrikujući i izmišljajući vesti da su migranti počinili nepostojeća krivična dela, ciljano huškaju javnost šireći antimigranstku politiku. Okupljeni su pod parolom „Stop naseljavanju migranata“, potpuno zanemarujući činjenicu da čak ni migranti ne žele da se zadržavaju u Srbiji, već da su u tranzitu do zemalja Evropske unije. Na društvenim mrežama, gde imaju više od 45.000 pratilaca, postavljaju snimke koji veličaju nasilje nad migrantima, međusobno se bodreći da „svako očisti svoj grad od crnih g..a“.
Jedan od poslednjih snimaka kojim pokazuju „kako treba sa stokom“ je snimak incidenta iz autobusa u Obrenovcu, gde njihov simpatizer isteruje grupu migranata iz autobusa, preteći im da će im „sasuti metak u crne glave“.
„Srbska čast“ osnovana je 2014. godine u Nišu, kao „organizacija humanitarmog karaktera“, koja zastupa i promoviše militarizam, veliča ratove i ratne zločince. U javnosti su debitovali kao navijačka grupa na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija. Njihovi članovi javno zagovaraju četništvo, homofobiju, netrpeljivost prema Evropi, Americi i svemu što „nije srpsko“.
Pročitajte još:
Takođe, iskazuju mržnju prema Hrvatima, Albancima, feministkinjama, migrantima, muslimanima i drugim grupama.
Njihov predsednik Bojan Stojković, prema izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava, bio je jedan od predvodnika grupe koja je u junu 2017. godine izazvala incidente ispred niškog Medija centra i sprečila projekciju dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“. Na društvenim mrežama objavljuje fotografije na kojima, sam ili sa drugima članovima, pozira sa oružjem, fantomkama i uniformama.
Mada se njihove aktivnosti u Srbiji beleže još od 1995., srpski ogranak međunarodne neonacističke mreže „Blood&Honour“ deluje neregistrovano, a poslednjih godina aktivnosti sele u sajber prostor. Prema projektu „Mapiranje ekstremizma“ Fondacije za otvoreno društvo, u Srbiji deluje njihova grupa „Combat 18“, formirana za izvođenje nasilnih akcija.
Broj 18 u njihovom imenu predstavlja prvo i osmo slovo abecede (AH), što u simboličkom ključu neonacizma predstavlja inicijale Adolfa Hitlera.
Prema izveštaju „Digitalni terorizam i mržnja 2018“ Centra „Simon Vizental“, sa njima je blisko povezan srpski bend „Terror 88“, koji širi fašističke deje i govor mržnje na društvanim mrežama.
Pročitajte još:
Stručnjaci ovog centra označili su ih kao naciste, navodeći da koriste logo Totenkopf (lobanju sa amblema SS divizija) uz objašnjenje da broj 88 u njihovom nazivu predstavlja duplo osmo slovo abecede (HH), odnosno fašistički pozdrav „Heil Hitler“.
U okviru istraživanja „Desni ekstremizam u Srbiji“, koje je priredila Izabela Kisić, mapirane su 23 ekstremističke organizacije sa desnim predzakom: Nacionalni srpski front, Nacionalni front, Srpska liga – nova srpska desnica, Pokret Srpski nacionalni front, Čast otadžbine; Udruženje građana Delije sever; Srpski nacionalni pokret 1389; Srpska desnica; Srbski ponos; Srbski sabor Zavetnici; Srpski narodni pokret Zbor; Otačastveni pokret Obraz; Ustani za Kosovo; Srbska akcija; Omladinski klub Srbska čast; Čitaonica Starostavnik; Srpski dobrovoljački korpus 1941–1945; Srpski narodni pokret Naši; Centar za kulturnu obnovu Arheofutura; Studentska akcija; Solidarnost za Kosovo; Krv i čast Srbija i Nacionalna avangarda.
BONUS video: Peticija podrške osuđivanom kriminalcu u Knez Mihailovoj
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
