Nišlijka Snežana Miljković (65) sa ponosom ističe da uvek na put polazi spremna za svaku nevolju, što se pokazalo spasonosno kada joj se minulog vikenda vozilo zaglavilo kraj groblja u selu Paljina. Mada teško pokretna zbog hroničnih zdravstvenih problema, Snežana se odlično snašla tokom 24 sata koje je sama provela u nedođiji pa za Hitnu pomoć, koja je po nju došla sutradan, nije bilo nikakvog posla.
Komentarišući nesvakidašnju avanturu u kojoj se našla, kako kaže, krivicom tamošnjeg tinejdžera koji je uputio na stranputicu, Snežana ističe da se nijednog trenutka nije uplašila.
Pročitajte još:
„Od kuće sam krenula u subotu oko 10 sati, nameravala sam da obiđem prijateljicu čiji je muž ima apartmane u banji Topilo, da vidim kakvi su uslovi i cene. Lagano sam vozila svoj „fiat punto“, prošla sam i blokade koje su tog dana bile organizovane, i pratila navigaciju. Međutim, negde oko Paljine izgubila sam signal na mobilnom telefonu, pa sam odlučila da se raspitam kod meštana za put do Topila. Naišla sam na nekog dečkića od petnaestak godina i zamolila sam ga da mi pokaže kuda da idem. On mi je rekao : – Samo pravo vozite, izaći ćete na put za banju. Krenula sam u tom pravcu, vidim šuma, groblje, neke livade a zatim jedna udolina na čijem je kraju bio potok. Shvatila sam da sam zaglavila u ćorsokaku i odlučila da se vratim. Međutim, kako je puteljak bio uzan, morala sam da krenem u rikverc. Išla sam polagano, ali je auto počeo da pleše kao list na vodi i zaglavio se između dva drveta. Nisam mogla dalje ni makac“, priča Snežana.
Lativši se mobilnog telefona, shvatila je da joj se jedan ispraznio a da na drugom nema mrežu, te da neće moći da pozove pomoć. Ni to je nije obeshrabrilo, naročito kada je ugledala jednog meštanina kako u blizini pali strnjiku.
„Nisam mogla da ga dozivam, bila sam promukla, zube sam sređivala pa sam dobila neku infekciju. Kako uvek sa sobom nosim pištaljku, počela sam da mu zviždim, pritiskala sam sirenu i signalizirala mu svetlima. Međutim, on nije reagovao ni na šta. Videla sam ga kako odlazi i shvatila sam da ću tu provesti noć“, priča Snežana.
Odvažna penzionerka je odlučila da spremno dočeka predstojeću noć, naročito kada je shvatila da joj postaje sve hladnije.
„Znam koliko sveća znači kad ste u malom prostoru a nemate grejanja. Iseckala sam je na tri komada i zapalila je u jednoj konzervici. Imala sam rakijicu, pivo, kakao, kafu i neke grickalice. Upalila sam primus, skuvala sebi kafu i polako je pijuckala. Nije me bilo strah, od vampira se ne bojim, a kurjaka nema. Udobno sam se namestila kako bih zaspala, ali nisam uspela, probdela sam tu noć“, priseća se ova Nišlijka čudne zgode.
Ni kad je svanulo, nikog nije bilo na vidiku, sve do 11 sati kada je Snežana primetila grupicu žena koja je išla ka groblju.
„Dobro jutro komšinice – obratila sam se jednoj od njih. Zamolila sam ih da mi dopune mobilne telefone da organizujem pomoć. One su pozvale policiju, došla su dvojica službenika, bili su jako ljubazni. Za njima je stigla i Hitna pomoć i dovela me kući. Dobro sam, jedini mi je problem što mi je auto i dalje tamo, išla sam juče sa trojicom ljudi, ali nismo uspeli da ga izvučemo“, zaključuje svoju priču Snežana.
BONUS video: Potraga u Aleksincu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar