1
Vlastimir Milošević ubijen je 30. januara 2017. godine u Ulici 27. marta u samom centru Beograda, a napadač ga je sačekao da napusti zgradu, a potom pucao u njega. Milošević je ubijen na tramvajskim šinama, a za zločin se sudilo Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću, vođama klana kojima se sudi za sedam likvidacija, koji su pravosnažno oslobođeni. Pomenuti slučaj proteklih godina često je punio stupca crne hronike zbog niza čudnih okolnosti, ali i novih saznanja, koje su ga pratile.
Likvidacija Vlastimira Miloševića dogodila se januara 2017. godine, rano ujutru. Ceo zločin snimile su nadzorne kamere hotela „Konstantin“ u Ulici 27.marta na kojima se vidi kako Milošević trči pokušavajući da pobegne ubici. U jednom trenutku, vidi se da Milošević pada, ubica mu prilazi, staje iznad njega, puca, a zatim pretrčava ulicu i odlazi.
Milošević je povredama podlegao na tramvajskim šinama zbog čega je naknadno ova zločin nazvao i „ubistvo na šinama“.
Nekoliko dana kasnije stigla su i prva hapšenja – privedene su vođe navijačke grupe „Principi“ Veljko Belivuk i Marko Miljković, a ubrzo se u medijima pojavila i informacija da je na mestu zločina pronađen DNK trag Belivuka.
Ipak, tokom istrage zločina došlo je do velih preokreta.
Iako se Belivuk najpre sumnjičio za krivično delo ubistvo, šest meseci kasnije došlo je do obrta. Optužen je samo za pomaganje u zločinu, a naknadno je i oslobođen.
Kako je došlo do preokreta nikada nije zvanično objašnjena, a verzija koja je plasirana sudu bila je da DNK trag nađen na automobilu korišćenom prilikom ubistva nije bio potpun. Razlog oslobađanja bio je upravo DNK trag pronađen nakon ubistva.
Kako je Nova.rs pisala, sporan je bio nalaz sudske veštakinje Milice Keckarević Marković koja je radila na najvažnijim dokazima protiv Belivuka – tragovima njegovog DNK. Ona je ispričala da je na čaurama sa lica mesta pronađen trag nepoznate muške osobe, a da je Belivukov trag bio na bravi gepeka automobila korišćenog prilikom ubistva. Na ovom tragu, međutim, postojao je i DNK druge osobe zbog čega su advokati tvrdili da je dokaz zbog toga nedovoljno čvrst.
U njenom konačnom izveštaju ne spominje se da je Belivukov genetski materijal pronađen i na kapiji zgrade u kojoj je stanovao Milošević, iako je to pisalo u krivičnoj prijavi dostavljenoj tužilaštvu. Ona je rekla da je reč o grešci u komunikaciji između nje i policije i da zapravo na kapiji nije nađen dokaz koji vodi do Belivuka.
O spornom DNK tragu govorio je i sam ministar policije Aleksandar Vulin i to nakon hapšenja Belivukove grupe. Ministar je tada rekao da ovog puta ima dovoljno dokaza i da „nema bojazni da će dokazi nestati kao u slučaju ubistva Vlastimira Miloševića, kada je iščezao uzorak Belivukovog DNK pronađen na licu mesta“.
Nekoliko godina kasnije, prilikom hapšenje bivše državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović ponovo se slučaj ubistva Miloševića našao u fokusu javnosti.
Naime, Hrkalović se sudi je naredila tadašnjem načelniku za specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću da izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka u postupku za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića januara 2017. godine na tramvajskim šinama ne dostavi tužilaštvu na vreme.
Izveštaj je na kraju dostavljen kad je suđenje bilo pri samom kraju. U optužnici se navodi da je Hrkalović time otežala posao tužilaštvu što je išlo naruku Belivuku koji je na kraju oslobođen. Iskaz Milenkovića pred Sektorom unutrašnje kontrole (SUK) otkrio je detalje o pomenutom slučaju.
Milenković je tada rekao da su telefoni na analizu stigli 2017. godine, te da su, koliko se seća, bila dva aparata. Govoreći o analizama, rečeno mu je da se Dijana Hrkalović informiše kada dođu izveštaji telefona.
„U njegovom telefonu (prim.out Belivuk) pronađen je materijal skinut sa JIS-a. Izveštaji su joj dostavljeni u elektronskom obliku“, rekao je Milenković.
Iako je pomenute izveštaje bilo neophodno proslediti i Višem javnom tužilaštvu, iz nepoznatih razloga, sa tim se čekalo, što čega su iz tužilaštva slate i urgencije.
Milenković je u iskazu izjavio da su vršena dva veštačenja Belivukovih telefona. Prvo je vršio policijski službenik N. R., a drugo A. M., a ona su se znatno razlikovala.
„Upoređivanjem ta dva materijala, ustanovljeno je da nije isti. Materijal koji je veštačio A. M. nije sadržao čitljive poruke prepiske između Belivuka i još jednog lica“, rekao je Milenković.
Naveo je da on ne zna sadržaj poruka, ali je tužilaštvu dostavljen materijal bez poruka sa „WhatsApp“ aplikacije.
Na kraju, za ubistvo Vlaste Miloševića niko nije odgovorao, odnosno bar ne izvršioci ubistva. Iako su čak i okrivljeni-saradnici u slučaju Belivuk tvrdili da Miljković i on stoje iza ubistva Miloševića, njima se više ne može suditi za isto krivično delo.
Obojica su pravosnažno oslobođena u pomenutom slučaju.
VIDEO: Suđenje klanu: Belivuk saradniku Laliću – „sunce moje“, Lalić odgovara sa „lutko
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
