Crnogorski državljanin Miloš Miljanović, navodni pripadnik "kavačkog klana" koji je uhapšen juče u Beogradu, zbog sumnje da je naoružan automatom "uzi" upao u kafić na Vračaru, jer mu je kako navode crnogorski mediji meta bio Miloš Nilović (31) zvani Runjo, iz Nikšića, koga dovode u vezu sa škaljarskim klanom, zanimljiv je i zato što se prvi put kao oružje za likvidaciju pojavljuje ovaj tip puške.
Do početka raspada SFRJ i početka građanskog rata kriminalne grupe su se uglavnom držale po strani od pucnjave u zemlji. Ako je nečeg bilo uglavnom su korišteni revolveri i damski pištolji. Sanjati da je nekog moguće likvidirati automatom bio je deo naučne fantastike. Početkom rata iz vojnih i policijskih magacina pojavile su se velike količine oružja, pušaka, pištolja, automata. Ono što se iznosilo niko nije ni evidenitrao, a kamoli vodio računa o tome kome se oružje daje u ruke. Ubrzo, preko paravojnih formacija velika količina ovog oružja stigla je u Srbiju i na beogradske ulice, gde je već uveliko počeo odstrel „momaka sa vrelog beogradskog asfalta“, kako su i mediji u to vreme romantično tepali.
Uglavnom najčešće oružje, ako se izuzme ispaljivanje zolje ili bacanje kašikare bio je helker koji su tih godina nosili, kako kriminalci tako i pripadnici intervnetne jednice SUP Beograd. Od pištolja najviše je i najčešće korištena zastavina kopija čuvenog ruskog pištolja „tokareva“, kod nas poznatog kao „tetejac“ ili od milošte zvan „tetka“. Međutim, kako su se ratovi na Balkanu završavali, na ulici je krenulo da prašti automatsko oružje, bez koga se nijedna sačekuša u Beogradu na prelazu u novi milenijum nije mogla zamisliti, a apsolutni šampion u korišćenju bio je „zemunski klan“.
Od ove priče nisu odustali ni crnogorski klanovi u međusobnom istrebljenju, iako i dalje najčešće preferiraju eksploziv ili snajpersko oružje, ali u seriji likvidacija u Beogradu u poslednjih par godina najviše je korišteno automatsko oružje.
Novinar Miloš Vasić, koji skoro tri decenije prati dešavanja u svetu kriminala u Srbiji i regionu i autor knjige o oružju za Novu rs. ukratko je prokomentarisao upad u vračarski kafić sa „uzijem“.
„Događa se i profesionalnim ubicama da se pređu u računici. On je došao u taj kafić da nekog traži, a taj neko nije bio unutra. Neko pametniji bi to uradio na drugi način. Ušao bi kao normalni civil, seo, video ako ima čoveka, izvadio pištolj ustrelio ga i otišao. Ovo uletanje sa dugačkim oružjem u kafanu je amaterski „.
Na pitanje odakle „uzi“ u Srbiji , Vasić kaže:
„Crno tržište oružja je preplavljeno iz svih mogućih zemalja. I „uzi“ se pravi na nekoliko mesta po svetu, ne samo u Izraelu. Proizvodi se i u Americi, Nemačkoj. To je relativno jednostavan uređaj od štancovanog lima. Znači pleh. Prigušivači za njih takođe. Prigušivač može napraviti svaki bolji majstor u radionici, za jedno popodne. Znači nikakav problem. Koliko ja shvatam šta se događa po svetu, to se kupuje na crnom tržištu po Evropi, pa se donosi ovamo. Uključujući sve te „glokove“ i varijacije glokova. Hrvatska je kupila licencu za „uzi“ i pravi ga na veliko, odnosno štancuje ga. Koliko puta sam video po Zagrebu vojne policajce i gardu koja čuva Ministarstvo odbrane i druga mesta da nose „uzi“. E sad, kad su kriminalci u pitanju, to se uvek nekako prelije.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare