Foto:Shutterstock/SRDJAN STEVANOVIC/Starsport

Biti predsednik FK "Bežanija" bila je jedno vreme možda i najopasnija funkcija, jer je mesto ostajalo upražnjeno uglavnom posle likvidacije čelnika ovog nižerazrednog kluba u Novom Beogradu.

Prvi je stradao Petar Pera Milošević, koji je imao 30 godina kada je likvidiran, 24. juna 1999. godine. Za njega se govorilo da je vođa i osnivač takozvanog bežanijskog klana, kriminalne grupe koja je kontrolisala neke delove Novog Beograda. On se vraćao iz noćnog izlaska i parkirao je svoj „micubiši pajero“, jedno od najomiljenijih vozila „žestokih momaka“ devedesetih  na parkingu u Ju biznis centru, u današnjem Bulevaru Mihajla Pupina.

Pročitajte još:

Sa njim u društvu bila je i njegova devojka, a kada je Milošević izašao iz vozila, iz zasede su istrčala četvorica maskiranih napadača, naoružani automatskim oružjem. U Miloševića su ispallili nekoliko desetina hitaca i ubili ga na mestu, dok je njegova devojka, srećom ostala nepovređena. Ubice su nestale u noći brzo, kao što su i napali, a ovo ubistvo nikada nije rešeno.

Mnoo kasnije su u vezu sa ovom likvidacijom dovođeni pripadnici ozloglašenog zemunskog klana, ali niko nije zvanično optužen za ovaj zločin koji se i danas vodio kao nerešen.

Osveta za učestvovanje u atentatu na Arkana?

Mesto predsednika kluba nije ostalo dugo upražnjena i u „vrelu fotelju“ je selo novo, ali dobro poznato lice iz podzemlja. Radoslav Trlajić, zvani Bata Trlaja. On je od pokojnog Miloševića nasledio ne samo direktorsku funkciju u fudbalskom klubu, već i mesto vođe bežanijskog klana. On je ubijen u februaru 2000. godine.

Njemu je postavljena zaseda u novobeogradskim blokovima gde je živeo, a motiv likvidacije je, navodno, osveta za Trlajićevu ulogu u atentatu na Željka Ražnatovića Arkana, ranije te godine.

Zaseda je napravljena po istom receptu – na parkingu gde je Trlajić trebalo da parkira svoj BMW u Uici Ivana Ribara. Ipak, on je primetio napadače, dodao je gas i pokušao da umakne, ali su oni zapucali na njega. Ranjen, Bata Trlaja je izgubio kontrolu na limuzinom i sleteo u jarak pored puta. Izašao je iz kola i ranjen počeo da beži, boreći se za život.

Radoslav Trlajić Foto: Printscreen Youtube

Dok je bežao, napadači su pucali za njim, a na kraju ga i sustigli i izrešetali. Policija je pronašla nekoliko desetina čaura, ali i oružje koje su napadači odbacili – dve automatske puške. Prema nekim informacijama, tog dana je Trlajića čekalo nekoliko ekipa, raspoređenih na različitim mestima, a iza svega su stajali, naravno, zemunci. Napadači koji su likvidirali Batu Trlaju su pobegli sivim „audijem“ – omiljenim vozilom koje su pripadnici te kriminalne organizacije koristili za napade i bekstva sa mesta zločina.

Likvidacija na parkingu zgrade

Nakon Bate Trlaje, na mesto direktora FK „Bežanija“ došao je momak iz kraja, koji je odrastao uz Trlajića, Goran Mijatović Mita. Njegova likvidacija bila je dobro pripremljena, a dogodila se 2. oktobra 2006. na parkingu zgrade u Ulici Marka Čelebonovića, na obližnjem beogradskom kraju Bežanijskoj kosi.

Goran Mijatovič Mita Foto: SRDJAN STEVANOVIC/Starsport

Mijatović je bio vrlo oprezan i kretao se stalno u društvu telohranitelja, pa je napadačima bio potreban ozbiljan plan kako da mu dođu glave.

Kobnog dana je Mita, po običaju, poslao svog telohranitelja da pogleda da li mu je možda, ispod vozila, postavljen eksploziv. Slavko Novković, Mijatovićev telohranitelj je pogledao limuzinu i video da nema ničeg sumnjivog.

Pročitajte još:

Ali, kada je Mijatović prišao, eksplodirao je automobil koji je bio parkiran pored. Mijatović i Novković ostali su na mestu mrtvi. Kasnije je utvrđeno da je vozilo koje je korišćeno u atentatu ukradeno i da su na njega stavljene i ukradene registarske tablice.

Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Ali, ovog puta je policija, uz pomoć tada relativno novog alata u borbi protiv kriminalaca, na ostacima bombe pronašla biološke tragove – DNK njima poznatog čoveka kome je specijalnost bila upravo postavljanje bombi.

On je identifikovan kao državljanin BiH, Slaviša BIlinac Bili. On je u odsustvu u Višem sudu u Beogradu osuđen na 25 godina a njegov saučesnik i saizbršilac Velemir Simić na 30 godina zatvora. U zatvoru je samo Velemir, jer je Slaviša Bilinac misteriozno nestao 2007. godine i pretpostavlja se da je likvidiran, prvo jer ga je policija identifikovala, a drugo jer je mogao da dovede istragu do naručilaca ovog ubistva.

BONUS VIDEO: Ubistvo na šinama

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar