Pojedine migrante na putu na boljem životu zaustavila je divlja reka Drina, a o njihovim tužnim sudbinama svedoči bezimeno groblje kod Bijeljine. Ovo počivalište razlikuje se od drugih jer su na njemu sahranjene isključivo N.N. osobe - migranti koji su se udavili prilikom pokušaja da iz Srbije pređu u Bosnu i Hercegovinu i nastave put ka nekom boljem životu.
Ti ljudi su zaboravljeni skoro od svih, ali ne i od onih koji njihova tela izvlače iz Drine i na kraju njihovog puta im pružaju koliko-toliko dostojanstva, makar prilikom sahrane. Jedan od onih koji ih pronalazi na obalama Drine je i član Gorske službe spasavanja (GSS) iz Bijeljine, Nenad Jovanović.
Pročitajte još:
„Njihova najveća nesreća je što su rođeni sa pogrešnim pasošem, kako kaže jedan čovek. Ja sam deo tima koji ih je izvlačio poslednih šest, sedam godina. Drina je opasna i za one koji znaju dobro da plivaju, pogotovo onaj deo gde se kopa šljunak. Mi nalazimo samo one za koje znamo ili koji isplivaju. Možemo makar toliko da uradimo za njih, da ih ljudski sahranimo. Samo pomislite da se mi nađemo u sličnoj situaciji, da se neko udavi u nekoj reci u Avganistanu“, objašnjava Nenad Jovanovć, član GSS iz Bijeljine.
Ne budu svi pronađeni koje Drina odnese. Jovanović kaže da ne pronađu i lokalne stanovnike koji se utope.
„I po prijavama, kada neko nestane u Drini, ne uspevamo da pronađemo sve. Izvučemo oko 60-70 odsto tela žrtava. Ostale nikada ne pronađemo. Ovi ljudi često prelaze po mraku, niko i ne zna da prelaze Drinu osim vodiča, koje nije mnogo briga ako neko nestane, jer su pare uzeli unapred. Pogotovo ako se to dogodi noću, šanse za preživljavanje su minimalne. Drina skoro svake godine menja tok, ono što je važilo prošle godine, više ne važi, čovek ide plićakom i onda samo upadne u rupu“, objašnjava naš sagovornik.
On ističe gest patologa iz Bijeljine Vidaka Ristića, koji se posebno trudi da sve žrtve budu identifikovane i ne budu zaboravljene.
„Znaju se procedure kada se pronađe neidentifiovani utopljenik. Uzima se DNK iz butne kosti i čuva se šest meseci. Ipak, Ristić je rekao da će uzorke nastradalih ljudi čuvati doživotno i da ih neće uništiti, jer postoji nada da će ih neko, nekada identifikovati. A to se i desilo, koliko znam, tri ili četiri puta su žrtve ekshumirane i vraćene kućama“, objašnjava Jovanović.
Groblje je podignuto najviše zahvaljujući aktivisti iz Tuzle Nihadu Suljiću i pomoći nevladine organizacije iz Austrije „SOS Balkanroute“, koja pomaže izbeglicama koji su spas od rata i siromaštva potražili u Zapadnoj Evropi, odnosno preko Balanske rute.
Na groblju su i dva spomen obeležja sa tekstom posvećenim ljudima koji su stradali na Balkanskoj ruti.
„Ovde su sahranjeni migranti i izbeglice u čiju čast je posađen drvored sećanja. Nikada nećemo zaboraviti vas i vaše prekinute snove u Drini, Bijeljina 2024. godine“.
Na ostalim spomenicima su samo dva slova, N.N. i godina kada je žrtva pronađena i sahranjena.
BONUS VIDEO: Policijska akcija pronalaženja ilegalnih kampova za migrante kod SUbotice iz vazduha
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare