Muk u tami: Kad hranitelj postane silovatelj

Devojčica J. T. je početkom godine došla da živi u ovu porodicu, zajedno sa J. D., njegovom nevenčanom suprugom i njenim ocem. Posle izvesnog vremena, stariji muškarac je primetio da se devojčica čudno ponaša, a kasnije i njegov zet. Shvatio je da nešto nije u redu, pa je počeo svakodnevno da razgovara sa devojčicom, koja mu je u jednom trenutku otkrila da joj osumnjičeni hranitelj kupuje razne poklone i da sa njim ima seksualne odnose.Sa devojčicom je obavljen razgovor u prisustvu radnika Centra za socijalni rad i tom prilikom je ona opet potvrdila ove navode i izjavila da je desetak puta imala seksualni odnos sa osumnjičenim J. D. Ginekološkim pregledom navodi devojčice su potvrđeni.Tim povodom smo pokušali da dobijemo Centar za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici, ali bez uspeha, jer im je telefonska linija non-stop zauzeta, a potom smo kontaktirali Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad. Njihov posao je - "organizovani oblik zbrinjavanja dece koja iz različitih razloga ne mogu da žive u svojim biološkim porodicama i podrazumeva smeštaj u drugu porodicu". Nakon što se porodica kod njih prijavi i prođe procedure, Centar za socijalni rad je proveri i odobri ili ne odobri."Trenutno ne možemo da vam damo komentar za taj slučaj", kratko su nam rekli iz pomenute ustanove.S obzirom da nismo uspeli od njih da dobijemo bilo kakav komentar, na njihovom zvaničnom sajtu smo pronašli šta treba da se ispuni da bi jedna porodica postala hraniteljska. Prenosimo vam u celosti:"Porodica koja je otvorena i spremna da prihvati brigu o detetu bez roditeljskog staranja i da mu pruži ljubav, pažnju i toplinu porodičnog doma.Neophodno je da je hraniteljska porodica u okviru propisane procedure stekla opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom i dobila odgovarajuću potvrdu Centra za socijalni rad. Jedna prodica može da se stara o najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ukoliko je reč o deci sa invaliditetom ili deci sa smetnjama u razvoju."

Ta porodica treba da ispuni sledeće zahteve:1. Fotokopija lične karte;2. Izvod iz matične knjige rođenih;3. Izvod iz matične knjige venčanih (ako su hranitelji u braku);4. Uverenje o državljanstvu;5. Lekarsko uverenje;6. Potvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima (uključujući prihode od poljoprivredne delatnosti, izdavanja stana, kuće, od neregistrovanih  delatnosti);7. Potvrda o imovini (ugovor o kupoprodaji stana, kuće, zakup, otkup, ostavinsko rešenje);8. Uverenje o neosuđivanju (dobija se u policijskoj upravi)9. Uverenje da se protiv hranitelja ne vodi istraga, odnosno da nije podignuta optužnica (dobija se u SUD-u)10. Uverenje da potencijalni hranitelj nije lišen roditeljskog prava (dobija se u SUD-u);11. Uverenje da potencijalni hranitelj nije lišen poslovne sposobnosti - (dobija se u centru za socijalni rad);12. Potvrda da nije na evidenciji lica protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici (pribavlja po službenoj dužnosti centar za socijalni rad).Dete se, dakle, dodeljuje porodici koja je ispunila sve te uslove. Potom, Centar za socijalni rad bi trebalo da redovno kontroliše tu porodicu i dete, ali to, čini se, nije slučaj.

Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, kaže da je pre nekoliko godina dobila strašan poziv iz jednog sela u Srbiji."Imali smo pritužbe iz hraniteljskih porodica i to zovu žene čiji muževi zlostavljaju tu decu koja su im dodeljena. Ranijih godina zvala me je žena iz jednog sela u Srbiji. Prijavila je svog supruga koji je, prema njenim rečima, seksualno zlostavljao devojčicu koja je bila kod njih. Specifično je bilo i to da je čitavo to selo imalo tu decu i da su sve porodice, kako mi je ona tada rekla, zlostavljale tu decu, kao da je to sasvim normalno", kaže Vesna Stanojević za Nova.rs.Ona ističe da su za to odgovorni Centri za socijalni rad i da bi oni to trebalo da kontrolišu."To rade Centri za Socijlni rad, oni smeštaju decu, oni bi trebalo to da kontrolišu. Deca koja se smeštaju u te porodice su pod njihovim starateljstvom, s obzirom da roditelji nisu sposbni. Centar je dužan da zna kako je to dete, naravno i kakva je to porodica. To mora stalno da se kontroliše, a ne da se tek tako prepusti slučaju. To dete treba da bude zbrinuto, a ne da ljude iz Centra za socijalni rad ne bude više briga kada ih smeste kod nekog", priča Vesna Stanojević.

Ona kaže da osim seksualnog zlostavljanja deca u hraniteljskim porodicama trpe i druge vrste iskorišćavanja."Nažalost, mnogi tu decu uzimaju zbog novca. Hraniteljstvo se plaća i onda ih oni zato zbrinjavaju. Potom tu decu gledaju kao neku vrstu svojih robova. Treaju ih da rade, da im održavaju imanja, iskorišćavaju ih na sve moguće načine dok su kod njih. Sve je to vrlo poznato", navodi Stanojević.Slučaj J. T. (12) samo je još jedan u nizu ovih gnusnih zločina. Podsetimo na slučaj devojčice iz Šida. U hraniteljsku porodicu je smeštena kada je imala samo šest godina, a njen pakao je trajao punih deset godina. M. M., njen tadašnji hranitelj, počeo je da je zlostavlja kada je napunila osam godina, a agonija u kojoj je živela devojčica prestala je tek poslednjeg dana 2018. godine. Ona je tada, nakon što je postala punoletna, smogla snage da ispriča kroz šta je sve prolazila.

Inače, za delo obljuba nad detetom zaprećena kazna je od pet do 12 godina zatvora.