9
Da je Aleksandru Mitroviću (28), sinu vlasnika TV Pink Željka Mitrovića izrečena krajnje neadekvatna kazna od 11 meseci kućnog zatvora, zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginula tinejdžerka Andreea Bojanić (17), najbolje potvrđuje sam Krivični zakonik, u kom je maksimalna propisana kazna za ovakvo delo čak osam godina zatvora. Iako je svaki slučaj saobraćajne nesreće sudska priča za sebe koju je nezahvalno upoređivati, u javnosti se nameće utisak da je mlađi Mitrović dobio ovakvu kaznu samo zato što je sin vlasnika medijske imperije, koja godinama unazad služi isključivo za beskompromisnu propagandu vladajućeg režima.
Ako krenemo redom, saobraćajna nesreća u kojoj je poginula tinejdžerka, opisana je u Krivičnom zakoniku takozvanim teškim delom protiv bezbednosti javnog saobraćaja, i to posebnim stavom koji se odnosi na delo koje je izazvano iz nehata i za njega je predviđena maksimalna kazna od osam godina zatvora.
Preciznije, pod tim stavom podrazumeva se da optuženi nije prošao na crveno svetlo na semaforu ili načinio mnogo teži saobraćajni prekršaj, kao i da u trenutku nesreće nije bio pod dejstvom alkohola ili narkotika, jer bi zakon onda to tretirao kao nesreću s umišljajem, za koju je zaprećena maksimalna kazna od 12 godina zatvora.
Međutim, činjenica da je Mitrović pobegao sa mesta nesreće i da je na taj način onemogućio i da bude ispitan alko ili narko testom, u startu je, na neki način omelo čitav slučaj i istragu, jer je do danas ostalo neutvrđeno da li je u vreme udesa bio pod dejstvom opijata ili definitivno nije. U trenutku kada se predao policiji to je bilo nemoguće utvrditi jer je prošlo nekoliko sati od nesreće. Nakon što su veštaci utvrdili da nije prešao na crveno svetlo, delo je okarakterisano kao nehat, a da li bi tako i ostalo da nije pobegao sa mesta nesreće, ostaje da se nagađa.
Pročitajte još:
Sa druge strane, za krivično delo nepružanje pomoći povređenom u saobraćajnoj nesreći, za koju je Mitrović takođe bio optužen, maksimalna propisana kazna je tri godine zatvora. Apsolutna zastara dela nastupila je posle šest godina, tačnije prošle godine kada je Mitroviću izrečena prva prvostepena presuda. Zašto je došlo do zastare, odnosno zašto presude ranije nizu izricane i dalje je vodeća misterija ovog slučaja. Ono što je tome verovatno najviše doprinelo je i činjenica što je suđenje počelo čak dve godine nakon nesreće, kao i da su ga obeležila brojna odlaganja, ali i višemesečni štrajk advokata i poslednja preraspodela sudova koji su nekoliko meseci u potpunosti paralisali pravosuđe.
Njaveće kontroverze izazivala su su veštačenja, koja su na posletku naterala sudiju Zoricu Avramović da u sred dokaznog postupka nalaže da se rade kompletno sva nova veštačenja, što je opet dovelo do višemesečne pauze. Takođe, često je bila prinuđena da kažnjava veštake zbog neodazivanja i nedolaska u sud, zbog čega su se pretresi takođe više puta odlagani.
Sve u svemu, da je epilog krajnje upitan, najbolje potvrđuju i drugi slični slučajevi saobraćajnih udesa, čiji vinovnici nisu imali tu sreću da budu kažnjeni samo nanogicom. Takođe, ono što je krajnjen neuobičajno u Mitrovićevom slučaju jeste da je tužilaštvo predložilo sudu minimalnu kaznu, što se retko dešava u sudskoj praksi.
Verovatno najpoznatiji i najkontroverzniji saobraćajni slučaj u poslednjoj deceniji je takozvani „slučaj kantrimen“, čiji je vinovnik Marko Milićev osuđen na čak četiri i po godine zatvora zbog slične nesreće i gotovo istih okolnosti : nehat, bežanje, nepružanje pomoći. Milićev jeste u svojoij bežaniji otišao mnogo koraka ispred Mitrovića, ali se i njegova žrtva, to jest Luka Jovanović, prema stavu veštaka, našao na kolovozu nepropisno kao i Andrea Bojanić, kada je on naleteo na njega nepropisnom brzinom.
Takođe, treba uzeti u obzir i slučaj iz Niša, gde je Goran Stojanović (49) iz Jelašnice osuđen na četiri i po godine zatvora jer je na pešačkom prelazu u Bulevaru cara Konstantina “jugom” usmrtio desetogodišnjeg dečaka Mihajla Dumitrua .
Javnost je nedavno ostala zatečena i slučajem Vladimira Vukašinovića, koji je osuđen na kaznu od dve i po godine zatvora jer je 12. juna 2018. godine svojim vozilom naleteo na grupu dece na Divčibarama, učenika OŠ „Miloš Crnjanski“ iz Subotice, koja su u tom momentu prelazila ulicu, a koji su na ovoj planini bili na rekreativnoj nastavi. Tada je preminuo Aleksa Dimitrov, a teško su povređene tri osobe. Iako je on bio optužen za teže delo, kazna koja mu je izrečena jeste donekle minimalna, ali je sa druge strane to efektivan zatvor.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
