8
"Jasno je da se sudije, kao i većina predstavnika drugih profesija, trude da ne dođu pod udar političara. To čini probleme čoveku, njegovoj porodici, i zaustavlja na jedan duži rok, razmišljanje o njegovom karijernom kretanju. Znači, potrebne su žrtve. Ljudi nisu spremni na žrtve, kako u drugim profesijama, tako i u mojoj, i trude se da neobeleženi prođu i da neko drugi obavi taj posao. Bojim se da ovde niko drugi neće obavljati naše poslove, i da će žrtve biti nužne ako želimo da se pomerimo", izjavio je sudija Miodrag Majić u Danu uživo.
„Čini se da danas manje znamo kako će izgledati biranje sudija, nego što smo, paradoksalno, znali do pre neki mesec i dok nismo čuli najnovije intervencije Đukanovića u Skupštini. Mi smo unazad par godina imali ustavnu debatu u kojoj su bile ocenjivani predlozi koje je tadašnje Ministarstvo pravde sačinjavalo, i te ocene nisu bile preterano pozitivne. U jednom trenutku se čak čulo mišljenje da je bolje ništa ne menjati ako ćemo kvariti ovo stanje“, objasnio je Majić.
Prema njegovim rečima, poslednje izjave u Skupštini, kao što je ona Vladimira Đukanovića, su šokantne.
„Za mene sada to postaje jedna nepoznanica, i ja zaista ne znam šta u ovom trenutku da kažem. Mene, generalno, te skupštinske debate zbunjuju sve više i više“, kaže on.
Pojašnjava da će sudbina budućeg izbora sudija u našoj zemlji zavisiti od teksta koji definiše to, on je star nekoliko godina, a sada čeka u skupštinskoj proceduri.
„Ako postoji jedna stvar oko koje je postignuta puna saglasnost između međunarodne zajednice i domaćih političara, kao i struke, to je da bi Skupštinu i politički uticaj trebalo skloniti kada je reč o izboru sudija. U tom smislu ovih izmena sadrži i to da se o sudijama ne odlučuje u Skupštini. Nije teško pronaći razloge za ovakav stav i međunarodnih i domaćih faktora, koji utiču u pravosuđu. Politički uticaj je i dalje jak na pravosuđe, a kakav je u postojećem sazivu parlamenta pokazuje kako su prošli svi koji su u bilo kojoj sferi pokazali disonantne glasove“, navodi Majić.
Podseća da se Skupština bavila i glumcima, i karikatirusitima, kao i ekonomskim stručnjacima.
„Onda nije teško zamisliti kako bi takva Skupština birala sudije i kako bi prošli svi oni delioci pravde koji bi izašli iz okvira koji se u političkom smislu, očekuje“, naglašava Majić.
On navodi da je osnova pravosuđa nezavisnost, kao i da bi trebalo, pre svega, da bude nezavisno od bilo koje aktuelne politike, kao i da je to jedina šansa da sud bude zaštitnik građana kada se nađu u sukobu sa moćnijim od sebe.
Sudije ne izmišljaju propise po kojima sude
„Sudije ne izmišljaju propise po kojima sude. Oni su upravo kontrolisani od strane parlamenta davanjem okvira u kojem se kreću. Ono što ovde vidimo i što je jako opasno, je da naše političko rukovodstvo pod kontrolom sudstva na prvo mestu ima personalnu kontrolu, znači mogućnost da dovodi ljude koji će biti njima bliski i koji će razmišljati unisono. Međutim, to nije podela vlasti, to je politička kontrola sastava pravosuđa“, podvlači Majić.
Komentarišući argumente poslaničke većine o uspostavljanju „sudokratije“, on kaže da ti argumenti nemaju nikakvo uporište u istoriji u našoj zemlji.
„Ovde govorimo o tome da želimo da kontrolišemo ljude koji će zakone primenjivati, da se slučajno ne bi dogodilo da ih primene na nekakav način koji se nama, nosiocima političke volje, ne dopada. I naravno da se slučajno ne dogodi da dok je na vlasti, dođe u priliku da odgovara. Zato danas nemamo nijednu aferu koja je dobila makar i istražni epilog“, napominje on.
Majić smatra da bi sudije imale mnogo veću podršku društva, ukoliko bi bili hrabriji i kada bi manje kalkulisali.
„Ukoliko sudije strahuju za svoj posao, postavlja se pitanje da li oni uopšte treba da budu sudije“, napominje on.
„Po meni, nažalost, u Srbiji jedan od prvih preduslova da biste bili sudija je da svoju sudijsku legitimaciju stavite na sto i kažete: ‘Izvolite, uzmite je ako vam ja više nisam potreban’. Tog trenutka, kada se razuslovite, možete pričati i delovati slobodno“, naglašava Majić.
