0
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, u intervjuu za naš portal kaže da ne može da ospori nezadovoljstvo javnosti radom tužilaštva i smatra da bi republički javni tužilac, Zagorka Dolovac, više trebalo da se pojavljuje u javnosti. Komlen podseća da Dolovac nije sazvala nijednu sednicu Državnog veća tužilaca od februara, iako je bilo vanredno stanje i slaže se sa konstatacijom da policija u pojedinim slučajevima "prebacuje lopticu iz svog dvorišta u njihovo" ali navodi da taj problem postoji već nekoliko decenija.
Optužujete tabloide za pritiskanje tužilaštva. Navedite nam konkretno na koje medije ste mislili.
„Nisam pomenula samo tabloide u tom intervjuu koji sam dala pre dve nedelje. Pored tabloida sam pomenula sve medije, sve je malo izvučeno iz konteksta. Mediji imaju pravo slobode izražavanja, ali svi treba da vode računa, da postoji odgovornost prilikom izveštavanja, pogotovu kada je u pitanju pravosuđe.
Javnost nije zadovoljna radom tužilaštva, i mediji prema prirodi svog posla, imaju prava da tužilaštvo „prozivaju“ za nerad.
„Ja ne mogu da osporim nezadovoljstvo javnosti, mislim da je to nezadovoljstvo opravdano. Oni očekuju da Javno tužilaštvo reaguje, pogotovu imajući u vidu da se u svakodnevnom životu iznose činjenice o pojedinim potencijalnim nezakonitim ponašanjima brojnih lica. Iz tog razloga, to nezadovoljstvo je izraženo i opravdano ukoliko tužilaštvo ne radi. Čini mi se da javnost ima neka velika očekivanja od Javnog tužilaštva koje je nekada zaista onemogućeno da uradi određene stvari. S druge strane, imate situacije i kada objasnite zašto ovo nije ovako ili onako, imate javnost koja nije upoznata sa svim zakonodavnim stvarima i onda reaguje kako reaguje.
Kakav je vaš stav o postupanju republičke tužiteljke Zagorke Dolovac i da li mislite da bi ona trebalo više da bude prisutna u javnosti?
„Smatram da republički tužilac treba više da se pojavljuje u javnosti. Naravno, to treba da budu izuzetno značajni događaji koji zaslužuju da se državni tužilac izjasni o tome. Što se tiče njenog rada ja sam malo u nezavidnoj poziciji, ja sam i nosilac javno tužilačke funkcije, a i zamenik apelacionog tužioca, a ona je ujedno i predsednik Državnog veća tužilaca. Imate situaciju da ona od februara meseca nije zakazala nijednu sednicu, iako izričito članovi Državnog veća tužilaca traže zakazivanje sednice. Bilo je vanredno stanje, otpočeo je postupak predlaganja kandidata za izbor za novi saziv Državnog veća tužilaca. Pritom, imate situaciju da pojedini predstavnici izvršne vlasti otvoreno idu i vrše pritisak na javne tužioce. Smatram da je to situacija u kojoj bi republički tužilac trebalo da izađe i javno kaže da ne može nijedan predstavnik izvršne vlasti da vrši takvu vrstu pritiska. To je njena dužnost.“
Ko prema vašem mišljenju ima pravo da izrazi nezadovoljstvo radom tužilaštva, a da se to ne proceni kao pritisak na jednu nezavisnu instituciju?
„To pravo imaju svi. Ne osporavam to pravo, ali ako ga koristite onda treba voditi računa o načinu na koji se to radi. Sloboda izražavanja je zagarantovana, svako ima pravo da ima drugačiji stav, to apsolutno nije nikakav problem. Mi molimo javnost da omogući nama pravo na slobodu našeg mišljenja, ali da neko ima ili nema pravo, moj stav je da ima. Ja čak i uživam u kritičkom mišljenju. Problem je kada odgovorite na to, kada iznesete drugo mišljenje, onda se na to gleda kao da tražite izgovor za svoj rad ili nerad ili nepostupanje u nekom predmetu.
Javnost je očekivala od tužilaštva da pokrene postupak protiv rušitelja u Savamali, ali to se nikad nije dogodilo. Ko bi, prema vašem mišljenju, trebalo da odgovori na pitanje zašto? S obzirom da policija u ovakvim slučajevima „prebacuje lopticu iz svog dvorišta u vaše“.
„Primer Savamale je pravi primer jednog problema koji egzistira par decenija, a odnosi se na odnos tužilaštva i policije. Na temu Savamale ispričane su mnoge priče i kolege su se izjašnjavale o tome, Goran Ilić, Miodrag Majić. Taj predmet je paradigma odnosa tužilaštva i policije. Mi o tom odnosu pričamo godinama, pričamo decenijama, pričamo o Zakoniku krivičnog postpuka koji jasno postavlja ulogu policije u odnosu na tužilaštvo. Taj deo nije sporan, ali jednostavno, problem je što svaki pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova za svoj rad odgovara ministru unutrašnjih poslova. On odgovara njihovoj strogoj hijerarhijskoj strukturi, on za svoj rad ne odgovara tužiocu. Ovde je jako bitno naglasiti da se u okviru evropskih integracija i pristupa Srbije Evropskoj uniji, u okviru poglavlja 24, upravo insistira na uspostavljanju operativne nezavisnosti policije u svom radu. Tako se ne bi dešavali slučajevi kao što je Savamala. Ne bi se dešavalo „prebacivanje loptice“. Tužilaštvo je poslalo nalog da im se dostave određeni podaci, oni nisu dostavljeni u primerenom roku, javnost sasvim opravdano očekuje da taj rok bude ispoštovan i da to bude efikasno urađeno, ali bili smo onemogućeni. Postoji ideja pravosudne policije, tužilačke policije, to su sve neka teoretska razmatranja i trudimo se maksimalno da se ta ideja nekako probije. Međutim, problem je što izvršna vlast, koja god da je, želi da kontroliše rad policije. Evo, kada se bira sastav nove Vlade, nikog ne zanima ko je novi ministar pravde, bitno je ko će biti ministar unutrašnjih poslova. To vam je pre svega naš mentalitet. Drugo, imate jedan, ja bih rekla, možda urođen mentalitet tužioca da on svoj posao obavi iz kancelarije. To mora da se promeni. Znači, vi rukovodite i vi ne možete da očekujete sve. Ne morate svaki put da se obraćate policiji za određene podatke, masu podataka možete da dobijete od drugih državnih organa. Zašto sebe vezujete za rad policije… Prvo, policija ima svoje probleme u radu, znači oni imaju problem u broju kadrova i pritiska, što je poseban segment u celoj priči. Potom se insistira da se uspostavi operativna nezavisnost policije. To da ne bi došli u situaciju da građani zovu, a policija ne izađe na lice mesta.“
Kako komentarišete činjenicu da pored Nebojše Stefanovića nikad nije prisutan nijedan tužilac na konferencijama za medije?
„Ministar unutrašnjih poslova se izjašnjava na temu nečega što nije u nadležnosti policije. On ne bi trebalo da daje izjave u vezi postupka, osim pod uslovom da nije dobio odobrenje tužioca. Ja to ne mogu da znam. Moguće je da je on kao takav to odobrenje dobio. Ali policija, pogotovu u početku, u najosetljivijoj fazi postupka, izjave ne bi trebalo da daje, tužilac je taj koji to treba da radi.“
Zašto tužilac ne stane u sopstvenu zaštitu kada se policija ogradi i kaže da su sve dostavili za istragu, a da je tužilaštvo zatvorilo?
„Ima jedna maksima, gde policajci kažu, moje je pravo da podnesem krivičnu prijavu, a tužilac kaže, ja imam pravo da je odbacim. Razlozi za odbačaj krivične prijave su propisani zakonom. Neko tu posao nije uradio dobro, a može biti i nedovoljno dokaza. Policija kada podnese krivičnu prijavu smatra da više nema odgovornost. Oni imaju svoju statistiku i za njih je rešen predmet.“
Zašto ste reagovali na tekst na našem portalu koji se tiče Saše Drecuna, a niste reagovali na „prozivke“ bivšeg načelnika zamenika policije Novog Sada kada je pozvao tužiteljku na poligraf. Odnosno, dali ste izjavu našem portalu, ali niste poslali zvanično saopštenje.
„Povodom situacije koja se odnosila na Novi Sad, na slučaj Ivana Kontića, odmah se oglasio osnovni tužilac, nakon toga i viši tužilac. Zaista smo smatrali da u toj situaciji ne treba da ide saopštenje preko naše organizacije. Nema potrebe da se oglasimo ukoliko je javni tužilac rekao šta treba. Naše saopštenje je u tom slučaju bilo suvišno. Za Sašu Drecuna smo uputili saopštenje, jer smo smatrali da je način na koji je napisan tekst gađao Drecuna i celo tužilaštvo za organizovani kriminal. Ali mi smo našu izjavu dali novinaru Nova. rs, dali smo naša mišljenje kroz formu izjave. Recimo, predmet kao što je Jovanjica… Zamenik javnog tužioca je samo jedan točak u sistemu, on ima tužioce iznad sebe. A prikazuje se u kontekstu da su to sve slučajevi vezani za vladajuću stranku. “
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
