Rajko Čaušević, navodno, jedan od osnivača pljačkaške bande "Pink Panter", uhapšen je zbog nekoliko provalnih krađa, pre nekoliko dana u Nemačkoj. To je povod da se podsetimo urbane legende o ovim razbojnicima koji sebe vole da predstavljaju kao nekakvu modernu verziju Robina Huda i koji se ponose činjenicom da prilkom pljački uglavnom ne pribegavaju nasilju. Za "Pink pantere" se čulo još davne 1993. godine, kada su iz jedne juvelirnice u Londonu opljačkali dijamante vredne 575.000 funti.
Hapšenjem Čauševića i još jednog saradnika u Nemačkoj, „Panteri“ su se ponovo našli u centru medijske pažnje. Veliki broj članova ove bande uhapšen je prethodnih godina i robija po brojnim svetskim zatvorima pa su, makar kada je reč o medijskim napisima, polako „otišli u zaborav“. Uhapšeni Čaušević, koji se tereti za seriju pljački, ranijih godina hvalio se pred tv kamerama kako su pljačkali zlatare i juvelirnice širom Evrope.
Ono što karakteriše „Pink Pantere“ je da su sa prostora bivše Jugoslavije, da su pljačke koje izvode veoma efikasne, brze, a pojedini smatraju i da ih karakteriše određen nivo duhovitosti. Policije i tužilaštva širom sveta ne kriju da su pljačkaši izuzetno inteligentni. Iako im nije sasvim strana, sila je poslednji metod u njihovom radu.
Razbojnici „Pink Pantera“ privukli su pažnju britanskih medija još 1993. godine, kada su u Londonu iz jedne juvelirnice ukrali dijamante vredne 575.000 funti. Oni su svoj plen, poput scene iz filma „Povratak Pink Pantera“, iz 1974. godine, sakrili u kutijici sa kremom.
Međutim, kako izgleda „rad“ Pink Pantera u praksi pokazuje slučaj iz 4. decembra 2008. godine, kada su u 60 sekundi obavili sav posao. U juvelirnicu „Heri Vinston“ u blizini Jelisejskih polja, ušla su četvorica muškaraca, od kojih su trojica bili prerušeni u žene, sa perikama, naočarama za sunce i širokim šalovima. Ovi napadači imali su ručnu bombu i pištolj. Prema tadašnjim novinskim naslovima, poznavali su imena svih 15 zaposlenih i tačno su znali gde se nalaze najvredniji primerci „Herija Vinstona“. Iz radnje su izašli sa nakitom vrednim 80 miliona evra, što se u Francuskoj tada smatralo najvećom pljačkom u istoriji njihove zemlje. Svedoci su izjavili da su napadači govorili francuski, sa jakim srpskohrvatskim naglaskom.
Nakon toga, izvršili su niz pljački, a jedna od najvećih odigrala se 2015. godine, takođe u Londonu, kada su probušili debeo betonski zid trezora u Gardenu, odakle su odneli, kako je „Blic“ pisao, dragulje i novac u vrednosti od 201 miliona funti. Tada je Skotland jard objavio fotografiju ogromne bušilice, pomoću kod su probušili rupu u metar debelom zidu od armiranog betona, i raspisao nagradu od 20 hiljada funti za adekvatnu informaciju o pljačkašima. Lopovi su tada ušli u zgradu preko okna za lift, pošto su neutralisali sofisticirani sistem bezbednosti, a potom upotrebili teške mašine za sečenje i provalili u trezor.
„Pink Panteri“ nisu radili samo na prostoru Evrope, već i u dalekom Japanu, gde su 2004. godine izveli jednu od najspektakularnijih pljački, kada su odneli između ostalog i čuvenu ogrlicu „Kontesa od Vandroma“ sa 116 manjih i jednim krupnim dijamantom, procenjene vrednosti od 25 miliona dolara. Sredinom 2007. godine, u tokijskom kvartu Ginza, Pink Panteri su ponovo napali, i to samo stotinak metara od draguljarnice „Le supre – diamant couture de Maki“, odakle su tri godine ranije odneli pomenutu ogrlicu. Ovu pljačku izvela su dva maskirana muškarca, koja su u sred bela dana upali u juvelirnicu, suzavcem onesposobili prodavce, a zatim čekićem razbili bravu staklene vitrine u kojoj je bio nakit. Jedan od dvojice pljačkaša bio je Rifat Hadžiahmetović, koji je 2011. godine u Japanu osuđen na 10 godina zatvora zbog krađe nakita.
Uletanje kolima u zlataru u Dubaiju, smatra se jednom od najspektakularnijih pljački, kada je su odneli plen vredan 11 miliona dolara. Tada su četiri „Pantera“, u aprilu 2007. godine, sa dva automobila ušli u Tržni centar „Vafi“ u centru Dubaija. Jedan automobil parkirali su pored draguljarnice „Graf“, dok su drugim automobilom, vozeći u rikverc, razbili izlog zlatare. Iz automobila su istrčala trojica maskiranih muškaraca, koja su uletela u zlataru i za samo 90 sekundi odnela dva džaka puna nakita. Oni su istog dana, prema informacijama koje su mediji tada preneli, uspeli da napuste Dubai avionom i otputuju negde na zapad Evrope.
Prema pisanju „Gardijana“ iz 2010. godine, Interpol je procenjivao da je „Pink Panter“ zapravo nekoliko putujućih grupica od oko 200 profesionalaca, mahom sa prostora Balkana, koji su do tada izvršili više od 150 pljački i odneli nakit i satove vredne oko 250 miliona evra. Ova grupa izvršila je pljačke u više od 20 evropskih zemalja, a karakteriše ih nonšalantan stil. „Pink Panteri“ su dobili romantični oreol, što se policiji ni malo nije dopadalo, jer je to, kako je pisao Gardijan, grupa ljudi koja dolazi iz jednog od najsiromašnijih delova Evrope i koja je rešila da krade od onih koji su veoma bogati.
Interpolov inspektor, Ron Noble, uporedio je „Pink Pantere“ sa terorističkom organizacijom. On je to potkrepio činjenicama da se radi o velikoj mreži koju čine desetine, ako ne i stotine saradnika, koji rade u malim ćelijama, a predvodi ih misteriozni glavešina. Većina pripadnika je iz bivše Jugoslavije, borili su se u ratu, svako na svojoj strani, a onda su krenuli na zapad i završili kao kriminalci.
Da saradnja Srba i Hrvata u ovom kriminalnom svetu, nakon završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, funkcioniše, potvrđuje i primer iz 2018. godine, kada su dva Srbina i tri Hrvata uspeli da opljačkaju nakit iz kolekcije katarskog šeika Hamada bin Abdulaha al-Tanija vrednog tri miliona dolara vrednih dragulja iz Duždeve palate u Veneciji.
Oni su 3. januara te godine prilično diskretno s izložbe „Blaga mogula i maharadža“, koja je bila izložena u Duždevoj palati u Veneciji, odneli par minđuša od platine i dijamanata vredne milion dolara i broš od platine i rubina vredan dva miliona dolara.
Trojica Hrvata uhapšeni su 2018. godine, a jedan od njih, Vinko Tomić, povezan je sa brojnim spektakularnim pljačkama širom sveta.
„Moje su selo napali 1992. i potpuno ga uništili. Cela mi je porodica preko noći ostala na ulici. Jedina mi je nada bila da odem iz zemlje i učinim sve da pomognem porodici da preživi“, pisao je tako Vinko Tomić još 1995. godine sudiji na Havajima pred kojim je odgovarao za pljačku satova vrednih više od milion dolara.
Tada se predstavljao kao Vinko Osmakčić, a uvid u taj spis otkriva detalje o njegovom životu. Borio se u ratu u BiH, dok su mu majka i brat prebegli u Hrvatsku. Tomić je ranjen, nakon čega odlazi u Zagreb, a potom u Nemačku gde ne može da nađe posao. A onda je posao našao njega – počeo je da se bavi kriminalom i tako izdržava porodicu.
Advokati odbrane, u sudskim procesima u kojima su se optuženi navodili kao pripadnici „Pink Pantera“, govorili su da takva organizacija ne postoji i da tužilaštva i policije namerno pojedince svrstavaju u organizovanu krimi grupu , jer su kazne za učešće u kriminalnoj bandi znatno veće nego kada su u pitanju „slobodni strelci“.
Ko su vođe
Ko su zaista šefovi Pink Pantera još uvek nije sasvim poznato. Dragan Mikić, za koga su mediji izveštavali da je bivši vojnik, taksista i prodavac polovnih automobila, jedan je od često pominjanih. Uhapšen je u januaru 2003. godine nakon pljačke u Francuskoj. Međutim, uspeo je da pobegne iz zgrade suda, da bi ponovo bio uhapšen, Dve godine kasnije iz zatvora su uspela da ga izvuku dvojica muškaraca uz dosta pucnjave iz kalašnjikova.
U odsustvu je 2008. osuđen zbog pljački u Kurševelu, Sen Tropeu, Kanu i Bjaricu.
Drugi iz „stare garde“, jeste Petar Radonjić, uhapšen na aerodromu u Beogradu 2006. godine, kada je izveden iz aviona za Bejrut, po poternici iz Japana. Stavljalo mu se na teret 13 krađa.
Pored njih dvojice, prvim „panterom“ se smatrao Radovan Jelušić, a neke policije su kao vođe označavale Predraga Vujoševića i Milana Ljepoju. Najpoznatija „Pink Panterka“, koja se medijski najviše eksponirala, je svakako Olivera Ćirković, bivša košarkašica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
