Koliko bi mogao da robija siledžija sa Ade

Nasilje se, podsetimo, dogodio pre dva dana na pomenutom gradskom jezeru, a vest se proširila snimkom koji je objavljen na društvenim mrežama. Na njemu se vidi kako Nikola V. šutira D. T. u glavu, a ovaj video zlostavljanja uznemirio je javnost i ponovo otvorio bolnu temu - nasilje nad ženama.

Budimo bolji ljudi!

Budimo bolji ljudi!

Nemojte da ćutite i ne reagujete! Nemojte u redovima da nam trudnice,žene sa decom stoje nemojte da gledate nasilje oko sobe ni fizičko ni verbalno i da se oglušite o ovakve i slične scene!NEMOJTE#dnevnadozabeograda#beogradinfo#srbija#beograd#adaciganlijapic.twitter.com/8Vmzfj0sw2

Na snimku se prvo vide i čuju pretnje Nikole V., a potom i fizičko nasilje nad D. T., odnosno, šutiranje u glavu. Iako je veliki broj ljudi bio prisutan tokom ovog incidenta, samo jedan čovek joj je pritekao u pomoć koji je pokušao da udalji nasilnika od žrtve.Dok je nesrećna devojka ležala na zemlji, muškarac je ponovo prišao do nje i pokušao da je udari.U međuvremenu, pojavila se nezvanična informacija da je Nikola V. navodno bio u emotivnoj vezi sa žrtvom kao i to da ona odbija da podigne krivičnu prijavu protiv njega i da uradi lekarski pregled.https://www.youtube.com/watch?v=d9ltJVBbGPQPrema mišljenu Vesne Stanojević, koordinatorke "Sigurne kuće", veliki je problem to što se žene neće ili se plaše da prijave nasilnike.„Plaše se da prijave nasilnika ili te pretnje ne uzimaju ozbiljno. Žene je ranije bilo sramota da kažu da žive sa nasilnikom“, kaže Stanojević. Ona ističe da je najčešći motiv zlostavljanja ljubomora, a da je za ženu najrizičniji momenat kada odluči da napusti partnera koji je maltretira.„Šta ako nasilnik provede recimo 15 dana u pritvoru i istekne mu zabrana prilaska. On se vraća u istu kuću, u istu porodicu gde je i činio nasilje, poštovanje zabrane prilaska ne kontroliše niko“, izjavila je Stanojević i istakla da ne vidi rešenje ovog problema.

Potom je dodala da je veliki problem što se reaguje tek kada se dogodi neka tragedija.„Pitanje je da li se mi uopšte borimo protiv nasilja nad ženama ili samo iznosimo podatke. Nekako imam utisak da je ovo drugo u pitanju, a da neke posebne akcije, makar ja, nisam primetila da se dešavaju. Mi faktički delujemo i reagujemo post festum, tek kada se nešto dogodi, tek kada je neka žena ugrožena ili kada se nešto prijavi. Pre toga, preventivno, mi ne radimo ništa i to su činjenice. Sa jedne strane, to bi u suštini bila poruka da se ovaj problem stvarno ozbiljnije shvati, jer to što mi pričamo o tome koliko je bilo intervencija i žrtava, to je bitno, ali ne rešava problem“, izjavila je Vesna Stanojević u jednom od intervjua za Nova.rs i dodala:"Ja uvek apelujem da se svako nasilje prijavi. Niko ne može da pomogne ako nasilje nije prijavljeno. Znam da je mnoge sramota i strah da prijave nasilnika, ali to je jedini spas i rešenje.“

Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama se primenjuje od 2017. godine, ali broj krivičnih prijava opada

Protekle 2020. godine u Srbiji je ubijeno 26 žena, a najmlađa žrtva je imala samo 12 godina. Broj prijavljenih slučajeva za nasilje u porodici bio je 15.000.Zakon o sprečavanju nasilja u porodici se primenjuje od sredine 2017. godine, a po njemu policija hitno interveniše i nasilniku zabranjuje kontakt sa žrtvom nasilja, potom ga udaljava iz kuće ili stana na 48 sati. Ovaj period može da se kasnije i produži na osnovu odluke suda.Ipak, broj krivičnih prijava opada, jer, kako kažu stručnjaci, ako nije bilo fizičkih povreda, radi se o dugim i složenim postupcima koji će se u najmanje 40 odsto slučajeva završiti odbačajem krivične prijave. O tome svedoči podatak da je u prošloj godini od podnetih prijava protiv 15 hiljada osoba (novih i nasleđenih iz ranijih godina), protiv šest hiljada odbačeno. Samo petina je završila sudskom presudom.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram