1
Sednica Apelacionog suda o presudi Zoranu Marjanoviću, koji je zbog ubistva supruge Jelene Marjanović osuđen na 40 godina zatvora prošle godine, počela je u ponedeljak zahtevom advokata odbrane za izuzeće sudije Apelacionog suda Rastka Popovića. Advokat Stefan Jokić je naveo da je sudija suprug ministarke pravde i da se plaši uticaja izvršne vlasti na sudsku vlast. Strahovi odbrane, čini se, nisu u potpunosti neosnovani, makar kada je reč o sudbinama ranijih odluka koje je donosio sudija Popović.
U Apelacionom sudu u Beogradu u ponedeljak je počela sednica na kojoj se raspravlja o prvostepenoj presudi Zoranu Marjanoviću, za ubistvo supruge Jelene Marjanović, po kojoj je osuđen na 40 godina zatvora. Ali, sednica je ubrzo prekinuta jer je advokat Stefan Jokić, član tima branilaca Zorana Marjanović, zatražio izuzeće člana sudskog veća Rastka Popovića.
Pročitajte još:
„Tražimo izuzeće jer je sudija Rastko Popović suprug ministarke pravde i sumnjamo da će biti izvršen pritisak, jer je izvršna vlast od početka ovog postupka htela da ovu presudu predstavi kao svoj veliki uspeh. Moram da se borim za svog klijenta, koji ima pravo na fer i pravično suđenje i sumnjam da će mu biti prekršena pretpostavka nevinosti. Takođe, sudija Jelena Škulić, koja je donela prvostepenu presudu, bila je sudski pomoćnik sudiji Popoviću, a posle ove presude naglo je napredovala i došla u Apelacioni sud, kao najmlađi sudija“, rekao je Jokić.
Sednica je prekinuta dok se ne razmotri zahtev odbrane, a čini se da ovog puta nije u pitanju samo taktika odbrane, već da postoje i drugi razlozi osim bračnog stanja sudije Rastka Popovića.
Njegova profesionalna karijera je impresivna, u pravosuđu je skoro tri decenije, a prošao je dug put, kao što bi i trebalo. Važi za dobrog, temeljnog i strogog sudiju krivičara. Prvih deset godina proveo je u nekadašnjem Prvom opštinskom sudu, sadašnji Prvi osnovni sud, a potom je prešao u Okružni sud (sadašnji Viši sud). Nije imao problema sa reizborom 2009. godine, a posle toga iz Višeg suda prelazi u Posebno odeljenje za ratne zločine.
Tu je vodio nekoliko procesa koji su završeni osuđujućim presudama ratnim zločincima u slučajevima „Ovčara“ i „Zvornik“, ali donosi i jednu oslobađajuću presudu i to dvojici policajaca optuženih za ubistvo trojice braće Bitići u Petrovom selu. Oslobađajuća presuda doneta je usled nedostatka dokaza, a nerešeno ubistvo trojice braće Bitići, koji su američki državljani, koji su kao borci „Atlanske brigade“ takozvane OVK zarobljeni, a potom streljani, opterećuje i danas odnose Srbije i SAD.
Ali, to nije jedina oslobađajuća presuda sudije Rastka Popovića koja je izazvala pažnju javnosti, jer je i kasnije donosio oslobađajuće presude kao sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, Specijalnog suda u koji je u međuvremenu prešao.
On je doneo prvostepenu presudu kojom su oslobođeni Zvonko Veselinović i Milan Radoičić kojima se na teret stavljalo da su prisvojili 32 kamiona od firme „Hipo lizing“.
Iako se zna da ovakvi slučajevi umeju u Srbiji da potraju, sudski postupak protiv Veselinovića i Radoičića završen je ekspresno – pokrenut je 2013. a već 2015. godine sudsko veće na čijem čelu je bio sudija Popović, donosi oslobađajuću presudu koju 2016. godine potvrđuje Apelacioni sud u Beogradu.
Jedno vreme je bio i predsednik Specijalnog suda, kada je na toj funkciji zamenio dotadašnjeg predsednika i sudiju tog suda Vladimira Vučinića. Sudija Vladimir Vučinić bio je predsednik sudskog veća koje je vodilo postupak protiv vlasnika „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića, čije hapšenje je bilo izborni adut Srpske napredne stranke.
Vučinić se nije obazirao na želje vlasti i vratio je pasoš Miroslavu Miškoviću, pa je protiv njega pokrenuta hajka. Na kraju je Vladimir Vučinić ostao bez mesta predsednika Specijalnog suda, a potom je otišao u advokaturu. Postupak protiv Miškovića završen je oslobađajućom presudom.
Tada na mesto predsednika Specijalnog suda dolazi sudija Rastko Popović i događa se nova kontraverza koja je do danas ostala nerazjašnjena. Naime, kada je trebalo da se sudi Branku Lazareviću, šefu kabineta lidera SPS Ivice Dačića koji je tada bio ministar unutrašnjih poslova, Popović je predmet dodelio sudiji Danku Lauševiću i to „preko reda“. Naime, prvo se tvrdlo da je Laušević taj predmet dobio putem softverskog programa, ali se kasnije ispostavilo da je taj program zapravo bio Rastko Popović.
To možda i ne bi bilo čudno da sudija Laušević već nije sudio optuženima koji su bili bliski Ivici Dačiću umešanih u aferu „koferče“ – primanje mita. Presuda za „koferče“ bila je oslobađajuća.
Branku Lazareviću se na teret stavljalo da je odavao tajne pripadnicima narko-klana Darka Šarića o policijskoj istrazi protiv njih, ali je sudija Laušević izdvojio ključne dokaze – transkripte prisluškivanih razgovora. Bez ovog dokaza tužilaštvo nije imalo nikakve šanse i Lazarević je oslobođen. Osim što je proselio suđenje kolegi Lauševiću, sudija Popović je bio i član sudskog veća.
Sudija Rastko Popović je potom prešao u Apelacioni sud, a njegovo ime se nalazi u potpisu odluke kojom je usvojena molba Đorđa Prelića, jednog od vođa navijačke grupe Partizana „Alkatraz“ koji je služio zatvorsku kaznu zbog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona.
Prelić je podeno molbu za uslovni otpust posle dve trećine odležane kazne od 10 godina zatvora. Zanimljivo je da je Viši sud tu molbu odbio, ali da su Apelacioni sud i sudija Poporvić pokazali više razumevanja za Đorđa Prelića. Čini se da je ova odluka, za sada, bila osnovana, jer se Prelić resocijalizovao i nije počinio nova krivična dela posle izlaska iz zatvora 2021. godine.
BONUS VIDEO: Suđenje Zoranu Marjanoviću u Višem sudu u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
