0
Srđan Lalić, jedan od glavnih egzekutora klana Veljka Belivuka koji je "promenio stranu" i postao okrivljeni saradnik, u svom iskazu pominjao je izvesnog Brašnjovića kao osobu koja je umešana u nekoliko likvidacija. Portal Nova.rs otkriva ko je misteriozni Brašnjović, navodno jedan od glavnih egzekutora klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
Suđenje Veljku Belivuku, Marku MIljkoviću i ostalim optuženim članovima klana kojima se na teret stavlja 7 teških ubistava, trgovina drogom, kriminalno udruživanje i drugi zločini obeležilo je svedočenje Srđana Lalića, jednog od najsurovijih mučitelja ove ekipe. Lalić je u međuvremenu „promenio stranu“ i postao je okrivljeni-saradnik, koji je u zamenu za manju kaznu rešio da progovori o zločinima, a progovorio je i o nekim likvidacijama kojih nema u ovoj optužnici.
On je pomenuo i neka imena koja do sada nisu bila pozonata široj javnosti, kao što je i jedan od glavnih „pucača“ ovog klana, izvesni Brašnjović. Ime mu nije pomenuo, ali kako Nova.rs saznaje, u pitanju je Milinko Brašnjović, stari poznanik policije i mafijaški „prvoborac“ i član porodice koja je godinama punila stupce crne hronike.
Pročitajte još:
Ko je taj čovek koji je u stanju da bez mnogo razmišljanja puca u žartve? Milinko Brašnjović detinjstvo i ranu mladost je proveo u blagostanju jer su se njegov otac Mika i stric Milinko, po kome je dobio ime, sposobni biznismeni, potrudili da porodica ne oskudeva ni u čemu. Njegov otac Miko se dobro snalazio u tranzicionim vodama i stekao je poprilično bogatstvo.
Ali, izgleda da stariji Brašnjović ipak nije bio baš toliko dobar plivač, jer je idila prekinuta je u oktobru 2006. kada je Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu na skoro 200 strana, protiv 35 osoba zbog 105 krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala, a među njima našao se i Miko Brašnjović.
To je slučaj poznat kao „stečajna mafija“.
Kao i mnogo puta u Srbiji, hapšenje i početak suđenja su gromoglasno najavljeni, pogotovo što su se na optuženičkoj klupi našli i predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, kao i neke sudije tog suda, stečajni upravnici, advokati, biznismeni. Ali, kako se suđenje otezalo, tako je entuzijazam tužilaštva opadao, a sve je na kraju završeno 2015. godine, kada su okrivljeni odlukom Apelacionog suda pravosnažno oslobođeni, jer tužilaštvo nije dokazalo navode iz optužnice.
Ali, Mika Brašnjović nije dočekao oslobađajuću presudu. On je pronađen mrtav u pritvorskoj ćeliji u junu 2006. godine, dok je još trajala istraga.
Zvanično, utvrđeno je da se Brašnjović ubio vešanjem. Ali, porodica je sumnjala u zvaničnu verziju, pa se tako drugi Mikin sin, Milan Brašnjović oglasio u jednom dnevnom listu, komentarišući navodno oproštajno pismo svog oca, za koje je tvrdio da nije napisano Mikinim rukopisom.
Moguće je da je oslobađajuća presuda u suđenju navodnim članovima „stečajne mafije“ takođe jednim delom prouzrokovana i samoubistvom jednog od glavnih optuženih, Mike Brašnjevića. On je bio direktor firme „Eko produkt“, a Specijalno tužilaštvo sumnjičilo ga je za zločinačko udruživanje, a na teret mu se stavljalo da je organizator grupe, zatim zloupotreba ovlašćenja u privredi i davanje mita.
Ali, optužnica u slučaju „stečajne mafije“ nije bio prvi Mikin sudar sa zakonom. Koliko je Mika Brašnjević bio „vešt“ biznismen, govori i podatak da je u to vreme, 2006. godine, već bio osuđen jer je prepakivao proizvode kojima je istekao rok trajanja, a na novu ambalažu bi stavljao novi datum i te proizvode bi preprodavao. Ono što je svojevremeno posebno ogorčilo javnost je što je to radio sa čokoladom, energetskim pićima, ali i hranom za bebe.
Da li je smrt oca uticala na Milinka Brašnjovića ili je on već u to vreme krenuo stranputicom, ali se i on 4 godina kasnije pojavio u medijima i to na velika vrata. Policija se 2010. godine oglasila da je razbijena „organizvana krimnalna grupa“ na čijem čelu je bio izvesni Aleksandar Stanković, mnogo poznatiji po nadimku Sale Mutavi. Jedan član te grupe, koja se bavila trgovinom droge, bio je osumnjičen i za pokušaj ubistva, niko drugi do Milinko Brašnjović, koji je zajedno sa još jednim saučesnikom pucao na mladića u naselju Medaković.
Napad je bio odmazda jer su Brašnjović i saučesnik od mete pomislili da je pripadnik druge kriminalne grupe sa kojom su bile u sukobu. Možda žrtva nije bila prava, ali pucnjava jeste, pa je Milinko jedno vreme bio u bekstvu.
Mađu uhapšenim članovima te grupe 2010. nalazili su se osim Aleksandra Stankovića, i Nikola Vušović zvani Džoni sa Vračara i njegov pomagač Luka Cerović. Sale Mutavi je kao organizator grupe osuđen na pet godina i 10 meseci zatvora, ali tu kaznu nikada nije odležao jer je uspeo da čak 12 godina, zbog zdravstvenog stanja, uspevao da odloži odlazak u zatvor.
Zdravstveno stanje mu nije smetalo da, uz pomoć policije, preuzme južnu tribinu stadiona Partizana zajedno sa svojom navijačkom grupom „Janjičari“, u kojoj su bili i Veljko Belivuk, Marko MIljković i druga poznata imena iz podzemlja.
Brašnjović, Vušović i kompanija sa Vračara nije ušla u navijačke vode, ali su nastavili da se bave drugim kriminalnim radnjama, makar to tvrdi Specijalno tužilaštvo. Na teret grupe koje je predvodio Vušović, stavljaju se tri teška ubistva i pet pokušaja ubistva.
Milinko Brašnjović nastavio je svoju karijeru kao pucač, a njegovo ime se već pominjalo u podzemlju, da bi te glasine u svom iskazu potvrdio i okrivljeni-saradnik Srđan Lalić.
Ne zna se pouzdano šta se dogodilo sa Milinkom Brašnjoivćem, ono što je sigurno je da nije zaboravio svog starog prijatelja Aleksandra Stankovića, tako da se i na fotogafiji koja je snimljena u jednom kafiću, naravno na Vračaru, vidi Milinko Brašnović u majici sa likom Saleta Mutavog.
BONUS VIDEO: Za šta je sve optužen Veljko Belivuk i njegova grupa
